Stvarno Pravo
Poštovani, Da li je funkcija predsednika skupštine stanara zgrade plaćena funkcija i ako jeste, čime je to regulisano? Hvala!
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin:0in; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;} Poštovani/a, Što se tiče same naknade za rad organa zgrade ona se može propisati statutom ili Pročitaj više
Poštovani, molila bih Vas za odgovor nasledeće pitanje: Da li može da se izvrši povraćaj PDV-a pri kupovini prve nepokretnosti –novog stana u slučaju kada sam u braku, nemam nepokretnosti na moje ime a suprug je vlasnik stana koji je nasledio. Takodje bih Vas molila da mi odgovorite da li se u tom slučaju mogu osloboditi i plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava. Unapred zahvalna
Poštovana, u konkretnom slučaju je važno da Vi kao budući kupac prvog stana niste vlasnik nepokretnosti (stana ili porodične kuće) na teriotoriji Republike Srbije od 1. jula 2006.g., pa do dana overe kupoprodajnog ugovora, a što ujedno znači i da niste obveznik poreza na imovinu (što ide jedno uz drugo, da ste vlasnik nepokrente imovine bili bi ste u službenim evidencijama Poreske uprave evidentirani kao obveznik poreza), to što Vaš suprug ima u svom vlasništvu stan koji je nasledio nije od uticaja na poresko oslobođenje na koje imate pravo. Prema odredbi čl. 31a Zakona o porezima na imovinu Član 31a porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se na prenos prava svojine na Pročitaj više
Postovani, vecinski sam vlasnik (2/3) nad nekretninom dok 1/3 poseduje sesticina. Manjinskji vlasnik zahteva da bude isplacen za svoj deo. Obzirom da ne zelim da prodajem stan, da li kao vecinski vlasnik imam pravo na to da je ne isplatim?
Poštovana, Vi kao suvlasnik niste u obavezi da isplatite naknadu za suvlasnički udeo Vašoj sestričini. Ona kao suvlasnik sa 1/3 idealnog udela ima pravo da slobodno raspolaže (prodaje ga, iznajmljuje i sl.) svojim udelom i da ga proda kome god poželi, bez potrebe da traži vašu saglasnost (čl. 14. st. 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Ipak, u slučaju da se odluči za prodaju, Vi kao drugi suvlasnik imate pravo preče kupovine na njenom udelu (čl. 5. Zakona o prometu nepokretnosti). Vaša sestričina je dužna je da Vam pod istim uslovima pod kojima bi prodala nekom drugom licu ponudi svoj udeo, a Vi ste dužni da se u roku od 15 dana od prijema ponude izjasnite da li Pročitaj više
Poštovani, zanima me da li osoba koja je prijavljena na odrađenoj adresi više od 10 godina ( došla je iz drugog grada pa je prijavljena formalno radi znači ne živi na prijavljenoj adresi) ima pravo da potražuje deo te kuće ili deo novca pošto se kuća prodaje? Hvala unapred
Poštovani, Vaša zamisao apsolutno nema nikakvog osnova u pravu. Kada bi imala, ispalo bi da svako kome je prijavljeno prebivalište može da potražuje deo vrednosti objekta gde je prijavljen, što je apsurdno. Da bi neko pretendovao na deo novca od prodaje kuće, on mora da ima neki pravni osnov - ili da bude vlasnik/suvlasnik/naslednik itd. Vi apsolutno nemate pravnog osnova da biste potraživali bilo šta od kuće gde ste bili prijavljeni. Mladi Prod Bono Pročitaj više
Otac mi je umro 2000. godine. Kucu smo nasledili ja, sestra i mama. Ja i sestra po jednu cetvrtinu a mama polovinu. U kuci sada zivi mama. Da li i kako mogu da naplatim svoj dio. Unapred se zahvaljujem na odgovoru.
Poštovani, Vi, Vaša majka i sestra ste sada suvlasnici. Ako želite da prodate svoj suvlasnički udeo, postrebno je da se izvrši deoba, kako bi se znalo koji tačno deo pripada svakom suvlasniku. Imovinski odnosi između suvlasnika najlakše mogu da se regulišu fizičkom deobom nepokretnosti, tamo gde je to moguće učiniti, na primer kod zemljišta ili kuće u kojoj suvlasnici koriste posebno opredeljene stanove. Ako postoji saglasnost, suvlasnici deobu mogu da obave i sporazumom koji overavaju kod suda. Ukoliko ne mogu da se dogovore, fizičku deobu mogu da sprovedu u sudskom vanparničnom postupku. Po obavljenoj fizičkoj deobi, možete raspolagati svojim delom. Vaš MLadi Pro Pročitaj više
Pitanje: Poštovani, parnični postupak koji je vođen oko deobe kuće okončan je u korist moga oca, odn. priznato mu je pravo na 60% kuće, a drugoj strani pravo na 40%. Jasno mi je da kada protekne rok za žalbu i presuda postane pravnosnažna završen je i prvostepeni postupak. S obzirom da ni jedna ni druga strana ne nameravaju da ulažu žalbu, na koji način moj otac može da uđe u posed svojih 60%, odn. s obzirom da je kuća fizički nedeljiva, da li treba pokrenuti neki novi, i koji, postupak za eventualnu prodaju kuće i namirenje iz prodajne cene shodno veličini dodeljenih udela? Unapred zahvalan.
