Stvarno Pravo
Poštovani, XXXX godine sam dobio rešenje o upisu prava službenosti prolaza u širini 1,5m celom dužinom parcele, u moju korist. Sada mi komšija sa kojim sam sklopio ugovor o ukidanju imovinske zajednice, preti da će postaviti stubove duž prolaza tako da mi onemogući prolaz. Zanima me da li pomenuti komšija ima pravni osnov da mi preti ugrožavanjem mog prava prolaska? Takođe me zanima da li imam pravo da betoniram taj put, da kopam za potrebe sprovođenja kanalizacione mreže i sl.? Drugim rečima, koja se prava i obaveze stiču upisom prava službenosti prolaza? Unapred Vam se zahvaljujem na odgovoru!
Poštovani, Službenosti koje se ustanovljavaju sudskom odlukom (nekad odlukom upravnog organa) su nužne službenosti, jer se ustanovljavaju protiv volje vlasnika poslužnog dobra ”kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimično ne može koristiti to dobro bez odgovarajućeg korišćenja poslužnog dobra”. U Vašem slučaju radi se o pravu nužnog prolaza i Vaš komšija ne sme da onemogućava vršenje Vaše službenosti. U slučaju da želite da preko njegovog zemljišta provedete vodovodne i kanalizacione cevi, gasovod, električne i telefonske kablove (podzemne i vazdušne) itd. to možete učiniti samo ako je postavljanje ovih vodova na drugom mestu povezano sa nesrazmernim Pročitaj više
Da li se prilikom plaćanja bilo kakve popravke na ili u zgradi, suma deli po broju stanova u zgradi ili po kvadraturi stanova?
Poštovani/a, U skladu sa članom 24. Zakona o održavanju stambenih zgrada Republike Srbije: „Troškove održavanja stambene zgrade snose vlasnici stanova, odnosno drugih posebnih delova zgrade srazmerno učešću površine svojih stanova, odnosno drugih posebnih delova zgrade u površini svih stanova i drugih posebnih delova u zgradi, prema stvarno učinjenim troškovima.“ Ukoliko ponovo budete imali neke nedoumice u vezi pravnih pitanja slobodno nas kontaktirajte. Vaš, Mladi Pro bono Pročitaj više
Postovani, nakon razvoda nismo podelili imovinu. Stan se vodi pola na meni, pola na bivsem suprugu. Sad imam mogucnost da resim stambeno pitanje mene i dece (nasledje) ali su mi neophodne sredstva od ove polovine stana. Da li bivsi suprug moze da ne pristane na prodaju? Prvo bih ponudila njemu, a zatim bi dali stan na prodaju
Poštovana, Vi možete Vašom polovinom raspolagati bez saglasnosti supruga. Što se tiče prodaje celog stana, Vaš suprug i Vi morate kao suvlasnici biti saglasni u tome, tj. ne možete prodati stan bez njegove saglasnosti. Ako bi on pristao da prodate stan, nema potrebe da svoju polovinu prenosite na njega, već ćete se vas dvoje nalaziti na strani kupca u ugovoru o prodaji stana. Srdačno, Mladi Pro Bono Pročitaj više
Komšija koji živi na kraju ulice postavio je žičanu ogradu i kapiju i tako zagradio put potpuno pod izgovorom da mu je geometar rekao kako to po katastru pripada njemu. Sve komšije i ja sa njima, smo zatečeni kako neko može da zagradi put koji se koristi bar 40 godina. Na čijoj strani je zakon? Šta da radimo?
