Upravni postupak
Poštovani Prijateljica mi nije popisana na popisu stanovništva. Živi sama, tvrdi da joj nije ostavljeno nikakvo obaveštenje da su popisivači dolazili. Pošto puno radi i često nije kući, propustila je i onaj dodatni rok za nepopisane. Pita da li će zbog nepopisivanja eventualno snositi neke materijalne, tj. novčane posledice ? Molim za odgovor, zahvaljujem unapred.
Poštovani, s obzirom na to da Vaša prijateljica nije popisana blagovremeno, popisivači su bili dužni da ostave obaveštenje na vratima njenog doma o datumu i vremenu ponovnog dolaska da izvrše popis sa naznakom da ona na osnovu tog obaveštenja postupi odn. sačeka ih u svom domu u naznačenom datumu u obaveštenju, ukoliko joj nije ostavljeno nikakvo obaveštenje, mogla je to da učini u naknadnom roku javljanjem u Opštini čiji je stanovnik, kako je bila sprečena (verovatno iz opravdanih razloga) da se u dodatnom roku popiše to ona sada nije u obavezi da to učini. Ukoliko popisivači nisu uopšte bili u njenom domu onda su oni sami skrivili prekršaj zbog lošeg obavljanja Pročitaj više
Pre punih 12 godina zatvorila sam radnju (STR) i ostala duzna doprinose, tacnije Porez na prihode od sam. delatnosti i vlasnicki PIO. Iznos dugovanja je oko XX.XXX dinara glavnog duga i 4 puta toliko kamate. Da li ova dugovanja ikad zastarevaju?
Poštovana, u Vašem slučaju došlo je do nastupanja apsolutne zastarelosti prava Poreske uprave na naplatu poreza na prihode od samostalne delatnosti. Prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji pravo na naplatu poreza apsolutno zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo naplatiti (čl. 114ž st.1. ZPPPA). Što se tiče obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, istim zakonom je utvrđeno kao izuzetak da ova potraživanja ne zastarevaju (čl. 114e ZPPPA). Vaš Mladi Pro Bono Pročitaj više
Postovani. Molim vas za pomoc. Iza pok. roditelja ostala mi je u nasledje 1/3 stare kuce koja nije pogodna za stanovanje. Na toj kuci ima jos 10-tak suvlasnika koji imaju takodje svoje delove. Oni zive u Republici Srpskoj, kontaktirala sam ih mnogo puta da se okupimo i dogovorimo da se kuca proda, no nece da cuju, traze veliku sumu novca, ne dozvoljavaju da prilazim toj kuci da se sredi (sva je zarasla u korov) prete, a porez niko od njih nece da placa pa ni ja. Zanima me sta da radim po tom pitanju kako bi resila ovaj problem, jer ovde svi vrse pritisak na mene. Drugo od jednog arhitekte sam cula da su kuce starije od 100 god. oslobodjene poreza, a ova kuca je iz doba Nemaca i ne razumem ako je vec tako, zasto poreznici uporno insistiraju na placanju poreza?
Poštovana, ako sam Vas dobro razumeo, Vaše pitanje se odnosi na obavezu plaćanja poreza na imovinu. Informacija koju ste dobili od Vašeg poznanika se više ne bi mogla smatrati tačnom. Do stupanja na snagu prošlogodišnjih izmena i dopuna Zakona o porezima na imovinu bila je moguća tzv. potpuna amortizacija nakon nešto manje od 70 godina postojanja stambenog objekta. Ovo je funkcionisalo tako što se vrednost objekta u odnosu na koju se određivao porez svake godine umanjivala za po 1,5% što je posle malo manje od 70 godina dovodilo do umanjenja od 100% čime je prestajala obaveza plaćanja poreza na imovinu. Na ovaj način zakonodavac je opravdano uzimao u obzir upotrebni vek Pročitaj više
Poštovani, 2007. godine podigla sam kredit kojim sam od oca kupila polovinu stana. Vlasnik druge polovine bio je (i ostao) on. Kredit je izmiren, a ja sam u januaru 2011. godine kupila novi stan čiji sam jedini vlasnik. Da li postoji mogućnost da budem oslobođena poreza na prenos apsolutnih prava s obzirom na to da nisam bila jedini vlasnik prvog navedenog stana? Unapred hvala
Poštovana, Zakonom o porezima na imovinu, izričito je predviđeno da se poresko oslobođenje pri kupovini prvog stana,pored ostalih uslova koje mora da ispuni lice je i uslov da : "kupac prvog stana od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji na osnovu koga kupac stiče prvi stan, nije imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije".Iz ovoga sledi da nemate prava da tražtie poresko oslobođenje. Pročitaj više
Nedavno sam se vencao, supruga je iz R. Srpske. Sta trebam da uradim da sto pre supruga stekne drzavljanstvo R. Srbije i za koliko vremena ce drzavljanstvo steci, koja dokumenta treba da podnesemo? Da li posle vencanja imam pravo na zdravstvenu zastitu za nju, ja sam u radnom odnosu? Unapred se zahvaljujemo
Poštovani, Vašoj supruzi stoji na raspolaganju nekoliko načina za sticanje državljanstva Republike Srbije. Prema Zakonu o Državljanstvu stranac koji je najmanje tri godine u bračnoj zajednici sa državljaninom Republike Srbije i kome je odobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji može biti primljen u državljanstvo Republike Srbije ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom (čl. 17 ZOD). Takođe Vam stoji na raspolaganju odredba istog zakona koja predviđa olakšani postupak prijema u državljanstvo po osnovu etničke pripadnosti. Naime, prema ovom članu „pripadnik srpskog naroda koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije ima pravo da Pročitaj više
