Vesti
Koje je najbolje rešenje za moju situaciju? Otac želi da stan koji se vodi na njegovo ime a kupljen je za vreme braka sa mojom mamom, prepiše na moje ime. On ima još dva sina iz prvog braka i jednog iz braka sa mojom mamom. Dakle imam tri brata. Na koji način je najbolje rešiti ovu situaciju kako nakon smrti moga oca braća iz prvog očevog braka ne bi polagala pravo na taj stan? Unapred hvala na odgovoru
Poštovana, Najlakši način je svakako ugovor o poklonu, gde bi se Vaš otac javio kao poklonodavac a Vi kao poklonoprimac. U tom slučaju Vaša braća ne bi imala naslednih prava na stan i on kao takav ne bi ulazio u zaostavštinu vašeg oca. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, ako možete odgovorite mi da li nevladina organizacija profitabilna ili neprofitabilna ima obavezu da plaća porez i na koji način u neprofitabilnoj može da se traži naknada za rad? Hvala unapred!
Poštovani, Prema članu 44. Zakona o porezu na dobit preduzeća nevladina organizacija (NVO) se oslobađa plaćanja poreza na dobit koja, u godini za koju se odobrava pravo na oslobođenje, ostvari višak prihoda nad rashodima do 400.000 dinara, pod sledećim uslovima: 1) da NVO ne raspodeljuje tako ostvareni višak svojim osnivačima, članovima, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima; 2) da lična primanja koja NVO - nedobitna organizacija isplaćuje zaposlenima, direktorima i sa njima povezanim licima ne prelaze iznos dvostrukog proseka za delatnost u kojoj je organizacija razvrstana; 3) da NVO - nedobitna organizacija ne Pročitaj više
Poštovani, želeo bih da mi pomognete pravnim savetom vezano za Rešenje Poreske uprave koje sam primio 16.10.2012.g. Navedenim Rešenjem mi je pripisan doprinos za Penzijsko-invalidsko osiguranje poljoprivrednika u iznosu od XXXXXXX dinara na ime duga dana 01.01.2012.g. U obrazloženju, Poreske uprave, navodi se da je na osnovu listinga br—— od dana 09.10.2012.g. koji im je dostavljen od strane Fonda PIO poljoprivrednika izvršena korekcija stanja doprinosa na računu PIO poljoprivrednika br: XXXXXXXXXXXXXXX jer za period od 01.01.1999.g do 31.12.2008.g nisu uradjena zaduženja. Kako je moguće da period od 10 godina bude izostavljen u zaduženju doprinosima za PIO i da mi se to sve odjednom pripiše Rešenjem izdatim dana 09.10.2012.g. ali od 01.01.2012.? Ja sam poljoprivrednik, imam X hektara poljoprivrednog zemljišta koje ne mogu samostalno da obradjujem. Ova godina naročito nije bila povoljna za poljoprivrednu proizvodnju a i ranijih godina sam jedva izlazio na kraj plaćanju obaveza pošto i zdravstveno osiguranje imam kao poljoprivrednik. Moraću uskoro da overim zdravstvenu knjižicu pa zbog velikog duga ne znam šta da radim. Želim da se žalim pa Vas molim da mi pomognete.
Poštovani, U skladu sa članom 114e Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 93/2012), pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ne zastareva, jer se na osnovu plaćanja ovog doprinosa ostvaruju lična prava poreskog obveznika, pre svega pravo na penziju. Pod pretpostavkom da je iznos poreza na zarade utvrđen, u skladu sa članom 114b Zakona, pravo Poreske uprave na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kad je zastarelost počela da teče. Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj Pročitaj više
Poštovana/i, Molim Vas za sledeći odgovor: Za šta se sve može koristi prostorija skupštine stanara, osim za sastanke skupštine stanara zgrade? Svako dobro.
