Stvarno Pravo
Poštovani, imam veliki problem sa restitucijom. Moj rođak je podneo zahtev 2012. godine. Sam postupak je bio obustavljen zbog rehabilitacije našeg pradede do pre neki dan. Zahtev za reh. je usvojen u rešenju piše da mu nije suđeno ni pred jednim tadašnjim sudom da je prekršen ustav iz te godine i da su sve odluke tadašnje ništave. Kada je otišao da obnovi postupak, oni su to prihvatili i rekli mu da samo on ima pravo na povraćaj oduzete imovine, a mi ne, jer smo napravili grešku što svi nismo posebno podneli. Mi nismo znali jer smo mislili da samo jedan može da podnese u ime svih. U agenciji su mi rekli da je sada nemoguće bilo šta uraditi i da će naša zemlja ostati državi. Imamo i ostavinsko rešenje pokrenuto pred sudom u vezi nasleđivanja, ali oni kažu da to ne važi, pa vas molim za pravni savet. Da li je moguće nesto uraditi ili se nekom drugom žaliti? Da li važe neka ovlasćenja koja mi možemo dati njemu da nas on zastupa? Da li će biti nekog novog roka da se ponovo podnese zahtev? Radi se o kofinskovanoj imovini1946.Unapred zahvalan.
Poštovani, Prema članu 41. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013 i 142/2014) zahtev za vraćanje imovine mogu podneti: svi bivši vlasnici oduzete imovine, odnosno njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici. Stavom 2. je propisano da zahtev mogu podneti svi naslednici bivšeg vlasnika zajedno ili svaki pojedinačno. To znači da ako ima više lica koja imaju pravo na podnošenje zahteva oni zahtev podnose ili zajedno na jednom obrascu ili pojedinačno, a Agencija će posle radi lakšeg raspavljanja te postupke spojiti. Prema podacima sa sajta Agencije za restituciju rok za predaju zahteva je istekao 03. marta 2014. Pročitaj više
Poštovani, živim u stanu od kog su papiri izgubljeni. Možete li mi reći kako mogu doći do kopije?
Poštovani, obratite se nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti sa zahtevom za izdavanje lista nepokretnosti. Obrazac zahteva možete pronaći na linku https://www.rgz.gov.rs/web_preuzimanje_datotetka.asp?LanguageID=1&FileID=1075. Za izdavanje lista nepokretnosi naplaćuje se administrativna taksa. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Suprug i ja smo kupili kuću pre X godine. Pre nas su kupili vikendicu komšije od istog gazde. Problem je u tome što on non stop kao i njegovi gosti parkira svoje vozilo na našem placu koje smo mi kupili i uredno plaćamo porez. On kaže da ima pravo i da je sklopio ugovor sa vlasnikom. Mi smatramo da nema pravo jer ima plac pored našeg na kome moze da parkira svoje vozilo. Molim Vas da mi odgovorite koja su naša prava i da li smo mi u pravu. Unapred hvala.
Poštovana, Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon; u daljem tekstu: ZOSO) u Čl. 3. kaže da je svako dužan da se uzdržava od povrede prava svojine drugog lica. Takođe, prema ZOSO, Vi ste tzv. neposredni držalac placa koji ste kupili, a prema Čl. 75 piše da svaki držalac stvari ima pravo na zaštitu od uznemiravanja ili oduzimanja državine (smetanje državine), odnosno Vi imate pravo da niko ne koristi Vaš plac, ako se to Vama ne dopada, odnosno ako to ne odobravate. Ako navedeno uzmete u obzir, na osnovu ZOSO, Vi se možete obratiti sudu i pokrenuti tzv. spor zbog Pročitaj više
Poštovani, obraćam Vam se kao stanar zgrade. Na jednoj parceli su izgrađene 2 stambene zgrade, od kojih je jedna u dvorištu. Delimo zajednički parking prostor u dvorištu, koji ima po jedno parking mesto za svaki stan i nekoliko privatnih garaža. Problem je nastao kada su stanari dvorišne zgrade samoinicijativno, bez dogovora i saglasnosti svih stanara obe zgrade, raspodelili parking mesta i obeležili ih znakom zabranjenog parkiranja za ostale stanare, odnosno označili posebnom tablom na kojoj piše da je to parking mesto rezervisano isključivo za stanare dvorišne zgrade, sa ispisanim brojem određenog stana na svakom takvom obeleženom mestu. Čak i to nije bilo dovoljno, već smo imali verbalni obračun jer smo, usled nedostatka slobodnih “neobeleženih” mesta, stali na takvo “obeleženo mesto”, iako smo stanari i imamo pravo parkinga u dvorištu. Koliko sam se raspitala, evo šta kaže član 19.st.2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa: ”Na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine.” Članom 42. Zakona o planiranju i izgradnji predviđeno je da pravila građenja kao sastavni deo urbanističkih planova (GUP, DUP) sadrže i određuju uslove i način obezbeđivanja pristupa parceli (na kojoj se gradi objekat) i prostora za parkiranje vozila. Praksa je da se pomenutim pravilima predviđa da investitor mora da obezbedi za svaki stan jedno parking mesto, odnosno jedno parking mesto za svakih 70 metara kvadratnih poslovnog prostora. Članom 3. Zakona o prometu nepokretnosti predviđeno je da se prenosom prava svojine na zgradi istovremeno prenosi i pravo svojine na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. Dakle, tumačeći ove odredbe, možemo izvesti zaključak da se prodajom nepokretnosti (zgrade), stiče svojina i na zemljištu. Kako se na zemljištu nalaze parking mesta za pomenuti objekat u minimalnom broju utvrđenim GUP-om i DUP-om, to su vlasnici zgrade vlasnici i parking mesta. Postavljaju se dva pitanja: 1) kako onda investitor ima pravo da obećava tačno određena parking mesta nekim kupcima, i 2) da li pojedini vlasnici stanova mogu individualizirati određena parking mesta u odnosu na stanove s obzirom čl.19. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Koliko smo sami protumačili zakone, neophodno je samim projektom predvideti i vezati određene prostore za određeni stan u smislu podrumskog dela, ostava, garaža – tj.parking mesta. Da bi se parking mesta prodavala odvojeno od objekta i bilo moguće svakom kupcu da kupovinom stana stekne u svojinu i tačno određeni deo parcele na kojoj se nalazi parking mesto (priroda ovakve vrste individualizacije koja mora da bude pokrivena ugovorom u kom će se navesti primera radi da kupcu pripada parking br.4a – Ugovorom o načinu korišćenja parcele izmedju svih suvlasnika), neophodno je izvršiti preparcelaciju i izgraditi parking mesta koja nisu sastavni deo građenog objekta. ZAKON O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA Član 19. pravo svojine na posebnom delu zgrade može postojati na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaži, odnosno garažnom mestu.Na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine. Ja Vas molim za stručno mišljenje i za savet kako možemo postupiti u ovakvoj situaciji i da li je u ovom slučaju dozvoljena individualizacija parking mesta. Takođe nas zanima da li prostor ispred same zgrade, u ulici, na javnoj površini, može da se smatra i “ubraja” u privatni parking zgrade? Koliko sam upoznata, to ne bi trebalo smatrati privatnim parking prostorom. Ne želimo svađu sa stanarima, niti razdor i loše odnose, ali ne želimo ni da se ovakvi koraci sprovode bez ikakvog dogovora i saglasnosti ostalih stanara. Hvala unapred na odgovoru.
Poštovana, Prema članu 18 stav 2 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (''Službeni list SFRJ'', br. 6/80 i 36/90, ''Službeni list SRJ'', broj 29/96 i ''Službeni glasnik RS'', broj 115/2005 – dr. zakon) zajednička svojina je svojina više lica na nepodeljenoj stvari kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred određeni. Članom 19 stav 1 ovog zakona propisano je da pravo svojine na posebnom delu zgrade može postojati na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaži, odnosno garažnom mestu. Stavom 2 istog člana propisano je da na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine. Pravilnik o uslovima i Pročitaj više
Poštovani, živim u zgradi,u ulazu sa 40 stanova, 4 garaže i jednom bivšom smećarom (zajednička prostorija u prizemnom nivou, između garaža, gde je nekada stajao kontejner za smeće, ima je svaki ulaz) koja je preuređena u garažu i nju godinama rentiramo jednom automehaničaru. Taj automehaničar nam je skoro izneo ponudu (skupštini stanara čiji sam ja podpredsednik) da želi da otkupi tu bivšu smećaru,preuređenu u garažu. Ne znamo koji je postupak otuđivanja te zajedničke prostorije i ko ima prednost (automehaničar je čak ove godine kupio stan u našem ulazu). Koja je procedura za ustupanje te prostorije i da li postoji neki univerzalni formular ili obrasci i gde ih nabaviti?
Poštovani, status prostorije(smećare) je da je to zajednička, nedeljiva svojina. Postupak je sledeći: 1.Odluku o pripajanju donosi skupština stambene zgrade (kao organ stambene zgrade) saglasnosću vlasnika stanova, odnosno drugih posebnih delova zgrade (lokala i garaža) kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade. 2.Investitor i stambena zgrada sačinjavaju medjusobni ugovor i overavaju ga u sudu. 3.Ugovor sadrži naročito sledeće elemente: uslove pod kojima se daje na korišćenje zajednički deo zgrade, podatke o zgradi , podatke o radovima, prava i obaveze investitora i zgrade, rokove za priključenje na instalacije u zgradi, Pročitaj više
Poštovani, Imam veliki problem u vezi konverzije neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine. Naime, u Katastru nepokretnosti u X pravnica koja radi na mom predmetu odbija da izvrši konverziju zemljišta zato što nisam priložio dokaze o vlasništvu zemljišta pre 1980. godine kada je izvršena nacionalizacija. Ja tu staru dokumentaciju nisam uspeo da nađem u porodičnoj arhivi jer je ona izgubljena još davno nakon smrti moga dede. Zato sam u katastru izvadio istorijat promena na nepokretnosti, u kome je jasno naznačeno da je prvi vlasnik zemljišta moj pradeda još od 19XX. godine, pa je zemlju preneo na mog dedu 19XX. godine, pa je nakon smrti dede moj otac nasledio 19XX. godine. Dakle, nepobitna je činjenica da je moja porodica vlasnik zemlje pre 19XX. godine. Međutim, pravnica u katastru mi kaže da ona ne može da donese rešenje o konverziji samo na osnovu toga što sam ja izvadio istorijat promena na nepokretnosti, nego treba svako ostavinsko rešenje koje je navedeno u istorijatu da priložim u originalu (ili overenu kopiju). Moje pitanje za vas: da li je ovo ispravna procedura ili je istorijat nepokretnosti dovoljan da bih završio konverziju? I gde da nađem ta stara ostavinska rešenja, rešenja o nasledstvu, itd ?