Poštovani, Koliko razumemo, Vaš otac i drugi suvlasnik ne žele da fizički podele kuću, a u slučaju da žele, morali bi da predlogom pokrenu vanparnični postupak i da od suda zahtevaju fizičku deobu. Tada bi se angažovao veštak građevinske struke koji bi dao svoj nalaz i mišljenje o podeli kuće, te bi sud doneo rešenje kojim bi odredio način fizičke deobe. Za fizičku deobu je takođe varijanta da suvlasnici potpišu sporazum o razvrgnuću suvlasničke zajednice, overe ga u sudu i fizički podele kuću. Ovo su varijante da nema spora i da suvlasnici mogu da dođu do konsenzusa. Pošto Vaš otac i drugi suvlasnik ne žele da podele kuću, uvek mogu da se sporazumeju van suda Pročitaj više
Poštovani, Kupio sam stan pre godinu dana. Zgrada je nova i sa useljavanjem se počelo od pre X godine. Zgrada ima 19 stanova i 7 lokala. Dva vlasnika lokala su od zajedničkog prostora predviđenog za daljinsko grejanje – toplana, gde su postavljene instalacije – cevi, zazidale i proširili prema svojim lokalima. Sada je cela zgrada- svi stanovi, lokali koji u svojim stanovima već imaju instralirana grejna tela povezana sa zajedničkim predviđenim prostorom onemogućena korišćenja istog. Skupština stanara nije formirana , jer je zajednički prostor zauzelo upravo lice koji u svom vlasništvu ima 3 stana i 3 lokala. Pitanje glasi: 1. Koliko je puta potrebno isticati obaveštenje za formiranje skupštine stanara, i kako je formirati ako se ne odazove većina za celu zgradu koja ima dva ulaza? 2. Zgrada ima dva ulaza, u jednom, postoji većina za osnivanje skupštine stanara. U drugom ulazu i posle 3 puta u različitim intervalima obaveštenja ne odaziva se većina, da li može drugi ulaz sa svojom većinom da osnuje i izvršava zakonom predviđene obaveze, stara se o delu njima pripadajuće zgrade, zajedničkog prostora i sve kako je napisano na Vašem sajtu. Unapred zahvalni, zainteresovani za osnivanje skupštine stanara
Poštovani, Skupština zgrade može se obrazovati i za deo zgrade koji čini građevinsku i funkcionalnu celinu (lamela, ulaz i sl.). U stambenoj zgradi, odnosno delu zgrade (lamela, ulaz i sl.) sa deset i manje vlasnika stanova odnosno drugih posebnih delova zgrade umesto skupštine zgrade obrazuje se savet zgrade koji čine svi vlasnici stanova odnosno drugih posebnih delova zgrade. Savet zgrade bira predsednika saveta. Odredbe zakona koje se odnose na skupštinu zgrade i predsednika skupštine shodno se primenjuju i na savet zgrade i predsednika saveta. Više o postupku osnivanja skupštine stanara stambene zgrade, možete pogledati na našem sajtu, na sledećem linku: Pročitaj više
Poštovani, Zanima me, prilikom prikupljanja potpisa, da li više od 50 posto kvadrature stanova znači 51 posto ili 50 plus jedan minimum kvadrat više? Unapred zahvalna
Poštovana, Više o skupštini stanara možete pogledati na našem sajtu, na sledećem linku:https://www.besplatnapravnaedukacija.rs/tekstovi/stvarno-pravo/skupstina-stanara-stambene-zgrade/. Ukoliko ponovo budete imali neke nedoumice u vezi pravnih pitanja slobodno nas kontaktirajte. Vaš, Mladi Pro bono Pročitaj više
Postovani Molim vas da mi odgovorite na sledece pitanje. Bila sam u podstanarskom odnosu do 01. 05. 2012. godine. Iz tog perioda imam dugovanja za RTV pretplatu. Odnose se na navedeno period, do 01.05.2012. Da li je moj dug zastareo i kako bih mogla dokazati bivsem stanodavcu da jeste, ako jeste? Unapred hvala
Poštovana, našim Zakonom o obligacionim odnosima, tj. u njegovom članu378. je utvrđeno da potraživanja radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio-prijemnika i televizijskog prijemnika zastarevaju za jednu godinu od dana dospelosti. To bi u Vašem konkretnom slučaju značilo da su sva potraživanja zaklučno sa martom 2012. godine zastarela, a da potraživanja za period mart-maj 2012. godine još uvek nisu zastarela. Što se tiče dokazivanja zastarelosti, ne postoji nikakav poseban postupak dokazivanja budući da ona nastupa ispunjenjem zakonskih uslova i jedno je potrebno da se dužnik sam pozove na nju u eventualnom sudskom sporu, budući da sud ne pazi na Pročitaj više
Pozdrav, mene zanima da li je krivično delo provaliti u sopstvenu kuću? Naime, evo o čemu se radi, moj suprug je suvlasnik 1/3 zajedno sa svojom tetkom i stricem jedne kuće, i njegov stric mu ne da ključeve od kuće i ne da mu tu uopste da boravi, pošto moj muž ne želi da ga tuži on će provaliti vrata kako bi mogao da uđe i uzme neke svoje stvari, eh sad smo čuli da ako to uradi da je to krivično delo jer on nije jedini vlasnik te kuće , te da ga ovaj može tužiti, možete li mi nešto reći o tome? Hvala lijepa, molim vas ako možete da mi odgovorite jer nemamo koga drugog da pitamo.
Poštovana, Prema odredbi čl. 14. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, suvlasnik ima pravo da stvar drži i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povređujući prava ostalih suvlasnika. Krivičnim zakonom Republike Srbije, u glavi XIV( Krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina), članom 139. predviđeno je krivično delo narušavanje nepovredivosti stana: (1) Ko neovlašćeno prodre u tuđ stan ili tuđe zatvorene prostore ili se na zahtev ovlašćenog lica iz tog stana ili prostora ne udalji, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinilo službeno lice u vršenju Pročitaj više