Poštovani, pretpostavljam da mislite na zajedničke prostorije, pod kojim se podrazumeva stepenište, hodnici, tavan, podrum, perionica, prostor za sušenje veša, i druge. One služe za potrebe svih stanara i mogu se upotrebljavati u skladu sa njihovom namenom. Zakonom o održavanju stambenih zgrada predviđeno je da se u stambenoj zgradi obrazuje skupština zgrade, koju čine svi vlasnici stanova i drugih posebnih delova zgrade. Kao jedna od brojnih nadležnosti skupštine, članom 14. stav 8. ovog zakona, navodi se da skupština uređuje način korišćenja zajedničkih delova zgrade. Članom 21. predviđa se da skupština zgrade može doneti odluku da se zajedničke prostorije Pročitaj više
Poštovanje. Otac sam dvoje dece, jedno dete je iz prvog braka ali je sudski pripao meni i trenutno u zajednici živimo moja sadašnja supruga moje dete iz prvog braka i dete sa sadašnjom suprugom i ja. Pošto je supruga trenutno trudna i porodiće se za koji mesec, dobićemo treće dete odnosno ona drugo. Da li je moguće da se, radi primanja roditeljskog dodatka, novorodjeno dete tretira kao treće? Znam da je roditeljski dodatak novčana pomoć koju majka dobija posle porodjaja, ali je činjenica da ćemo u porodici imati tri deteta.
Poštovani, U ovom slučaju će Vaša supruga ostvari pravo na roditeljski dodatak za drugorođeno dete. Roditeljski dodatak je vid materijalne pomoći koji se dodeljuje majci za decu koju je ona rodila i to pod uslovom da je prethodno rođeno dete i dalje pod njenom neposrednom brigom, odnosno da joj roditeljsko pravo nije oduzeto u odnosu na decu prethodnog reda rođenja. Nažalost, propisi ne idu na ruku vašoj trenutnoj porodičnoj situaciji kada je reč o ostvarivanju prava na roditeljski dodatak. S poštovanjem, Mladi Pro Bono Pročitaj više
Otac mi je umro 2000. godine. Kucu smo nasledili ja, sestra i mama. Ja i sestra po jednu cetvrtinu a mama polovinu. U kuci sada zivi mama. Da li i kako mogu da naplatim svoj dio. Unapred se zahvaljujem na odgovoru.
Poštovani, Vi, Vaša majka i sestra ste sada suvlasnici. Ako želite da prodate svoj suvlasnički udeo, postrebno je da se izvrši deoba, kako bi se znalo koji tačno deo pripada svakom suvlasniku. Imovinski odnosi između suvlasnika najlakše mogu da se regulišu fizičkom deobom nepokretnosti, tamo gde je to moguće učiniti, na primer kod zemljišta ili kuće u kojoj suvlasnici koriste posebno opredeljene stanove. Ako postoji saglasnost, suvlasnici deobu mogu da obave i sporazumom koji overavaju kod suda. Ukoliko ne mogu da se dogovore, fizičku deobu mogu da sprovedu u sudskom vanparničnom postupku. Po obavljenoj fizičkoj deobi, možete raspolagati svojim delom. Vaš MLadi Pro Pročitaj više
Da li imam pravo na uslovni otpust ako sam u kućnom zatvoru već 3 meseca, a preostalo mi je još 3 meseca do kraja izvršenja kazne?