Poštovani, Da biste ostvarili svoje pravo na konverziju, potrebno je dostaviti odgovarajuća ostavinska rešenja ili rešenja o nasledstvu, kako bi se utvrdilo das u Vaš pradeda i deda zaista bili vlasnici, da postoji kontinuitet. Iako ste zagubili ta dokumenta, ista možete naći u Osnovnom sudu u Nišu, u arhivu. Ostavinska rešenja sudovi čuvaju trajno u arhivi i ona se ne uništavaju kao npr. presude u parničnim predmetima. Ako ne znate broj predmeta ostavinske rasprave, recite im datum smrti, imena i prezimena pradede a i dede kako bi se videlo da ga je Vaš otac nasledio, i ne bi trebalo da bude problema. S poštovanjem, eKlinika ProBona i Pravnog Fakulteta Univerziteta u Pročitaj više
Poštovani, Nakon smrti roditelja, sestra i ja smo jedini direktni naslednici njihove imovine, trenutno oboje nezaposleni. U okviru nasledstva je stan u našem vlasništvu (tj. u vlasništvu naše porodice, za šta imamo dokaz), ali je van katastra (adaptirano potkrovlje, a postupak legalizacije traje već izvesno vreme, i još uvek je u toku). Interesuje me da li to može da predstavlja problem u ostavinskoj raspravi? Osim toga, zanima me koji su sve dokumenti potrebni u ostavinskoj raspravi? Hvala najlepše
Poštovani, Prema Zakonu o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) Čl. 237. Nasleđa otvorena pre stupanja na snagu ovog zakona raspraviće se po propisima koji su važili do dana njegovog stupanja na snagu, što konkretno znači da će se navedeni Zakon o nasleđivanju primenjivati u Vašem slučaju, ukoliko su Vam roditelji umrli 1995. godine ili kasnije. Dalje, prema istom Zakonu, Čl. 1. zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti, s tim da sud neće raspravljati stvari koje su manje vrednosti (pokućstvo, nameštaj, posteljina i slično) koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka, već Pročitaj više
Poštovanje. Zanima me ako možete da mi odgovorite da li smeju stanari da se izbace u peridu od oktobra do marta posto ne plaćaju kiriju vec duže vreme…Hvala puno.
Poštovani, Prema Zakonu o stanovanju("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispr., 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 - dr. zakon i 99/2011)Zakupodavac ima pravo da otkaže ugovor o zakupu stana u pismenoj formi sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od 90 dana, a ako otkazni rok ističe u periodu decembar - februar, otkazni rok se produžava za još 30 dana. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, prodajem stan pa me interesuje nekoliko stvari. Imam suprugu i sina od 19 godina kao i bivšu suprugu i ćerku sa njom od 30 godina. Ja sam stan nasledio od pokojnih roditelja. U slučaju prodaje stana da li će se zahtevati saglasnost od nekih gore navedenih lica (supruge, bivše supruge, nekog deteta)? Da li iko od njih ima pravo na neki deo stana dok sam ja živ, uzevši u obzir da sam se oženio drugom suprugom 1994. a stan nasledio 2004. godine, a opet stan dobijen iz naslednog prava?
Poštovani, Niko od navedenih osoba nema prava ukoliko je stan samo u Vašem vlasništvu, Vi možete raspolagati tim stanom, kako god želite. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, ukoliko dajemo naš stan u zakup i sklopimo ugovor o zakupu i zapisnik o primopredaji, da li postoji rok za overu u sudu od dana sklapanja ugovora? Da li je takav ugovor zakonski validan ako nije overen u sudu? Hvala unapred
Poštovani, Prema članu 7. stavu 2. Zakona o stanovanju ("Sl. glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispr., 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 - dr. zakon i 99/2011) o zakupu se zaključuje ugovor u pismenoj formi i naročito sadrži: ugovorne strane; vreme i mesto zaključenja ugovora; podatke o stanu koji je predmet zakupa; vreme trajanja zakupa; prava i obaveze ugovornih strana u korišćenju i održavanju stana; visinu zakupnine i način i rokove plaćanja; uslove i rokove za otkaz ugovora; lica koja će koristiti stan. Prilikom primopredaje stana datog u zakup, sačinjava se zapisnik o stanju u kome se stan Pročitaj više