Stvarno Pravo
Poštovani, Otac je kao vojno lice sa srednjom školskom spremom dobio od JNA, 19XX god ili 19XX, stan na Novom Bgd, XX m2.Tadašnju porodicu po osnovu koje je stan dodeljen, sačinjavali su majka i dva sina, dakle 4 člana.Otac se razvodi od majke 19XX god. i njoj kupuje stan od XX m2 i oprema u potpunosti. Majka živi sama u tom stanu.Otac se ponovo ženi, drugom, 20XX god. Oba sina žive kao podstanari, tj.plaćaju kiriju.Kakva su prava sinova na imovini majke i oca. Unapredzahvalan Srdačan pozdrav!
Poštovani, U skladu sa čl. 1 Zakona o nasleđivanju("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) nakon smrti roditelja sinovi će imati prava na zaostavštinu koja su ostaviocima pripadala u trenutku smrti, a to su sva podobna prava. Takođe, roditelji im ugovorom o poklonu(čl. 561 Srpskog građanskog zakonika) mogu preneti imovinu ili pak mogu sklopiti ugovor o doživotnom izdržavanju(čl. 194 ZON-a). Da bi došlo do deobe imovine roditelja prvo mora postojati I susvojina od strane sinova, ako to nije slučaj, do nje ne može ni doći-čl. 13 I 16 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. Pročitaj više
Poštovani, imam pravo službenog prolaza kroz plac komšje i posedujem ugovor sa njim. Zanima me koliki je zakonski minimum širine službenog prolaza jer komšja mi dozvoljava samo 40 cm širinu stazice?
Poštovani, Zakonski minimum širine službenog prolaza nije propisan, on se određuje u svakom konkretnom slučaju. Pošto ste zaključili ugovor sa njim, trebalo je da u ugovoru to pitanje bolje regulišete. Ukoliko smatrate da širina prolaza koju Vam komšija dozvoljava (40cm) nije dovoljna, prvo Vam savjetujemo da pokušate izmeniti ugovor tj. dopuniti ga. Na osnovu člana 51. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon) stvarna službenost se može ostvariti i odlukom državnog organa. Član 53. istog zakona propisuje: Odlukom suda ili drugog državnog organa stvarna Pročitaj više
Poštovani. imam jedno pitanje, pa bih vas zamolio za pravnu pomoć. Jedna osoba duguje mi neku sumu novca već duži vremenski period, nedavno smo se dogovorili da mi taj dug izmiri tako što će mi pokloniti jednu parcelu (poljoprivredno zemljište) od 19 ari. Pa me interesuje da li ja kasnije mogu prodati isto zemljište tj. da li sam ja nakon overe ugovora o poklonu i uknjiženja parcele vlasnik te parcele?
Poštovani, Zaključenje ugovora o poklonu jeste jedan od načina da se prenese pravo svojine sa jednog lica na drugo. Kada je reč o nepokretnostima, kao u Vašem slučaju potreban je i upis u javne knjige da bi se steklo pravo svojine, tj. da biste postali vlasnik te nepokretnosti (član 33 Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Službeni list SRJ", br. 29/96 i "Službeni glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon)). Nakon toga, kao vlasnik nepokretnosti imate pravo njeno korišćenje i raspolaganje po Vašoj volji. S poštovanjem, Mladi Pro Bono Pročitaj više
Pitanje je vezano za uknjiženje stana. 2008. godine sam kupila stan putem stambenog kredita. Prodavac je kao vlasnik bio upisan u knjigu tapija. Posedujem tapiju sa sudskom overom. Na stan je stavljena hipoteka u korist banke. Da bih izvršila uknjižbu stana, da li mi je potreban kompletna pravni sled o prenosu vlasništva do prvog kupca, ili mi je dovoljna tapija i ugovor o kupoprodaji koji posedujem. Da napomenem da papir vezan za prvog baš prvog vlasnika ne postoji jer je izgoreo ili pokraden zajedno sa svim papirima iz te godine i iz katastra ne mogu da mi ga izdaju, a takođe mi se ne isplati ni da tužim opštinu zbog toga jer nemam finansijskih uslova za to, i plus sam u procesu razvoda te nemam novaca za jos advokatskih saveta, ako možete da mi pomognete, bila bih zahvalna do neba.
