Stvarno Pravo
Poštovani , Po očevoj smrti u ostavinskom postupku nasledila sam sa majkom i bratom po jednu trećinu. U pitanju je sprat kuće koji delimo, pripadajuće dvorište i započeta dogradnja kuće. Želela bih da prodam svoj deo ali se njih dvoje ne slažu. Kako da ostvarim svoja prava? Majka hoće da ustupi svoj deo bratu kako bi je dočuvao i koja su u tom slučaju moja prava? Napominjem da živim u drugom gradu a ni brat ne živi u tom stambenom prostoru samo majka koja je već u godinama. Inače kuća je sa zajedničkim ulazom sa tatinom sestrom. Unapred – hvala!
Poštovana, Vaše pitanje reguliše Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa („Službeni list Socijalističke Federativne Repubike Jugoslavije“, broj 6/80 i 36/90, „Službeni list Savezne Republike Jugoslavije“, broj 29/96 i „Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 115/2005 – dr. zakon). Član 13. stav 1. ovog zakona definiše pravo susvojine, te propisuje da više lica ima pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih određen srazmerno prema celini (idealni deo). Član 14. istog zakona reguliše raspolaganje suvlasničkim delom. Stavom 2. ovog člana, određeno je da suvlasnik može raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Pročitaj više
Poštovani, da li mogu da kupim nepokretnost (stan) od prodavca koji ima Ugovor o poklonu sa svojom majkom koja je u katastru nepokretnosti upisana kao vlasnik 1/1 i na koji način se mogu upisati ja kao vlasnik nepokretnosti? Hvala
Poštovani/a, Da biste izvršili upis prava svojine u katastar nepokretnosti, potrebno je da postoji veza između lica na koje je nepokretnost upisana i Vas. Dakle, biće potrebno da dostavite punovažan ugovor o poklonu nepokretnosti (koji je sastavljen u pisanom obliku i overen od strane suda) između prodavca i njegove majke, kao i punovažan ugovor o kupoprodaji između njega i Vas kao kupca. U tom slučaju imaćete pravo da upišete pravo svojine u katastru nepokretnosti. S poštovanjem, MLADI PRO BONO Pročitaj više
Baš lepo da radite Pro Bono, svaka čast! Ono što me zanima je sledeće. Želeo bih da promenim prezime, ali situacija je sledeća. Živim u vanbračnoj zajednici sa suprugom koja ima, naravno, drugačije prezime, a naša dva deteta imaju moje prezime. Kakve bi komplikacije nastale ukoliko ja imam jedno prezime, supruga drugo, a deca moje staro prezime (pošto se vode na mene i nose moje prezime)? I da li je moguće promeniti i deci prezime? Unapred hvala.
Poštovani, Što se tiče Vašeg pitanja, odgovor bi bio sledeći. Po našim važećim propisima, deca rođena van braka imaju jednaka prava kao i deca rođena u braku (Porodični zakon, „Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 18/2008 i 72/2011). To dalje znači da deca nose prezime jednog ili oba roditelja, i pritom roditelji ne mogu zajedničkoj deci odrediti različita prezimena. Vi ste, svakako, slobodni da svoje lično ime (ime i/ili prezime) promenite. Međutim, kada se radi o promeni prezimena dece, članom 349 (stav 1, pošto se ostali stavovi odnose na usvojenje) Porodičnog zakona regulisane su situacije kada je dozvoljeno detetu promeniti prezime. To su situacije Pročitaj više
Poštovani, Da li kupac nepokretnosti nad kojom je već stavljena hipoteka mora biti upoznat u ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti, da je na toj nepokretnosti već stavljena hipoteka u korist nekog trećeg lica?
Normal 0 21 false false false SR-LATN-RS X-NONE X-NONE Pročitaj više
Pre oko 13 godina, zaključen je ugovor o kupoprodaji njive. Izvršena je isplata cene, i mi kao kupci smo uši u posed iste. Postojala je namera da naknadno zaključi pismeni ugovor kako bismo izvršili upis prava vlasništva u katastru, ali to jednostavno nije urađeno. U međuvremenu vlasnik nepokretnosti je umro. Koliko smo upoznati ostavinski postupak nije ni vođen ( isti ima sina u inostranstvu koji uopšte i ne dolazi u Srbiju) a u katastru njiva se i dalje vodi na umrlo lice. Jedini dokaz o našem korišćenju zemljišta(nesmetanom) su zasadi voća (oraha) po kojima se može utvrditi koliko smo mi u posedu predmetne njive, obzirom da smo ih mi zasadili. Na koji način možemo da ostvarimo svoje pravo dosuđenja nepokretnosti u naše vlasništvo? Da li tužbom po osnovu održaja, možemo dokazivati zakonitu državinu jednostavno starošću zasada?
Poštovani, Zakonom o obligacionim odnosima i to članom 455. propisana je, pod pretnjom ništavosti, obaveza zaključenja pismenog ugovora o prodaji nepokretnosti. Zakonom o prometu nepokretnosti propisana je i obaveza overe takvog (pismenog) ugovora u sudu. Svaki usmeni ugovor o ovom materiji, dakle, ništav je i ne proizvodi pravna dejstva niti postoji pravna mogućnost njegove konvalidacije. Smatra se dakle da ugovor nije ni nastao a kupac i prodavac se restituišu u prava koja su razmenili. U slučaju da je to nemoguće do restitucije dolazi naknadom novčane protivrednosti. Ukoliko su ugovarači zaključili pismeni ugovor a ugovor nisu overili u sudu a ugovor je u celini ili u Pročitaj više
Poštovani, postavio bih pitanje u vezi prodaje poljoprivredne parcele koja se vodi u katastru pod jednim brojem a glasi na strica i mene. Mi smo suvlasnici idealnih polovina. Da li može da se zaključi ugovor o kupoprodaji a da budemo prodavci i ja i stric zajedno na jednom ugovoru. Zahvaljujem.
