Stvarno Pravo
Imam problem u vezi sa jednom parcelom koja je uredno uknjižena i prevedena na moje ime i na koju plaćam uredno porez. Tu parcelu ne radim ja jer je još od ranije neka druga osoba zasadila vinograd (koji odavno ne obradjuje) dok ja isto tako obradjujem njegovu parcelu koja je na drugom mestu. Želeo bih da se stanje normalizuje i da svako radi ono što mu pripada jer se sporna parcela nalazi vec kraj njive koju ja obradjujem tako da bih spojio praktično u jednu i na kraju uzeo ono što mi i pripada. Pitao sam ga da konačno rešimo taj problem koji traje decenijama i da svako obradjuje ono što mu i pripada, medjutim on ne pristaje.Interesuje me na koji način i kakava je procedura da dodjem do svoje parcele i da je konacno obradjujem jer je vec odavno zapuštena a i da prepustim tudju parcelu pravom vlasniku. Nije mi jasno kakav postupak treba da vodim kako bih dobio nešto sto je već moje, kao ni to koliko bi takav postupak mogao da traje obzirom da bih voleo da svojima ostavim čistu situaciju. Unapred zahvalan i srdačan pozdrav
Poštovani, Pošto želite da faktičku situaciju upodobite pravnoj i da svako ( Vi i ta druga osoba) obradjuje svoje zemljište, prvo i osnovno treba da prestanete da obradjujete tudju (njegovu) parcelu Vi, a onda da tu osobu tužite tužbom za utvrdjivanje Vašeg prava svojine na toj parceli, što ćete lako dokazati jer ste kao vlasnik upisani u zemljišne knjige i plaćate porez. Tom tužbom možete da zahtevate da on ukloni ono što je posadio na vašoj njivi ( mada je realno da će on i Vas moći da tuži na isti način jer ste i Vi isto godinama radili, obradjivali njegovu parcelu). Dakle, prestanite da obradjujete njegovu parcelu i podignite svojinsku tužbu protiv te Pročitaj više
Poštovani, obraćam Vam se za savet šta da uradim i kako da izborim svoje pravo na imovinu koja mi je uzurpirana! Naime,oko mog poseda postoji legalan put koji se koristi godinama, moja parcela je u obliku trougla, ravan, izmedju dva puta. To je moje očevina, dedovina..koju nameravam da ostavim mojoj deci. Nekom moćniku je palo na pamet da napravi prečicu, da ne obilazi oko parcele, i osvanuo je asfaltni put posred moje parcele, koja je sada uništena.Išla sam od mesne zajednice do gradske uprave, niko nije tražio a ni dao dozvolu za izgradnju puta, nema ga ucrtanog u katastru, i niko nije odgovoran za uzurpaciju! Molim Vas,imam li pravo da zauzmem svoju parcelu, zabranim prolaz preko nje,i koga da tuzim da mi vrati parcelu u prvobitno stanje i nadoknadi stetu? Parcela se nalazi na atraktivnoj turističkoj destinaciji. Unapred zahvalna
Poštovana, U subjektivnom roku od 30 dana od dana kad ste saznali za smetanje Vaše državine na parceli (obektivni rok je godinu dana od dana smetanja, ali se on može iskoristiti kada Vi niste znali za pomenuto smetanje, a znali ste), Vi možete da podignete državinsku tužbu protiv osobe koja je put sagradila. Dakle, tužite osobu koja je nelegalno sagradila taj put za smetanje državine i pritom u tužbenom zahtevu tražite da ta osoba vrati sve u predjašnje stanje, dakle poruši put i obavi sve potrebne stvari kako bi vratio parcelu u stanje u kojoj je bila pre nego da bespravno sagradi taj put. Ako ste pretrpeli još neku štetu, možete da zahtevate i odštetu u novcu, Pročitaj više
Ko je nadležan kada visoko drveće ugrožava objekat neposrednog komšije? Kojim se zakonskim propisima regulise ova tematika?