Poštovani, Institut „kućnog zatvora“ ne predstavlja posebnu vrstu krivičnih sankcija, već jedan novi modalitet izdržavanja kazne zatvora. Članom 45. Krivičnog zakonika stav 5. Osuđenom kojem je izrečena kazna zatvora do jedne godine, sud može odrediti da se ova kazna izvrši na taj način što osuđeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. U skladu sa ovom odredbom trebalo bi primeniti sve relevantne propise koji se odnose na uslovni otpust i na novi način izvršenja kazne zatvora- kućni zatvor, to znači da i Vi možete aplicirati za uslovni otpust ukoliko zadovoljavate sve Pročitaj više
Pitanje: Poštovani, razvela sam se pre tri meseca sporazumnim razvodom koji je obuhvatio i sporazumnu deobu zajedničke imovine.Bivši suprug se obavezao da isplati odredjenu sumu novca u 8 mesečnih rata do 25tog u mesecu. Do sad je uplatio jednu i po ratu a ostale ne namerava da isplati u skorije vreme i ako se na to obavezao pod pretnjom prinudnog izvršenja.Kasni i sa uplatom alimentacije.Koliko da čekam pre nego što podnesem zahtev za prinudno izvršenje? Hvala
Poštovana, Presuda koju je sud doneo kada je odlučivao o razvodu braka i deobi zajedničke imovine, može, ukoliko je postala pravosnažna i izvršna, da bude osnov za izvršenje - to je izvršenje na osnovu izvršne isprave. Ukoliko je, dakle, presuda pravosnažna i izvršna, ne morate da čekate ništa, nego da angažujete advokata koji će Vam sastaviti predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave i to podneti sudu. Naravno, u tom predlogu za izvršenje se podnose svi raspoloživi dokazi, a najbitniji je, svakako, doneta presuda. Pravosnažna je ona presuda koja više ne može da se pobija žalbom kao redovnim pravnim lekom ( dakle, ukoliko protekne rok od 15 dana od dana Pročitaj više
Sin i ja smo 2003. godine napravili ugovor o poklonu kuće, koji je sastavljen kod advokata i overen u sudu kod referenta. Ugovor sadrži stavku u kojoj ni pod kakvim uslovima ne može da se raskine. Kako je sina prestala da interesuje kuća, u kojoj živim sa malom penzijom, a i emotivno da me maltretira, u smislu da već duže vreme ne plaća račune (stižu opomene pred isključenje struje, vode i telefona), a uzima novčanu naknadu od iznajmljivanja dela kuće, interesuje me da li ugovor može da se proglasi kao ništavan (“Sl. glasnik RS“, br. 46/1995 Odluka ustavnog suda RS IU br.358/95 – “sl. glasnik RS“, 101/2003. Clan 184. i clan 192.). U slucaju da ovaj ugovor moze da se poništi molim vas da mi kažete na koji način to da uradim.
Poštovana, Vi kao poklonodavac možete podići tužbu za raskid ugovora o poklonu, i u njoj navesti konkretno zbog čega raskidate ugovor - da Vas sin maltretira, da je nezahvalan itd. Sud će u svakom konkretnom slučaju ceniti navode i jedne i druge strane i presuditi. To što ste Vi u ugovor uneli da se on ne može raskinuti ni u kom slučaju, sama po sebi je ništava odredba, i Vi možete raskinuti ugovor o poklonu u slučajevima da ste zbog poklona osiromašili ili da je poklonoprimac, Vaš sin, pokazao nezahvalnost prema Vama. A to radite putem tužbe za raskid ugovora o poklonu pred nadležnim sudom. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Kada se dogodi smetanje poseda,kada zastareva pravo na pokretanje državinskog spora? Smetanje poseda se dogodilo 10.05.2011. godine. Dogodila se izgradnja puta dužine 50 metara i širine 5 metara, rušenje prirodnog izvora vode. Šta treba da preduzmem pred Osnovnim sudom, protiv lica koje je izvršio smetanje poseda? Lice je prilikom izvršavanja smetanja poseda je angazovalo pravno lice koje je mehanizacijom izvršilo izgradnju puta dužine 50 metara i širine 5 metara, kao rušenje prirodnog izvora vode.
Poštovani. Ukoliko je reč o smetanju državine, držalac može tražiti sudsku zaštitu od uznemiravanja, odnosno oduzimanja državine u roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i učinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od nastalog smetanja (član 77. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Dakle, u Vašem slučaju, vreme za pokretanje državinskog spora je prošlo. Pritom, Vi niste napomenuli na koji način je izgradnja predmetnog puta ugrozila Vašu faktičku vlast na stvari ( državinu). Vreme za pokretanje državinskog spora jeste proteklo, ali ukoliko Vas osoba koja je izgradila put na još neki način ugrožava - na primer,treće lice neosnovano Pročitaj više