Poštovani, Vi i Vaš stric na ugovoru o prodaji nepokretnosti možete biti zajedno kao jedna ugovorna strana – prodavac. Skrećemo Vam pažnju na to da vlasnici susednih poljoprivrednih parcela imaju pravo preče kupovine. Odredbama člana 6 Zakona o prometu nepokretnosti propisano je da je vlasnik koji namerava da proda poljoprivredno zemljište, dužan da ga prethodno ponudi vlasniku susednog poljoprivrednog zemljišta. U slučaju kad ima više vlasnika susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište graniči sa poljoprivrednim zemljištem prodavca, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima vlasnik susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište pretežnim Pročitaj više
Molila bih Vas da mi odgovorite na sledeće pitanje – U delu kuće smo imali stanara sa stanarskim pravom od 1975. On je ove godine umro, ali mu je ostao sin i neće da izadje. Da li on ima bilo kakvo pravo da ostane tu. Njih nismo nikad prihvatali kao stanare,odnosno nismo uzimali zakup
Poštovani, Da bih Vam precizno odgovorila na pitanje potrebno mi je još činjenica. Zbog toga Vam šaljem relevantne članove Zakona o stanovanju koje treba da pročitate i koji će Vam nadam se, s obzirom na to da su napisani tako da ih može razumeti i lice koje nije pravnik, dati odgovor na postavljeno pitanje. Sugestija koju Vam dajem odnosi se na članove 30 – 39. Ne treba da Vas buni naslov iznad člana 30 - Korišćenje stanova u društvenoj svojini po osnovu stanarskog prava – jer se ti članovi odnose I na stanove koji su u svojini(vlasništvu) građana, što je, bila sam slobodna da pretpostavim, Vaš slučaj. Ukoliko imate nekih nedoumica, ne oklevajte da Pročitaj više
Pitanje: Poštovani, Agenciji za restituciju treba da podnesem zahtev za povraćaj imovine koja je konfiskovana 1946. i 1949. god. moja dilema je sledeća: Da li prilikom podnošenja zahteva treba da navedem i tri najstarije kćerke koje su se udale pre 1946, pre konfiskacije i time dobile deo nasledstva/miraza ili ne? Pošto su dobile deo nasledstva nisu navedene u vlasničkom listu od 1949. god. nego samo deca koja nisu imala priliku da od očeve imovine dobiju ono što im pripada. Dokument koji govori o tome da su one dobile deo nasledstva nemamo sve što imamo je vlasnički list na kome one nisu navedene kao zakonski naslednici. Da li treba da podnesem zahtev i u njihovo ime ili da njih izostavim i da one (u ovom slučaju njihovi naslednici) ukoliko smatraju da su oštećeni podnesu žalbu nakon rešenja?! Unapred hvala
Poštovana, U skladu sa članom 5 stavom 1 tač. 1) Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenja pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje ima: 1) domaće fizičko lice koje je bivši vlasnik oduzete imovine, a u slučaju njegove smrti ili proglašenja umrlim - njegovi zakonski naslednici, utvrđeni u skladu sa propisima koji uređuju nasleđivanje u Republici Srbiji i sa odredbama ovog zakona; Kao sporno pitanje u primeni Zakona postavilo se pitanje zakonskih naslednika bivšeg vlasnika, odnosno kruga lica koja imaju pravo na vraćanje oduzete imovine i obeštećenje. Naime, u vezi sa zakonskim naslednicima, postavilo se pitanje da li je intencija zakonodavca prilikom Pročitaj više
Poštovani, pre više godina, moj otac je postao vlasnik nepokretnosti koja ni dan danas ne moze da se prevede na njegovo ime jer su naslednici umrli ili u inostranstvu. Taj plac je odmah do placa za koji on ima sve papire i ogradjen je kao deo celine. Moje pitanje glasi: Kakvom pravnom procedurom moj otac moze da dobije papire da je to njegovo vlasništvo i kakve dokaze treba da podnese i kom sudu? Da li institucija državine postoji u nasem pravnom sistemu i kako bi po toj osnovi moj otac mogao da dobije pravo vlasništva? Unapred hvala na odgovoru.
Poštovani, pošto niste naveli na koji način je Vaš otac stekao predmetnu nepokretnost, odnosno da li postoji neka vrsta ugovora ili ne, potrudićemo se da Vam pružimo moguća rešenja za oba slučaja. Ukoliko postoji ugovor između Vašeg oca i prethodnog vlasnika nepokretnosti, Vaš otac ima mogućnost, s obzirom da ne može da obezbedi saglasnost prethodnog vlasnika za upis prava svojine u katastar nepokretnosti, odnosno zemljišne knjige, da postane vlasnik održajem. Stav 2 člana 28 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisuje: Savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina. Pročitaj više
Da li hipoteka na kuću ikad zastareva?
Poštovani, Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi. Hipoteka je akcesornog( sporednog) karaktera, odnosno zavisna je od glavnog potraživanja, te ne može postojati sama za sebe. Takođe, hipoteka prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u koji je bila upisana, ako obezbeđeno potraživanje prestane na način dozvoljen zakonom( Zakon o hipoteci čl. 43.). Glavno potraživanje može da zastari, međutim, uprkos tome hipotekarni poverilac može da se namiri iz vrednosti Pročitaj više