Poštovani, Ono o čemu Vi govorite je susedsko pravo. Prema Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa, vlasnik ima pravo da svoju stvar drži, da je koristi i njome raspolaže, ali tako da to svoje pravo ne zloupotrebljava, odnosno, granice pravu svojine su upravo zloupotreba prava - niko ne može da svoje pravo vrši na način kojim drugom predstavlja smetnju i nanosi štetu. Član 5. stav 1 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kaže: Vlasnik nepokretnosti je dužan da se pri korišćenju nepokretnosti uzdržava od radnji i otklanja uzroke koji potiču od njegove nepokretnosti , kojima se otežava korišćenje drugih nepokretnosti (prenošenje dima, neprijatnih mirisa, Pročitaj više
Poštovani, imam jedno pitanje, tiče se Zakona o svojinsko-pravnim odnosima, konkretno, sticanje prava svojine održajem. Žitelji smo naselja Čardak, Sremska Kamenica, živimo u sklopu građevinske firme “Partizanksi put“. U njihovim objektima(barake građene za smeštaj zaposlenih) živimo 25 godina, moji roditelji su radnici u pomenutom preduzeću.Firma je u državnom vlasništvu, tj, poništena je privatizacija, i firma se trenutno nalazi u restrukturiranju. Trenutna situacija u naselju je blago rečeno, očajna, firma nema struju, isključena zbog neizmirenog duga. Živimo u tim baraka bez struje, a uskoro i bez vode. Tražili smo od Elektrovojvodine, da nam omogući privremeni priključak, ali su odbili uz obrazloženje da nismo vlasnici zemljišta. Mene interesuje, da li mi možemo da steknemo pravo na objekat, ili zemljište na kome se nalazi baraka.Možda postoji i drugo rešenje, u vidu otkupa? Unapred zahvalan
Poštovani, Da bi stekli pravo svojine na nepokretnosti održajem, potrebno je da su ispunjeni neki uslovi. Pravo svojine na nepokretnoj stvari se stiče održajem protekom roka od 10 godina od dana ulaženja u posed, ali samo pod uslovom da je državina bila zakonita i savesna. A ako je bila samo savesna, onda je potreban rok od 20 godina. Zakonita državina podrazumeva da je postojao neki pravni osnov - na primer, ugovor o kupoprodaji, nasledjivanje itd. A Vi niste napomenuli koji je pravni osnov vašeg boravka u tim objektima, tako da pretpostavljamo da takvog osnova nema. Što se tiče uslova da državina (posed) bude savesna, ni taj uslov niste ispunili, jer da bi osoba imala savesnu Pročitaj više
Nasledio sam stan u Beogradu ove godine od pokojnog oca i s tim u vezi molim za informaciju. Otac je stan otkupio od firme nakon razvoda od moje majke, sud je pravosnažnim rešenjem dodelio vlasništvo meni. Pitanje glasi, ima li ona stanarskog prava u navedenom stanu, može li se usprotiviti prodaji ili pak da li je mogu udaljiti iz stana jer meni, supruzi i detetu ugrožava svako pravo stanovanja i opštih potreba u stanu?
Poštovani, Pošto je Vaš otac otkupio stan posle razvoda od vaše majke i stan je bio u njegovom isključivom vlasništvu, a Vi ste sudskim rešenjem postali vlasnik stana, Vi ste sada jedini vlasnik predmetnog stana i imate pravo da odlučujete ko će živeti u njemu. Vaša majka nema nikakvog stanarskog prava Vi, kao vlasnik, možete da je tužite ( tužba za prinudno iseljenje) i sudskim putem izdejstvujete da ona napusti stan, ako ne možete da se sporazumno dogovorite o tome. S poštovanjem, Mladi Pro Bono Pročitaj više
Molim Vas ,posavetujte me sta da radim.Naime,komsinica koja stanuje iznad mene,pravi buku pomeranjem namestaja,kotrljanjem loptice(obzirom da ima psa,pretpostavljam da on to radi),kao i mnogim drugim neartikulisanim zvucima i to u periodu od 22h-3h!!!.Komunalna policija mi nije izasla u susret,uz obrazlozenje da ne pusta glasnu muziku!?!?Pa stanite,ja se pitam da li to znaci da moja porodica i ja treba da ne spavamo?Verujte da su ovi zvuci mnogo iritantniji od glasne muzike.Dete staro 10 godina cesto se nocu trgne kad iz njenog stana dopre jak zvuk padajuceg predmeta na njen pod,a tacno iznad nasih glava.Razmisljala sam da idem na sud,i prijavim je zbog narusavanja detetovog sna.Valjda ce me tada neko saslusati i pomoci da se resimo ove agonije.Unapred zahvaljujem na savetu.