Poštovani, Stvarna službenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti vrši određene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (poslužno dobro) ili da zahteva od vlasnika poslužnog dobra da se uzdrži od vršenja određenih radnji koje bi inače imalo pravo vršiti na svojoj nepokretnosti (član 49 stav 1 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Vi i Vaše komšije ste vlasnici povlasnih dobara, a komšija čije se zemljište nalazi na prolazu je vlasnik poslužnog dobra. Stvarna službenost zasniva se pravnim poslom (ugovorom), odlukom državnog organa i održajem. Ukoliko ne postoji nikakav ugovor ili odluka državnog organa koja Pročitaj više
Poštovani, moje pitanje je malo komplikovano ali pokušaću nekako da objasnim. Nas 3 sestre nasledile smo porodičnu kuću naših pok. roditelja. Ispostavilo se da naš otac nije se podelio sa njegovom braćom (postoji zadruga) pa me zanima kako da pokrenemo taj postupak. Inače rodjena sam u Luksemburgu gde i sada živim, tako da mi naš Zakon i nije baš poznat. Drugi problem ispostavilo se da je naš pok. otac imao vanbračnu ćerku koja se pojavila pre 2 godine i koja želi da deli imovinu. Ja sam zatečena i ne znam kako da verujem? Sta je čekala toliko godina! Da li i ona ima ista prava kao i mi s’obzirom da našeg oca i našu pok. majku nikada nije ni došla da vidi, niti je delila troškove oko izdržavanja roditelja. Kome mogu da se obratim? Molim Vas za pomoć.
Poštovana, iz Vaših navoda nije jasno da li je ostavinski postupak iza Vašeg pokojnog oca sproveden i da li je okončan pravosnažnim rešenjem. Takođe nije jasno na koji način želite da deoba porodične kuće bude izvršena. Prvenstveno je potrebno da postoji pravosnažno ostavinsko rešenje kojim se Vaše dve sestre i Vi proglašavate za naslednike iza pokojnog oca, svaka sa određenim udelom u zaostavštini, odnosno predmetnoj kući. Ukoliko takvo rešenje postoji, Vaše sestre i Vi možete podneti predlog za pokretanje postupka deobe zajedničke stvari. Taj postupak je uređen Zakonom o vanparničnom postupku. Član 149 Zakona o vanparničnom postupku propisuje: (1) Postupak Pročitaj više
Javljam se iz Skoplja, Makedonije, interesuje me kako mogu kupiti nekretninu u Srbiji ,da li moram biti drzavljanin Srbije,i da li mogu drzavljanstvo dobiti preko majke koja je rodjena u Skoplju, a inace je Srpkinja! Hvala.
Poštovana,Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa čl. 82. do 85b uređena je mogućnost da stranci stiču pravo svojine na nepokretnostima u Republici Srbiji. Strano fizičko lice može steći pravo svojine na stanu pravnim poslom ako je ispunjen uslov reciprociteta, tj. da se u toj stranoj državi dozvoljava našim državljanima da stiču pravo svojine na nepokretnostima. O postojanju reciprociteta vodi se računa prilikom overe ugovora o prometu nepokretnosti, buduci da sud koji vrši overu ugovora ne sme da overi ugovor o prometu nepokretnosti ako nije utvrđeno da li postoji reciprocitet. Postojanje reciprociteta dokazuje se u ovom postupku na osnovu objašnjenja Ministarstva Pročitaj više
Moj pokojni otac je bio zakupac zajednickih prostorija u kojima je i živeo. Nakon njegove smrti u iste prostorije su se uselile nepoznate osobe a stvari mog pokojnog oca mi nisu raspoložive ukoliko još i postoje.Da li u ovakvoj situaciji postoji odgovornost skupštine stanara kao zakupodavca?
Poštovani, Zakon o održavanju stambenih zgrada, regulišuci pravo upravljanja stambenom zgradom, daje ovlašcenje skupštini zgrade da može doneti odluku o pretvaranju zajednickih prostorija u stan ili poslovni prostor, saglasnošcu vlasnika stanova, odnosno drugih posebnih delova zgrade kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, u slucaju smrti zakupca ili zakupodavca zakup se nastavlja sa njegovim naslednicima ako nije drukcije ugovoreno. Dakle, ako u ugovoru koji je Vaš otac zakljucio sa skupštinom stanara nije postojala klauzula koja predvida da ugovor prestaje u slucaju smrti, Vi Pročitaj više
Poštovani, na osnovu ostavinskog rešenja sam nasledila stan (vodio se na oca, majka se odrekla u sudu svog dela u moje ime). Usled svoje životne situacije planiram njegovu prodaju. Imam nekoliko nedoumica, koji porez sam obavezna da platim i da li je neophodno da sve prevedem na svoje ime pre prodaje stana (struju, vodu, ime novog vlasnika u vlasničkom listu…) ili je moguća prodaja stana uz ostavinsko rešenje? Unapred se zahvaljujem.
