Stvarno Pravo
Poštovani, Kao vlasnik njive sklopio sam ugovor o dugogodišnjem zakupu sa pravnim licem X do kraja 2012. godine. Zakupac je otišao u stecaj i obavestio me je o jednostranom raskidu ugovora u martu 2012. godine. Njiva je pod zasadom pšenice. Čiji je zasad?
Poštovani, Zakon o stečaju u clanu 99. kaže: Ugovore o zakupu stečajni upravnik može otkazati nezavisno od zakonskih i ugovorenih rokova, sa otkaznim rokom od 30 dana. Dakle, jednostranim raskidom ugovora, ugovor o zakupu je prestao, a po prestanku ugovora, Zakon o obligacionim odnosima predviđa obavezu vraćanja stvari date u zakup - član 585., gde se u stavu 5 navodi da zakupac može odneti dodatke koje je ucinio na stvari ako se mogu odvojiti bez njenog oštećenja, ali da dodatke može zadržati i zakupodavac ako zakupcu naknadi vrednost dodataka u vreme vraćanja stvari. Dakle, ili se zasad može ukloniti iz zemljišta, ili ga Vi možete zadržati s tim da naknadite njegovu Pročitaj više
Poštovani, mogu li tražiti raskid ugovora o kupovini kuce, ako mi vlasnik nije saopštio da je kuca opterecena hipotekom,a ja sam dala kaparu i od treceg lica saznala za opterecenje.Kad sam zatražila papire na uvid, videla sam da postoji hipoteka. raskid ugovora ili krivicnu prijavu? Hvala
Poštovana, Potencijalni kupac nepokretnosti u Republici Srbiji mora proveriti sve podatke koji su sadržani u Javnim knjigama, a koji se odnose na nepokretnost koja treba da bude predmet kupoprodaje. Clan 62. Zakona o državnom premeru i katastru kaže da su "podaci katastra nepokretnosti javni i da svako može tražiti da izvrši uvid u te podatke", kao i da se "niko ne može pozivati na to da mu podaci upisani u katastru nepokretnosti nisu bili poznati, niti su mu mogli biti poznati, niti to može dokazivati". To, u ovom momentu, podrazumeva pribavljanje Izvoda iz Javnih knjiga i narocito uvid u te knjige. Uvid u Javne knjige treba izvršiti, ukoliko je to moguce, i na sam dan Pročitaj više
Moj otac je umro, a iza njega smo ostale moja sestra i ja. Tata je na svoje ime imao stan koji je pre 12 godina dobio od preduzeca kao stan solidarnosti, a koji jos uvek otplacuje, mene konkretno zanima da li sestra i ja nasledjujemo taj stan i mozemo lli da nastavimo da zivimo u njemu i otplacujemo ga i dalje?? A zanima me jos jedno pitanje, moj tata i njegova sestra su od svog oca nasledili nekoliko ari zemlje s tim da njihova majka koja je jos ziva ima dozivotno pravo uzivanja. Zanima me, imamo li sestra i ja pravo na njegovu polovinu zemlje i da li bismo to mogli koristiti, dati u zakup, prodati i bez babine saglasnosti?
Poštovana, Vaša sestra I vi, nasleđujete celokupnu imovinu Vašeg oca tako što svaka od vas nasleđuje po jednu polovinu od njegove celokupne zaostavštine. U tu zaostavštinu ulazi i stan koji je Vaš otac otkupio I kojiI dalje otplaćuje, kao i obaveza dalje otplate tog stana a sve to u smislu odredaba Zakona o stanovanju. Zemlja koju je Vaš otac dobio u nasledstvo, pripada Vama I Vašoj sestri u gorenavednom odnosu. Međutim, s obzirom na to da je na toj zemlji utvrđeno doživotno pravo plodouživanja u korist majke Vašeg oca, tu zemlju pre njene smrti vi ne možete koristi. Priroda plodouživanja je takva da dok traje vlasnicima ostavlja samo “golu svojinu” , tj. Iako Pročitaj više
Dobar dan, molim Vas da mi kažete, sestra i ja smo nasledile kuću od oca, ja želim da prodam svoj deo i poslala sam ponudu preče kupovine, gde u toj ponudi tražim X eura za svoju polovinu, što je ispod svake cene, sestra je na ponudu odgovorila da hoće da kupi ali je ponudu dopunila da želi da zajedno podelimo sve troškove neplaćenih dugova (struja, telefon, infostan, voda, kablovska tv, dug za rts televiziju, gas). Da li se smatra da je sestra ovom dopunom odbila moju ponudu, jer ako pristanem na njene uslove meni od cene koju tražim za moju polovinu ostaje dosta manje novca, neplaćeni dugovi iznose oko X eura, samo me zanima da li je onda ponuda odbijena i da li mogu da prodam trećem licu, ja već imam kupca koji bi platio dosta veću cenu. Hvala unapred.