Poštovana, Svaki grad u Srbiji ima svoju odluku o načinu održavanja kućnog reda u stambenim zgradama, koju možete naći na internetu. Kako bismo ovde dali odgovor na Vaše pitanje, pretpostavićemo da ste iz Beograda, pa ćemo koristiti Odluku grada Beograda, ali su sve odluke iz ove oblasti suštinski veoma slične. Odlukom o izmeni Odluke o kućnom redu u stambenim zgradama "Sl. list grada Beograda", br. 11/2005 u članu 22 je propisano: Pri korišćenju stana i zajedničkih prostorija u zgradi zabranjeno je vikom, bukom, skakanjem, igranjem loptom i sličnim postupcima ometati druge stanare u korišćenju stana(čl.22 st.1) Korišćenje raznih mašina i uređaja, muzičkih Pročitaj više
Pitanje: Imamo jedan problem. Ja i moj brat imamo kuće u istom dvorištu, nismo ogradjeni. Pre 20 godina ja sam napravio kuću u mom delu placa koji nam je ostavio nas otac posle smrti.Otac nam je ostavio kuću i plac da podelimo ali ja sam njemu (bratu) poklonio moj deo kuće a on meni njegov deo placa,imamo ugovor o poklonu sudski overen i potpisan. Pre neki dan on je moj deo placa(koji mi je sudski poklonio) raskopao i sproveo cevi da tuda uvede vodu u kuću. Ja sam išao u policiju jel imam ugovor da je taj plac sada moj, a oni su mi rekli da mogu da ga tužim, ali ja znam koliko to traje. Da li ja mogu da raskinem ugovor o poklonu ili da ja taj deo cevi koji ulazi u moj plac mogu da otkopam i da izbacim? Molim vas posavetujte nas. Unapred zahvalan
Poštovani, Kažete da ste vi napravili pre 20 godina kuću na očevom placu pored postojeće (očeve) kuće i ostatka placa koje je otac ostavio vama i bratu. Niste naglasili doduše kako je rešena situacija kada ste vi gradili vašu kuću na očevom placu, ali to ćemo zanemariti i pretpostaviti da je ostatak placa i očeva kuća ostavljena da se podeli izmedju vas i brata, te ste vi sklopili ugovor kojim se vi odričete dela očeve kuće u bratovu korist, a brat se odriče dela placa u vašu korist, u zamenu za deo kuće. Taj ugovor je sklopljen i overen u sudu. Pošto kažete da je on raskopao vaš deo placa da bi sproveo vodu i to bez vaše dozvole, jedino što vi Pročitaj više
Postovani, vlasnik sam stana povrsine 38 m2 koji sam kupila pre braka 2006.godine i za koji je placen porez na prenos apsolutnih prava. Suprug i ja smo kupili sada stan povrsine 58 m2 koji se vodi na oboje/susvojina. Njemu je to prvi stan, a imamo i dete od 4 godine. Interesuje me da li i u kom procentu mozemo ostvariti pravo na oslobodjenje od placanja poreza na prenos apsolutnih prava za taj stan? Hvala
Poštovana, naš Zakon o porezima na imovinu o oslobođenju od poreza na prenos apsolutnih prava kaže sledeće: „porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se na prenos prava svojine na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi, odnosno svojinskom udelu na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi (u daljem tekstu: stan) fizičkom licu koje kupuje prvi stan (u daljem tekstu: kupac prvog stana), za površinu koja za kupca prvog stana iznosi do 40 m2 i za članove njegovog porodičnog domaćinstva koji od 1. jula 2006. godine nisu imali u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije do 15 m2 po svakom članu (u daljem tekstu: odgovarajući stan), pod uslovom da: 1) je kupac Pročitaj više
Nakon smrti roditelja imovina i stan je na ostavinskom ročištu podeljena izmedju brata i mene na dva jednaka dela I pravnosnažna je. Iako jedan drugom ne sporimo pravo na svoju polovinu ne možemo se sporazumeti oko prodajne cene stana !? Pošto smatram ( kao i agencije koje se bave nekretninama) da je bratovljeva procena nerealna a iz razloga što je moj stan pod hipotekom i visokom ratom , ( koju mog brata ne interesuje i on ima vremena za čekanje ) , kakav mi pravni savet možete dati ?
Poštovani, Članom 14 stav 1 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa je predviđeno da svaki suvlasnik može raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika, što znači da Vi možete svoju polovinu stana prodati trećem licu bez saglasnosti Vašeg brata kao suvlasnika.To znači da će lice kome npr. prodate svoju ½ u svojini stana, biti vlasnik ½ svakog kvadrata predmetnog stana, kao što ste Vi sada. Član 15 stav 4 pak predviđa da je za otuđenje celog stana, potrebna je saglasnost svih suvlasnika – i Vaša i Vašeg brata. Međutim, članom 16 je predviđeno da suvlasnik ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na Pročitaj više
Postovani, Posle smrti mog strica nasledio sam 1/4 stana, a njegova supruga 3/4. Da li mogu da ostvarim pravo na svoj deo odmah i da trazim da se stan proda?
Poštovani, Shodno članu 13 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, Vi I supruga Vašeg strica ste suvlasnici na stanu. Shodno članu 14 stav 2 Vi možete raspolagati svojim delom (1/4) bez saglasnosti drugog suvlasnika, ali shodno članu 15 stav 4 za otuđenje celog stana je potrebna saglasnost svih, to jest oba suvlasnika. Srdačno, MLADI PRO BONO Pročitaj više