Stvarno Pravo
Poštovani, dobila sam rešenje o građevinskoj i upotrebnoj dozvoli u postupku legalizacije, zahtev je podnet 2003 god. Skupština stanara na čelu sa novim predsednikom i pojedinim stanarima koji su odskora doseljeni kao i par starih stanara me ucenjuje (u pitanju je novac), podneli su žalbu na rešenje, na koju imaju pravo po zakonu. Moja priča je, 1999. sam doseljena sa Kosova i kupila sam stan od X kvadrata u suterenu zgrade, 2001. sam potpisima 70% stanara pripojila vešernicu koja je fizički najbliža mom stanu od X kvadrata i dobila jedinstvenu celinu. 2003. sam predala zahtev za legalizaciju sa potpisima stanara i Saglasnosću, ugovor nije overen u sudu jer smo imali kućni savet, a ne Skupštinu stanara. 2006. oformljujemo Skupštinu stanara (imam zapisnik sa skupštine), biramo novog predsednika sada Skupštine stanara i ja sačinjavam ugovor koji overavam u sudu. Da napomenem da od 2003. do 2006. nije došlo do promene u strukturi vlasnika stanova i nisam imala razloga da ponovo prikupljam potpise. Prilažem Ugovor Sekretarijatu kao dopuna pri legalizaciji i 2012. dolazim na red. Sada posle svega kroz šta sam prošla, da ne spominjem da u tu vešernicu koja je bila leglo zaraze i glodara niko nikad nije sišao i svi su bez razmišljanja potpisali, ulažu žalbu na rešenje, jer to sada izgleda pristojno i svi bi da mi prodaju u ovom stanju tih X kvadrata. Moje pitanje vama, imam li razloga za brigu kakvo je vaše iskustvo ako ste imali ovakav slučaj. Hvala unapred na odgovoru.
Poštovana, Zakonom o održavanju stambenih zgrada predviđena je mogućnost pretvaranja zajedničkih prostorija u stan ili poslovni prostor, a ovi radovi mogu biti povereni nekom od stanara zgrade ili trećem licu. Odluku o pretvaranju zajedničkih prostorija u stambene, donosi Skupština zgrade, većinom od ukupnog broja članova. Kao što ste u svom pitanju i naveli, dobili ste saglasnost čak 70% stanara zgrade u trenutku davanja saglasnosti, što je i više nego dovoljno za ovu odluku, a činjenica da se protekom vremena struktura stanara zgrade promenila, nije od značaja za odluku koja je već doneta. Obzirom da u trenutku dobijanja saglasnosti zgrada nije imala formiranu Pročitaj više
Pitanje: Komšijine svinje i ovce danima borave na mojoj lucerki, pasu i gaze je i pored mog upozorenja vlasniku – dakle svesno, namerno to dozvoljava.Kako da se on primora da svoju stoku čuva i skloni i da li mogu da tražim nadoknadu nastale štete? —
Poštovani, Vi možete da Vašeg komšiju tužite posesornom (državinskom) tužbom - to je tužba za smetanje državine i o njoj se odlučuje rešenjem u državinskom sporu. Državinsku tužbu možete podneti u roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje ( subjektivni rok), a najkasnije u roku od godinu dana od kada je smetanje nastalo (objektivni rok) - član 77 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Rešenjem u državinskom sporu sud zabranjuje dalje smetanje državine. Ukoliko ste vi i smetanjem državine pretrpeli i štetu, možete tužiti Vašeg komšiju i zahtevati naknadu štete. S poštovanjem, Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, Pod kojim uslovima bih mogla da uzmem zajedničku prostoriju u zgradi i da od nje napravim stan? Da li je potrebno 100% potpisa za to?