Poštovana, Pravo preče kupovine suvlasničkog udela na nepokretnosti uređeno je Zakonom o prometu nepokretnosti. Članom 7 Zakona propisano je da ponuda koja se dostavlja nosiocu prava preče kupovine, mora da sadrži podatke o nepokretnosti, ceni i ostalim uslovima prodaje. Imalac prava preče kupovine dužan je da se u roku od 15 dana od dana prijema ponude pismenim putem izjasni o ponudi. Pritom, ponuda i izjava o prihvatanju ponude mora se učiniti preporučenim pismom. Zakon o obligacionim odnosima propisuje da ako ponuđeni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predloži da se ona u nečemu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu odbio i da je sa svoje strane učinio drugu Pročitaj više
Sa suprugom ne živim već 7 godina, nismo se sudski rastali još uvek. Pre 5 godina moji roditelji su nam kupili kuću, kako bi spasili naš brak, ja sam bio izuzetno “naivan“ pa sam na ugovoru stavio da je i ona kupac, kao da smo nas dvoje kupili kuću pola-pola. Mi se u tu kuću nikada nismo uselili jer je ona uvek imala neke zahteve tipa “da bude sve novo“, ja nisam stalno zaposlen, radim sve i svašta. Takođe još uvek nismo preveli kuću, niti bi moja “supruga“ sa mnom živela (ima momka već 2 godine). Sada bih ja da prevedem kuću samo na sebe jer je to u suštini samo moja kuća, pa me zanima kako to da uradim. Zanima me da li je to moguće pošto je po ugovoru moja “supruga“ isto kupac, i šta treba da uradim da bi kuća bila samo moja?
Poštovani, Ukoliko je u kupoprodajnom ugovoru, overenom u sudu, navedeno da ste Vi i Vaša supruga kupci kuće, Vi imate položaj suvlasnika sa udelom od jedne polovine. Ukoliko pod pojmom prevođenja kuće na svoje ime mislite na upis prava svojine u katastar nepokretnosti, Vi se možete upisati u list nepokretnosti samo kao vlasnik jedne polovine kuće. Prilikom podnošenja zahteva za upis prava svojine, morate da priložite i kupoprodajni ugovor u kome Vaša supruga stoji kao jedan od kupaca sa pravom svojine na jednoj polovini kuće, pa će katastar nepokretnosti prilikom upisa Vašeg prava svojine na polovini kuće, upisati i njeno pravo svojine na drugoj polovini kuće. Vi možete Pročitaj više
Da li je i u kojoj formi za prodaju zemljišta neophodna saglasnost vlasnika susednih parcela da nisu zainteresovani za kupovinu tj. da se odriču prava preče kupovine?