Poštovana, Prilikom prodaje stana bićete obavezni da platite porez na kapitalnu dobit. Ovim porezom se oporezuje razlika između nabavne i prodajne cene predmetne nepokretnosti. Prodajnom cenom se smatra ugovorena cena, odnosno tržišna cena koju utvrđuje nadležni poreski organ ako oceni da je ugovorena cena niža od tržišne (član 73 stav 1 Zakona o porezu na dohodak građana). Što se tiče nabavne cene, član 75 Zakona o porezu na dohodak građana propisuje: Ako je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti obveznik stekao poklonom ili nasleđem posle 24. januara 1994. godine, nabavnom cenom iz člana 74. stav 1. ovog zakona smatra se cena po kojoj je poklonodavac, odnosno Pročitaj više
Poštovani, već 40 godina posedujem kuću sa okućnicom i u produžetku “njivu“ (praktično jedna kompaktna površina placa ali katastarski 2 parcele). Na zadnjem kraju placa postoji jedan granični kamen, odn. stub, dok je drugi polomljen (očigledno premeštan). Na prednjem delu placa, prema ulici, nisu postojali granični stubovi ali sam ograde postavio na temeljima stare zgrade koja je srušena i svi objekti su građeni sa svim neophodnim dozvolama. Komšije mi sada osporavaju međe ali nisu saglasne sa mojim predlogom da ih geometar odredi. Nisu ni voljni da me tuže, što sam im ja predlagao, radi utvrđivanja međe. Pitanje: na koji pravni način da izvršim omeđavanje parcela, sa postavljanjem graničnih stubova i na taj način definitivno rešim problem? Da li mogu samog sebe da tužim i zahtevam da se to sudskim putem izvrši ? Unapred zahvalan
Poštovani, nema potrebe za podizanjem tužbe jer je u našem pravu postupak uređenja međa predviđen kao vanparnični postupak koji može pokrenuti svaki vlasnik parcele bez saglasnosti vlasnika ostalih susednih parcela (čl. 156. Zakona o vanparničnom postupku). Sud će po prijemu predloga za pokretanje ovog postupka pozvati sve zainteresovane strane na ročište u zgradi suda radi sporazumnog uređenja međa. Ukoliko ne dođe do sporazuma sud će zakazati ročište na licu mesta na koje će, pored učesnika, pozvati veštaka geometra, a po potrebi i svedoke na koje su se učesnici u predlogu ili na ročištu pred sudom pozvali (čl. 157. ZVP). Sud će, takođe, od Vas i ostalih Pročitaj više
Poštovani, do sad na svoje ime nemam ni jednu nekretninu. Sklopila sam ugovor i kupila garažu. Da li i taj slučaj spada u nekretninu na koju može da se primeni oslobađanje od poreza na prenos apsolutnih prava? Ako je moguće da li je postupak isti kao i da je u pitanju stan? Hvala unapred i pozdrav
Poštovana, Zakonom o porezima na imovinu utvrđeno je oslobođenje od poreza na prenos apsolutnih prava “za prenos prava svojine na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi, odnosno svojinskom udelu na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi (u daljem tekstu: stan) fizičkom licu koje kupuje prvi stan (u daljem tekstu: kupac prvog stana), za površinu koja za kupca prvog stana iznosi do 40 m2 i za članove njegovog porodičnog domaćinstva koji od 1. jula 2006. godine nisu imali u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije do 15 m2 po svakom članu” (čl. 31a st. 1. ZPI). Dakle, zakon je jasan u tome da se predmetom ovog poreskog oslobođenja smatra stan, a pravna Pročitaj više