Stvarno Pravo
Poštovani, imam jedan problem da vam obrazložim i ako možete da me posavetujete, ovakav je problem: kupio sam kuću i sada su mi stigli računi za stari obračun električne energije i RTV pretplate koji iznose X din pa me interesuje da li je obaveza prodavca da isplati sve to, čuo sam da po zakonu svi računi moraju biti nulirani? Hvala unapred
Poštovani, Prethodni vlasnik kuće je dužan da isplati sve račune za električnu energiju i RTV pretplate koje su postojeće za period u kom se on u katastru nepokretnosti vodi kao vlasnik te nepokretnosti (u Vašem slučaju ta nepokretnost je kuća). Dakle ta potraživanja postoje prema prethodnom vlasniku, i za isplatu tih računa obratite se njemu. A ukoliko ste već isplatili gore navedene račune za povraćaj tog novca se takođe obratite prethodnom vlasniku. Takođe, ukoliko još uvek niste promenili naziv potrošača odnosno preveli struju na svoje ime preporučujemo Vam da to učinite i to tako što ćete otići na šalter prijave-odjave matičnog pogona i kako biste Vi, kao Pročitaj više
Poštovani, suprug i ja podižemo voćnjak na njivi mog svekra. Do voćnjaka možemo doći putem koji je prilaz za još par parcela. Taj put se koristi već decenijama unazad. U vlasništvu je različitih vlasnika. Jedan od vlasnika je, kada je primetio da nešto radimo u voćnjaku parkirao auto da nam onemogući izlaz na glavni put, to se dva puta rešilo izlaskom policije. Sada je postavio kapiju. Zanima me koja su moja prava i kako da postupim dalje? Unapred hvala
Poštovana, Situacija koju ste opisali predstavlja pitanje stvarne službenosti i njenog sticanja. Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Сл. лист СФРJ",бр. 6/80 и 36/90, "Сл. лист СРJ", бр. 29/96 и "Сл. глaсник РС", бр. 115/2005 - др. зakon) u članu 49. pojam stvarne službenosti određuje na sledeći način: "Stvarna službenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti vrši određene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (poslužno dobro) ili da zahteva od vlasnika poslužnog dobra da se uzdržava od vršenja određenih radnji koje bi inače imao pravo vršiti na svojoj nepokretnosti. " Dakle, to Pročitaj više
Zanima me kako napisati otkaz podstanarima koji nisu plaćali režije i račune skoro 19meseci. Podstanari su mladi bračni par sa dvoje male dece, ona prima socijalnu pomoć, dečiji i roditeljski dodatak, a on radi na crno kod ujaka. U suštini, imaju primanja prosečno XXX-XXXe mesečno. Kirija iznosi XXXe a računi oko XXXXdin. Gospodin je pre godinu dana prikazao papir o sudskoj parnici na kojoj bi trebalo da dobije oko XXXXe. Dever je čekao da se parnica završi i da podstanar isplati dug za kiriju. A bio je ubeđen da podstanar plaća račune (nažalost nije nikad proverio listing) do nedavno kad je zaista postalo sumnjivo jer su počeli da zovu zbog neplaćenog grejanja sa zgrade. Da li mora da se sastavi otkazni rok od 90 dana kao sto piše za stanodavce ili ne s razlogolm sto nisu platili kiriju više od godinu dana? Molila bih Vas da mi u sto kracem roku date odgovor. Unapred zahvalna
Poštovana, U Zakonu o stanovanju ("Sl. glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispr., 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 - dr. zakon i 99/2011) član 7 piše da se ugovor o zakupu stana zaključuje u pismenoj formi i sadrži naročito: ugovorne strane; vreme i mesto zaključenja ugovora; podatke o stanu koji je predmet zakupa; vreme trajanja zakupa; prava i obaveze ugovornih strana u korišćenju i održavanju stana; visinu zakupnine i način i rokove plaćanja; uslove i rokove za otkaz ugovora; lica koja će koristiti stan. Međutim, u Zakonu o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka Pročitaj više
Poštovani, plac smo kupili 198X.g. ugovor je napisam i overen, izmirene su sve obaveze prema prodavcu iste godine, plaćene su takse za prenos placa na moje ime. Sada kad sam izvadio posedovani list vlasnik je i dalje isti covek od koga sam kupio plac, samo sto je on u medjuvremenu preminuo pa je to prešlo na njegovu ženu i sinove. Kako je to moguće? Šta treba da uradim da bi plac koji sam uredno platio, pređe na moje ime? Napominjem da imam sve originalne uplatnice iz te godine gde sam platio i prenos, uredno i predao? Hvala Vam
Ljudi uglavnom misle da se potpisanim i overenim ugovorom u sudu postaje vlasnik nepokretnosti (placa), međutim potrebno je izvršiti prenos vlasništva u katastar nepokretnosti (nekada u zemljišne knjige). Ovakva situacija je očekivana jer Vi niste izvršili takav prenos. Sada je potrebno da upravo izvršite takav prenos odnosno upis placa u katastarskoj opštini na čijoj teritoriji se Vaš plac nalazi. U postupku upisa kao stranke učestvujete Vi kao lice u čiju korist se odlučuje u upisu i upisani prethodnik - član 122 Zakona o državnom premeru i katastru (‘’Sl. Glasnik RS’’,br. 72/2009, 18/2010 i 65/2013). U ugovoru koji ste zaključili sa prodavcem nepokretnosti Pročitaj više
Već godinu dana se prodaje lokal koji je pod hipotekom! Nema kupaca, šta u tom slučaju da rade hipotekarni poverioci? Kako stvari stoje, još se neće ni prodati, iako su preduzete sve neophodne radnje koje propisuje Zakon o hipoteci. Molimo Vas za odgovor.