Poštovana, U skladu sa članom 21. Zakona o održavanju stambenih zgrada Republike Srbije: „Skupština zgrade može doneti odluku da se zajedničke prostorije pretvore u stan ili poslovni prostor, ako su za to ispunjeni uslovi po propisima o planiranju i uređenju prostora i izgradnji objekata. Skupština zgrade može odlučiti da radove iz stava 1. ovog člana izvede neko od vlasnika stanova, odnosno drugih posebnih delova u zgradi, odnosno neko od članova njihovog porodičnog domaćinstva, ili treće lice ako utvrdi da vlasnici stanova odnosno drugih posebnih delova zgrade, ili članovi njihovih porodičnih domaćinstava nisu za to zainteresovani“. Odluka se donosi većinom od Pročitaj više
Poštovani, Kako da napravimo skupštinu stanara nadograđanog dela zgrade sa ciljem da završimo svoje stanove. Ta nadogradnja stoji već godinama , stanari stare zgrade normalno žive, a mi kupci nikad završene nadogradnje želimo sada sa se organizujemo u skupštinu stanara kako bi mogli sami da završavamo svoje stanove. Kako mi sad možemo da se registrujemo kao skupština stanara kada na toj adresi već postoji jedna? Hvala vam
Poštovana, Skupština zgrade može se obrazovati i za deo zgrade koji čini građevinsku i funkcionalnu celinu (lamela, ulaz i sl.). U stambenoj zgradi, odnosno delu zgrade (lamela, ulaz i sl.) sa deset i manje vlasnika stanova odnosno drugih posebnih delova zgrade umesto skupštine zgrade obrazuje se savet zgrade koji čine svi vlasnici stanova odnosno drugih posebnih delova zgrade. Savet zgrade bira predsednika saveta. Odredbe zakona koje se odnose na skupštinu zgrade i predsednika skupštine shodno se primenjuju i na savet zgrade i predsednika saveta. Više o postupku osnivanja skupštine stanara stambene zgrade, možete pogledati na našem sajtu, na sledećem linku: Pročitaj više
Pitanje: Stan moga oca se nalazi na Kosovu, imamo mogućnost da ga prodamo, ali na rešenju ne postoji kockasti pečat. Zanima me da li je on uopšte bitan i gde da se obratimo ukoliko je potreban za prodaju. Stan je dobijen od Ministarstva prosvete pre četrdeset godina. Hvala
Poštovana, Prema članu 33 Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, pravo svojine na osnovu pravnog posla na nepokretnim stvarima stiče se upisom u javnu knjigu ili na drugi način zakonom određen. Da biste mogli da prodate stan morate, sa osobom koja kupuje od Vas stan, zaključiti punovažni pravni posao, u ovom slučaju ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, koji mora biti zaključen u pisanoj formi. Osim toga, da biste preneli pravo svojine na stan na određeno lice, morate upisati stan u zemljišnu knjigu. Ono što je od suštinske važnosti, jeste da se najpre zaključuje ugovor o prodaji, i to obavezno u pisanoj formi (pri čemu se zahteva da potpisi stranaka budu overeni od Pročitaj više
Komšija sa kojim se graničim, kada sam jednom prilikom hteo da zamenim dotrajalu ogradu, je obustavio moje radove i rekao da sam ušao u njegov posed 20 cm, što nije tačno. To me je jako povredilo ali sam kulturno odreagovao i obustavio sam radove. Hteo bih od vas savet šta i kako da napišem sudu, za utvrdjivanje medja, da iskreno dokažem da komšija nije u pravu, s tim ako to i dokažem za ometanje rada ograde na mom posedu, kako i na koji način da bi komšija platio troškove suda kao i troškove katastra. Unapred hvala
Poštovani, postupak radi uređenja međa predviđen je Zakonom o vanparničnom postupku. U ovom vanparničnom postupku sud utvrđuje granicu između susednih nepokretnosti kad su međni znaci uništeni, oštećeni ili pomereni, a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu (član 155 Zakona). Predlog se podnosi sudu koji je nadležan za teritoriju na kojoj se nepokrenosti nalaze. Predlog mora da sadrži podatke o sopstvenicima, odnosno korisnicima susednih parcela i o zemljišnim parcelama između kojih se međa uređuje, sa oznakama tih parcela iz zemljišnih i drugih javnih knjiga, kao i razloge zbog kojih se postupak pokreće. Po prijemu predloga, sud može zakazati ročište u sudu na Pročitaj više
Pitanje: Svekrva i svekar su pre 17 godina prodali stan u Zrenjaninu trosoban.Međutim još danas se taj stan vodi na njihovo ime u katastru,da li imaju pravo sudskim putem da potražuju stan nazad?