Poštovani, Pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta regulisano je Zakonom o prometu nepokretnosti, prema kom je pri prodaji pojoprivrednog zemljišta neophodno ponuditi zemljište prvo vlasnicima susednih parcela. Vlasnik koji namerava da proda svoje zemljište, dužan je prvo ga ponuditi vlasniku susednog zemljišta,a ukoliko postoji više susednih zemljišta sa kojima se Vaše zemljište graniči, prednost u ostvarivanju prava preče kupovine ima vlasnik zemljišta koje se pretežnim delom graniči sa Vašim zemljištem. Ukoliko ima više zemljišta koja imaju iste granične linije sa Vašim zemljištem, tada prednost u ostvarivanju prava preče kupovine ima vlasnik Pročitaj više
Postovani, posle oceve smrti ostao je stan u otkupu, otplacivao ga je otac tek dve godine. U otkup stana je usao godinu dana posle razvoda sa mamom i ona od tad ne zivi u tom stanu. U stanu zivim sam a mladji brat od 16 godina zivi sa majkom. Da li ja mogu da nastavim da otkupljujem taj stan i kakva su nasa prava u ovom slucaju? Ostavinska rasprava je zakazana za mesec dana. Hvala unapred na odgovoru
Poštovani, možete nastaviti sa otkupom stana koji je započeo Vaš pokojni otac samo u slučaju ako ste bili član njegovog porodičnog domaćinstva i ako nemate drugu nepokretnost u svojoj svojini kao i da imate nameru da ostanete u tom stanu da stanujete. Potrebno je samo da za to podnesete zahtev nosiocu prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini (odn. onom organu koji je ugovorna strana sa Vašim pokojnom ocem – verovatno se radi o nekom opštinskom organu). Prema odredbma čl. 16 Zakona o stanovanju (u daljem tekstu: Zakon) nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i vlasnik stana u državnoj svojini, dužan je da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu Pročitaj više
Poštovani obraćam Vam se sa molbom da mi objasnite po kojem zakonu predsednik skupštine stanara dobija nadoknadu za svoj rad i da li je obavezi da podnosi finansijske izveštaj po stavci prihodi skupštine stanara, bez obzira što zgrada nema nikakvih prihoda osim stavke za platu predsednika. Pozdrav
Poštovani, Prema odredbama Zakona o održavanju stambenih zgrada, odn. preciznije čl. 10 upravljanje stambenom zgradom, u smislu ovog zakona, jeste staranje o održavanju stambene zgrade kao celine i zajedničkih delova u zgradi, odlučivanje o obezbeđivanju i korišćenju finansijskih sredstava za održavanje, o načinu korišćenja zajedničkih delova zgrade i o drugim pitanjima od značaja za održavanje stambene zgrade. U stambenoj zgradi obrazuje se skupština zgrade koju čine svi vlasnici stanova i drugih posebnih delova zgrade. Stambena zgrada, shodno članu 11. Zakona o održavanju stambenih zgrada, ima svojstvo pravnog lica u pravnim poslovima koji se odnose na održavanje i Pročitaj više
Vlasnik sam parcele, odnosno placa. Komsija koji ima plac pored mojeg je pre neki dan, bez ikakvog razgovora pobio kocice, usavsi vise od dva metra u moj plac u kojem su odredjeni zasadi. Predlozio sam mu da angazujemo geometre ali on ne zeli ni da cuje, tvrdi da on zna gde su medje. Sta da radim? Da li da sam angazujem geometre ili da ga tuzim Sudu jer mi je pogazio neke zasade. Pozdrav
Poštovani, u ovakvim situacijama potrebno je obratiti se sudu koji će problem rešiti u vanparničnom postupku uređenja međa. Predlog za pokretanje postupka podnosi se osnovnom sudu koji je nadležan za teritoriju na kojoj se placevi nalaze. Predlog mora da sadrži podatke o vlasnicima, odnosno korisnicima susednih parcela i o zemljišnim parcelama između kojih se međa uređuje, sa oznakama tih parcela iz zemljišnih i drugih javnih knjiga, kao i razloge zbog kojih se postupak pokreće (čl. 156. st. 2. Zakona o vanparničnom postupku). Nakon što je primio predlog sud može zakazati ročište u zgradi suda na kome će pokušati da vas privoli da sporazumno uredite među, a ukoliko u Pročitaj više
Posedujem 1/8 kuće i placa. Drugi vlasnik ima 1/2, a treći ostalo 3/8. Oni ne zele da prodaju a ni da me isplate. Koje su moje pravne mogućnosti u ovoj situaciji? Unapred hvala
Poštovani, prodaja celokupne nepokretnosti u suvlasništvu zahteva saglasnost svih suvlasnika (čl. 15. st. 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa) i tu ne možete ni na koji način uticati na druge suvlasnike ukoliko oni ne žele prodaju. Sa druge strane, svoj idealni udao možete slobodno prodati, bez saglasnosti ostalih suvlasnika (čl. 14. st. 2. ZOSPO) s tim što u tom slučaju ostali suvlasnici imaju pravo preče kupovine na Vašem udelu (čl. 5. st. 1. Zakona o prometu nepokretnosti). Ukoliko se oni tim svojim pravom ne bi koristili, svoj udeo možete prodati 3. licu pod istim uslovima koje ste njima ponudili. Takođe možete zahtevati i deobu stvari u svako vreme, osim u Pročitaj više