Poštovani, Hipotekarni poverilac može, ako dužnik ne isplati svoj dug o dospelosti, da namiri svoje potraživanje iz hipotekovane nepokretnosti, bez obzira u čijoj svojini ili državini se ona u tom trenutku nalazi, prema članu 24. stavu 1. Zakona o hipoteci (“Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 115/2005). Već u sledećem stavu (stavu 2) navedeno je sledeće: “Namirenje iz stava 1. ovog člana sprovodi se u skladu sa ovim zakonom, odnosno zakonom kojim se uređuje izvršni postupak, kao i zakonom koji uređuje prinudnu naplatu poreskih potraživanja na nepokretnostima”. U tom slučaju primenjuje se Zakon o izvršenju i obezbeđenju (“Službeni glasnik Republike Pročitaj više
Poštovani, vlasnik sam, kao fizicko lice, nekoliko objekata i nosilac prava korišćenja kako na izgrađenom tako i neizgrađenom gradskom građevinskom zemljištu zajedno sa opštinom, dakle sukorisnik. Zanima me da li se na mene odnose odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, član 101 i 101a, tj. da li ispunjavam uslove da podnesem zahtev za upis prava svojine u skladu sa tim zakonom i ako ispunjavam, koji još dodatni uslovi moraju biti ispunjeni, jer ja koliko znam pravo koriscenja nije prenosivo, tj. ni testamentom ni ugovorom, odnosno ne moze se opteretiti ni na koji nacin tj. uže je od prava svojine. Vlasnik sam uredno postao jos decembra 2009. godine.
Poštovani, na Vas se odnose članovi 101 i 101a navedenog zakona. Sve sto treba da uradite jeste da podnesete zahtev, kako je navedeno u zakonu. Razumem da su Vas zbunili ovi članovi jer ne govore o fizičkom licu, već samo o licu. Ali to se može uzeti kao omaška zakonodavca, jer se u prethodnim članovima jasno govori o Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini, jedinici lokalne samouprave i pravnim licima, tako da se logičkim tumačenjem može izvesti zaključak da su lica u stvari fizička lica. Naravno, Vi nećete biti isključivi vlasnik zemljišta, već suvlasnik sa opštinom. E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu (Ovaj odgovor su izradili studenti Pročitaj više
Poštovani, pre par godina komšija je zagradio plac koji je tada kupio, i nama zatvorio put koji je jedini prilaz kuci, kojim smo se do tada služili. Ostavio nam je prolaz koliko možemo peške da prođemo. Inače, placevi su na kraju ulice. Pošto do kuće ne može da se dođe kolima i sl., a ni sa jedne druge strane ne postoji mogućnost da se kući priđe, (kuća se inace vodi na tu ulicu), zanima me šta mi po ovom pitanju možemo da preduzmemo? Koja su naša prava? Da li postoji mogućnost da nam država, odnosno njeni organi obezbede put do kuce? Koji su organi nadležni za ovo, kome da se obratim?