Postovani, kako i na koji način da sastavim punomoćje , odnosno odobrenje sa kojim bi se moj suprug složio a u cilju vađenja pasoša i lične karte za maloletnu decu. Inače suprug mi se nalazi u pritvoru a bez njegove saglasnosti to nisam u mogućnosti da uradim, molim Vas za što hitniji odgovor. Unapred hvala
Poštovana Što se tiče pasoša, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, objavljenim u "Službenom glasniku R Srbije" br.104 od 16. 12. 2009. godine, Zahtev za izdavanje pasoša za maloletno lice podnosi jedan od roditelja uz pismenu saglasnost drugog roditelja (overena u sudu ili opštini). Saglasnost drugog roditelja se ne traži kada je drugi roditelj zaveden kao nestalo lice, nepoznatog prebivališta ili boravišta, umrlo lice, u slučaju staratelja kome je odlukom suda dodeljeno starateljstvo nad maloletnim licem ili je odlukom suda dozvoljeno izdavanje putne isprave, osim u slučaju da istom odlukom suda izdavanje putne isprave i putovanje maloletnog Pročitaj više
Postovani, Molim za informaciju da li je potrebna gradjevinska dozvola za rekonstrukciju krova na kuci,s tim da se nece menjati oblik i dimenzije istog,osim materijala (trenutno je krov od lesonit ploca,a planiram da ih zamenim limenim),zahvalan za odgovor unapred
Poštavni, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, s obzriom da radite rekonsturkciju krova i time menjate spoljni izgled objekta, menja se konsturktivan element objekta, kao i da takva rekonstrukcija utiče na stabilnost i sugrnost objekta potrebna Vam je dozvola nadležnog ograna opštine na koj se nepokretnost nalazi. Vaš Pro Bono Pročitaj više
Naime, primam penziju iz inostranstva i do 200X.godine sam imala racun u Banci koja je te godine zatvorena, najpre je bila u likvidaciji, a sad je u stecaju. Medjutim, iako je banka zatvorena početkom godine penzioni fond iz inostranstva je uplacivao sredstva do kraja godine na isti racun. E, tu se javio problem! Mi smo odmah prijavili potrazivanje Trgovinskom sudu sa dokazima, ali su nas odbili kao neosnovano. Zalili smo se i Visem Trgovinskom sudu, ali su nas i oni odbili. Skoro smo saznali da je novac legao na račun Banke u stečaju tek prošle godine. Sada nas upucuju opet na Trgovinski sud, da tamo ponovo prijavimo potrazivanje. Tvrde da nikog nisu isplatili do sada!? Koja su prava po ovom slučaju? Unapred se zahvaljujem i izvinjavam ako sam bila preopsirna.
Poštovana, Sredstva koja banka drži na računu svojih klijenata, po osnovu Ugovora o tekućem računu, predstavljaju sredstva koja klijent ima u svojini dok je neposredni držalac banka. U konkretnom slučaju, onog momenta kada su sredstva legla na račun banke u stečaju, stečajni dužnik je zasnovao državinu nad tim sredstvima. Vi imate pravo svojine nad tim sredstvima po osnovu prava koja vam proističu iz penzije i imate mogućnost da tražite ta prava od stečajnog dužnika kao držaoca. Pretpostavljam da Vas je Sud u prethodnim zahtevima odbijao iz razloga što se sredstva nisu uopšte nalazila kod stečajnog dužnika jer su ona, prema navodima iz Vašeg pitanja, legla Pročitaj više
Poštovani, zanima me da li zakon daje mogućnost, da odgovornost preuzme vlasnik firme dobrovoljno umesto direktora, koji je po zakonu odgovoran za poslovanje preduzeća (ukoliko oboje izjave da je vezano za sporno poslovanje uticao vlasnik, odnosno vlasnik je donosio odluke). U pitanju je drustvo sa ograničenom odgovornošću. Unapred hvala.
Poštovani, Odgovor na vaše pitanje različit je u zavisnosti od toga da li govorimo o građanskoj ili krivičnoj (prekršajnoj) odgovornosti direktora firme. U prvom slučaju, kod građanske odgovornosti Zakon o obligacionim odnosima daje takvu mogućnost kroz institut preuzimanja ili pristupanja dugu. Ako je pak u pitanju krivična ili prekršajna odgovornost direktora, nema mesta za tzv. „preuzimanje“odgovornosti, što nas upućuje na odgovor da će odgovornost snositi isključivo direktor preduzeća po osnovu krivice. Advokatska kancelarija Cvjetićanin Pročitaj više
Postovani, Bila sam vlasnik samostalne radnje koja je zatvorena, odnosno brisana iz registra APR-a polovinom 200X.godine. U novembru 200X. godine stize mi fotokopija OBAVEŠTENJA lokalne službe za poresku upravu da imam dug za samodoprinos za prihod lica koja se bave samostalnom delatnošću i dug za komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru. S obzirom da je prošlo toliko vremena od dana zatvaranja firme, da li postoji zakonska mogućnost da su ta potraživanja zastarela? Napominjem samo da u periodu od dana zatvaranja firme do nalaženja tog obaveštenja u sandučetu nisu mi stizala nikakva pismena o ovim navodnim dugovanjima. Bila sam ubedjena da sam sve svoje obaveze prema državi izmirila prilikom zatvaranja firme, pre 4 godine. Unapred sam Vam zahvalna.
Poštovani, U skladu sa članom 114. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče - od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza. A članom 114 ž istog zakona predviđena je apsolutna zastarelost, tj.pravo na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, refakciju kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno u kojoj je izvršena preplata. Istim zakonom se reguliše i postupak Pročitaj više