Poštovana, Uslovi za uknjižbu stvarnih prava na nepokretnosti su sledeći: Uknjižba se vrši “protiv” lica koje je upisano kao vlasnik Potebno je da posedujete pisanu ispravu o pravnom osnovu. Isprava može biti javna ili privatna (npr. ugovor o kupoprodaji, ostavinsko rešenje i slično) Klauzula intabulandi odnosno izjava prodavca da je saglasan sa tim da kupac kao novi vlasnik nepokretnosti to svoje pravo uknjiži. Može da bude sadržana u samom ugovoru ili može da se priloži kao posebna isprava koja da sadrži izajavu prodavca i njegov overen potpis. Dokaz o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava Pošto je prodavac upisan kao vlasnik u Pročitaj više
Postovani, Posle smrti bake moja mama i tetka su nasledile stan u kome zivim ja od rodjenja(unuka) i posle ostavinske rasprave ga i prodale, dakle svakoj polovina. Zanima me da li moja majka sa svojom polovinom novca mora da kupi drugu nekretninu koja ce glasiti na njeno ime ili moze sa tim novcem da raspolaze na bilo koji drugi nacin, npr. da kupi stan koji ce glasiti na moje ime. Unapred zahvalna
Poštovana, Čl. 86 Ustava Republike Srbije("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) jemči između ostalog I privatnu svojinu, a u skladu sa njim I čl. 3 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon) kaže da vlasnik ima pravo da svoju stvar drži, da je koristi i da njome raspolaže, u granicama određenim zakonom. To bi u konkretnom slučaju značilo da Vaša majka može taj novac da potroši na način na koji želi.Mladi Pro Bono Pročitaj više
Postovani, Upravo pisem rad za Zbornik XXX u Srbiji. U Uputstvu za autore navedeno je, citiram, “uz rad priloziti i pisanu izjavu o prenosu autorskih prava na XXXXXXXXXX…”. Mozete li mi objasniti sta konkretno za autora znaci, prakticno, odricanje od autorskih prava na tekst koji je njegovih ruku delo. Najlepse hvala na odgovoru.
Poštovana,U skladu sa čl. 60 Zakona o autorskim I srodnim pravima("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012) moralna prava autora se ne mogu ugovorom prenositi. To znači da će Vam biti priznato autorstvo na Vašem delu, imaćete isključivo pravo da Vaše ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja dela, izuzev ako je to, s obzirom na konkretni oblik javnog saopštavanja dela, tehnički nemoguće ili necelishodno, dalje sami odlučujete da objavite svoje delo I način na koji će biti objavljeno tj. do objavljivanja javno dajete obaveštenja o sadržini ili opise dela, štitite integritet dela Pročitaj više
Poštovani, Stanujem u staroj kući od naboja. Komšija iza kuće u svom dvorištu na nekih 1,5 metara od kuće ima orah koji je podigao kuću i slomio, jer na kraju kuće, ispod zadnje prostorije se nalazi podrum. Granje oraha je vlažilo crep, menjala sam ga pre dve godine. Vlasnica neće da ga vadi, tu je posađen kad je ona rođena, pre nekih 53 godine. Kako da ga uklonim? Koja su moja prava?
Poštovana, Prema Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa, vlasnik ima pravo da svoju stvar drži, da je koristi i njome raspolaže, ali tako da to svoje pravo ne zloupotrebljava, odnosno, granice pravu svojine su upravo zloupotreba prava – niko ne može da svoje pravo vrši na način kojim drugom predstavlja smetnju i nanosi štetu. Član 5. stav 1 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kaže: Vlasnik nepokretnosti je dužan da se pri korišćenju nepokretnosti uzdržava od radnji i otklanja uzroke koji potiču od njegove nepokretnosti , kojima se otežava korišćenje drugih nepokretnosti (prenošenje dima, neprijatnih mirisa, toplote,čadji, potreas,buke itd) preko mere koja je Pročitaj više
Vođena je ostavinska rasprava iza mog dede.Kada je ostavinska rasprava bila pri kraju,otkrila sam da na tom placu koji je trebalo da uknjižim postoji uknjiženo treće lice za koje ja nisam ni znala da se uknjižilo.Kada sam otišla u katastar saznala sam da se uknjižio na taj plac pre deset godina,a na osnovu održaja preko 20 godina, kako je to on naveo.Tužio je mog brata kao jedinog pravnog sledbenika mog dede, i nas troje naslednika nije prijavio kao pravne naslednike, već samo sebe,priznao i potpisao da treće lice može na se uknjiži na tom placu.Zanima me da li mi kao naslednici mozemo da povratimo taj plac u naše vlasništvo i kako?