Poštovana, Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Službeni list SRJ", br. 29/96 i "Sllužbeni. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon) u članu 53. stavu prvom predviđeno je da se odlukom suda ili drugog državnog organa stvarna službenost ustanovljava kada vlasnik jedne nepokretnosti (povlasnog dobra) u celini ili delimično ne može koristiti to dobro bez odgovarajućeg korišćenja nepokretnosti drugog vlasnika (poslužnog dobra), kao i u drugim slučajevima određenim zakonom. Stvarna službenost jeste pravo vlasnika jedne nepokretnosti da na određeni način koristi susednu ili da zahteva od vlasnika susedne nepokretnosti da Pročitaj više
Kupili smo stan i nismo bili obavešteni da je stan opterećen hipotekom (prodavac je rekao da je stan čist, pa zato nismo proveravali i nismo se nadali da će nas prevariti zato što smo “prijatelji“). Naravno, stan smo isplatili u celosti, od tada do danas nismo uspeli da saznamo koja je cifra u pitanju. Banka neće da nam kaže zato što hipoteka ne glasi na naše ime, bez obzira što mi imamo ugovor. Šta raditi?
Poštovani/a, Mogući kupac nepokretnosti, prema našem pravnom poretku, mora proveriti sve podatke koji se nalaze u Javnim knjigama, a koji se odnose na nepokretnost koja je predmet kupovine. Ovo je potrebno uraditi pre zaključenja ugovora o kupoprodaji kako biste bili pravno sigurni oko zaključenja ugovora kao i o pravnom statusu same nepokretnosti. Tumačenjem člana 62. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 72/2009, 18/2010 i 65/2013) razaznajemo: podaci iz javnih knjiga (katastra nepokretnosti) su javni i svako može tražiti uvid u njih. Takođe, niko se ne može pozivati na to da mu podaci iz katastra nisu bili poznati, niti su mu Pročitaj više
Poštovani, Interesuje me kome bi trebalo da se obratim po osnovu među-komšijskih odnosa. Komšija iz susednog dvorišta ima stan čiji se zid nalazi na samoj granici moje i njegove parcele i zid mu gleda u moju kuću (u pitanju je stara, predratna gradnja gde su pojedini stanovi na samim međama između parcela). On je na tom zidu otvorio 2 prozora 1,2×1,2 m na visini od oko 0,5m od poda prostorije i na taj način može da vidi šta se dešava u mojoj kući pa se ja osećam malo nelagodno. Mene interesuje da li na sudu mogu potražiti i ostvariti pravo da on te prozore zazida i podigne na visinu od 1,8m od poda prostorije, koliko je čini mi se i propisano zakonom. Šta mi Vi savetujete šta da uradim i kome da se obratim? Hvala.
Poštovani, Pre svega, ovo ćete najlakše rešiti sporazumno sa susedom, možete od njega tražiti da zamagli stakla ili nešto slično što bi sprečilo da može da gleda prema Vama. Ukoliko se odlučite da stvari rešite preko suda, Vi se u tužbenom zahtevu možete pozivati na zakonske stvarne službenosti odnosno susedska prava i zahtevati da se susedu zabrani otvaranje prozora koji je okrenut ka Vašem dobru. Takođe, pozivanjem na dole navedene članove možete tražiti da se utvrdi nepropisno stavljanje prozora i njihovo uklanjanje, odnosno vraćanje u stanje koje je bilo pre. Tako, po članu 35. Pravilnika o parcelaciji, izgradnji i sadržini, uslovima i postupku izdavanja akta Pročitaj više
Poštovani, Zamolio bih Vas da mi odgovorite na jedno, jako važno pitanje. Hitno mi je! Imam problem vezan za put do parcele. Komšija je prodao parcele i izvršio preparcelaciju. Put je još uvek uknjižen u katastar na njegovo ime! Da li ja mogu da koristim taj put jer se graniči sa mojom parcelom obzirom da ljudi već koriste svoje parcele koje su jedan kroz jedan. Drugi ljudi normalno dolaze do njih. Unapred hvala. Još jednom hitno mi je!
Poštovani, Put možete da koristite ukoliko imate utvrđeno pravo službenosti (po osnovu člana 56. st. 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa „Sl. list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, „Sl. list SRJ“, br. 29/96 i „Sl. glasnik RS“, br. 115/2005 – dr. zakon). Kao vlasnik parcele do koje vodi put koji je u katastru uknjižen na ime Vašeg komšije, pre svega treba da dokažete Vaše pravo svojine nad parcelom a potom i to da se put kojim želite da prolazite nalazi u vlasništvu Vašeg komšije. I prvo i drugo ćete dokazati tako što ćete Republičkom geodetskom zavodu – Službi za katastar nepokretnosti tražiti da Vam izda kopiju plana, prepisa posedovnog lista, prepisa Pročitaj više