Poštovani, Vaši svekar i svekrva svakako mogu da tuže sadašnje vlasnike stana i zahtevaju da im se stan vrati, ali oni sa takvim tužbenim zahtevom nikada neće uspeti u sporu, ukoliko na primer, druga strana priloži ugovor o kupoprodaji u sudu koji je zaključen izmedju sadašnjih vlasnika i vašeg svekra i svekrve, a može i da koristi sva raspoloživa dokazna sredstva kako bi dokazao da je on sadašnji vlasnik, iako nije kao takav upisan u katastru. Sadašnji vlasnik može i da podigne protivtužbu za utvrđenje svog prava svojine. Čak i ako overenog ugovora o kupoprodaji predmetnog stana nije bilo, presudom suda neoveren ili usmeni ugovor može da se konvalidira ( ako Pročitaj više
Poštovani, Suvlasnik sam sa udelom od 1/2 polovine porodične kuće, živim u prizemlju, drugi suvlasnik na spratu. Želim da uvedem kanalizacionu mrežu u svoj deo,u kome živim,a pošto on za uvodjenje iste u celu kuću nije zainteresovan, a praviće problem jer treba da se prokopa i kroz deo dvorista koji on koristi (ranije je uredjeno korišćenje dvorišta).Ako mi je potrebna njegova saglasnost, da li mi je on mora dati i na koji način i u kom postupku mogu to da ostvarim? Unapred zahvalan.
Poštovani, Vi ste suvlasnik na 1/2 idealnog dela na vašoj kući, a dogovorili ste se sa drugim suvlasnikom da Vi faktički živite u prizemlju, a on na spratu. Ukoliko drugi suvlasnik ne želi da vam da saglasnost za prokopavanje kanalizacione mreže u delu dvorišta koji on koristi, Vi možete da svoje pravo ostvarite sudskim putem, i to tužbom za utvrđenje svoga prava, jer, iako ste se dogovorili ko će da koristi koji deo dvorišta, i dalje postoji Vaše pravo kao idealnog suvlasnika, koje je nedeljivo u fizičkom smislu. S poštovanjem. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Živeo sam sa roditeljima u porodičnoj kući, ja sa porodicom na spratu, a oni u prizemlju. Posle smrti oca fizičkom deobom kuće između mene, majke i brata meni je pripao u vlasništvu sprat, bratu prizemlje, a majci suvlasništvo na prizemlju. Posle nekoliko god. brat je sa nevenčanom suprugom prešao da živi sa majkom u prizemlju. Prošle godine je i on umro pa su se na njegovoj zaostavštini pojavili dva sina i nevenč. supruga pa je jedan od sinova dobio vlasništvo na prizemlju. On sada osporava suvlasništvo majci koja je sada ostala sama i nemoćna, a bratovljeva nevenč. supruga je otišla od kuće. Interesuje me koja su prava majke posle smrti sina i zašto nije pozvana na ostavštini posle smrti sina, jer je živela u zajednici sa njim.
Poštovani, Iz Vašeg pitanja nije sasvim jasno da li je fizičkom deobom Vaša majka dobila u svojinu deo kuće ili je ostala u suvlasničkoj zajednici sa Vašim bratom u prizemlju. U svakom slučaju, Vaša majka ima pravo svojine/susvojine na delu kuće i ima pravo da svoj deo kuće drži i da je koristi samostalno (u slučaju da je prizemlje podeljeno, na način da je njoj pripalo pravo svojine na jednom delu) ili zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom udelu (u slučaju da ima pravo susvojine na prizemlju). U svakom slučaju, Vaša majka ima podjednako pravo na korišćenje prizemlja, kao i naslednici Vašeg brata i to pravo joj se ne može osporiti. Suvlasnik ima pravo da stvar Pročitaj više
Na osnovu kog pravnog akta je određeno koji su zajednički prostori ili prostorije u stambenoj zgradi i ko ima prava korišćenja i na koji način? Da bi ste bolje razumeli radi se o zajedničkoj prostoriji koja se nalazi u prizemlju ulaza zgrade sa 2 ulaza, a pravo na korišćenje traže i stanari druga dva ulaza na koje se njihova zgrada nastavlja.
Poštovani, Pojam zajedničkih prostorija u stambenoj zgradi i prava njihovog korisćenja su definisani Zakonom o održavanju stambenih zgrada Republike Srbije. Ukoliko ponovo budete imali neke nedoumice u vezi pravnih pitanja slobodno nas kontaktirajte. Vaš, Mladi Pro bono Pročitaj više