Poštovana, Pitanje koje ste postavili nije precizno formulisano, te je nejasno kada je vođena ostavinska rasprava. Čitajući Vaše pismo dalo bi se zaključiti da da je ostavinska rasprava vođena 10 godina po upisu tog trećeg lica u zemljišne knjige. Dalje, ako je tako, nejasno je kako je Vaš brat mogao pre 10 godina biti tužen za nešto što je u to vreme još uvek pripadalo Vašem dedi. Uz ovu ogradu, ipak ću pokušati da Vam pružim nekakve smernice koje vam mogu pomoći u razjašnjenju situacije. Naime, prema Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa RS ("Službeni list SFRJ", br. 6/80, 36/90,"Službeni list SRJ", br. 29/96,"Službeni glasnik RS", br. 115/2005), Pročitaj više
Poštovani, moja porodica i ja imamo problem sa komšijama. Zapravo, komšija uporno kosi travu otprilike 20 centimetara od žice kojom je ograđeno naše dvorište, tako da trava raste jednim delom u njihovo dvorište a jednim delom se upliće u žicu i prelazi u naše. To i ne bi bio toliki problem da mi smemo bar da počupamo travu koja prelazi u naše dvorište, ali videvši nas jednom da čupamo tu istu travu iz našeg dvorišta i žice, komšija nas je tužio jer, kako on kaže “to je njegova trava, on će je poprskati pa i mi da se otrujemo” i ne smemo je dirati. Sada smo u sporu sa njim ali ne znamo kada će biti suđenje i kakav će ishod biti. Šta mi možemo da uradimo sa tom travom koja je svakim danom sve veća i veća? Imamo malu decu i strahujemo da ih pustimo u dvorište, onaj korov je leglo buba, a možda je komšija zaista poprskao nekim otrovom.
Poštovani, Prema članu 49, Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon), Vi možete pred sudom tražiti konstituisanje prava službenosti koje bi obavezivalo Vašeg komšiju da svoje dvorište održava u tom delu koji Vama pričinjava smetnje. Zbog bezbednosti Vaše dece, preporučujemo Vam da travu koju prelazi u Vaše dvorište počupate, a ukoliko sused bude pretio da će prskati ili bude poprskao, na raspolaganju Vam je podnoštenje Javnom tužilaštvu krivične prijave za ugrožavanje sigurnosti, koje je inkriminisano članom 138, Krivičnog zakonika Republike Pročitaj više
Dobar dan i svako poštovanje. Imam jedan problem i pitam se da li mogu da dobijem vašu pomoć. Živim na selu i imam problem sa komšijom, koji mi je maltene ispred kuce stavio dva i po metra ograde i napravio otpad. Taj čovek, ma šta mi radili, i kome god se žalili i dalje nastavlja da tu stavlja otpad i sad je ceo plac pun. Osim toga sto mi kuća gleda na otpad i što mi time devalvira vrednost nekretnine, on je na početku imao i divlji priključak za struju kao i neke radiokativne cevi koje je tu bacio. Takođe je skinuo humus, nekih 30-40 cm, za šta nije imao dozvolu, a takođe je stavio 2 ogromna reflektora koja bacaju svetlost i u moje dvorište. Iscrpeli smo sve opcije i niko nije voljan da nas sasluša ili jeste, međutim ništa se ne pomera već 2-3 godine a on nastavlja da živi neometano. Muka mi je kad se probudim ujutru i vidim otpad prekoputa, tamo gde je nekad bila zelena travica i žbunje. Kao da je zaštićen, da li stranačkom linijom da li linijom nepotizma, ali ništa od onoga što mi radimo ga ne dotiče. Ne znamo kome više da se obratimo, obratili smo se ministarstvu više puta ali bez neke naročite vajde. Molim vas da mi pomognete jer ovakve stvari se u Srbiji dešavaju i stvarno više ne mogu da se borim sa vetrenjačama i idiotima. Osim tog rugla tu je i ekološki aspekt onoga što on radi, a to je da u blizini, na nekih 200m ima i bunara a voda se spira sa školjki automobila u zemljište, a ti automobili su bili u nedavnim poplavama, ko zna kakve fekalije sa sobom nose. Molim vas, bilo kakav savet bi mi pomogao, jer kao što rekoh ne znam vise sta da radim.
Poštovani, Član 5 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon) kaže: Vlasnik nepokretnosti dužan je da se pri korišćenju nepokretnosti uzdržava od radnji i da otklanja uzroke koji potiču od njegove nepokretnosti, kojima se otežava korišćenje drugih nepokretnosti (prenošenje dima, neprijatnih mirisa, toplote, čađi, potresa, buke, oticanja otpadnih voda i sl.) preko mere koja je uobičajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike, ili kojima se prouzrokuje znatnija šteta. Član 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kaže: Ako treće lice Pročitaj više