Stvarno Pravo
Zdravo! Samo me interesuje sledeće: otac i majka će da mi daju punomoćje da prevedem kuću na svoje ime, ali majka će da zadrži pravo da koristi potkrovlje dok je živa – da se izrazim tačno kao oni. Sad mene interesuje: ukoliko ja odlučim da prodam kuću, da li će trebati ikakva dozvola od majke ili recimo potpis i tome slično, da li će biti ikakve prepreke da ja tu kuću nesmetano prodam bez njenog učesća i davanja dela novca njoj? Hvala unapred
Poštovani/a, U Vašem slučaju bi trebalo da zaključite sa roditeljima ugovor o poklonu kuće. Imajte na umu da ugovori o prometu nepokretnosti (u Vašem slučaju poklon kuće) moraju biti zaključeni u pisanoj formi i overeni u sudu.Tim ugovorom na Vas bi se prenelo pravo svojine, dok bi se istim ugovorom uspostavilo doživotno plodouživanje u korist Vaše majke. Nakon sastavljanja takvog ugovora, stekli biste pravo da se Vaše pravo svojine upiše u katastru nepokretnosti, kao i pravo plodouživanja Vaše majke. Ugovorom o poklonu se pravo svojine prenosi bez ikakvih ograničenja u smislu daljeg raspolaganja. Dakle, mogli biste da prodate kuću bez saglasnosti majke, ali bi ona Pročitaj više
Živeli smo u kući kod suprugovih roditelja, na spratu sa posebnim ulazom, ali taj sprat nam nije bio prepisan, a planirano je da svekar suprugu pokloni taj sprat da se vodi na njega. Došlo je do sukoba sa njima i suprug, ja i naš sin (od X god.) smo napustili kuću, jer nismo mogli s njima da se složimo ni oko čega. Ako se pobunimo, svekar je uvek govorio kako je to njegova kuća. To je nama mnogo smetalo i suprug je odlučio da kuću napustimo. Ono što smo mogli od nameštaja i bele tehnike da iznesemo iz kuće, a da je naše vlasništvo, izneli smo, ali postoje stvari koje su naše, a nismo mogli da iznesemo: klima, bojler za kupatilo, ogledalo za kupatilo, peć za grejanje… i ostale stvari koje su fiksirane i za koje je potrebna demontaža. Mi smo sada podstanari, ali još uvek smo prijavljeni na adresi gde je kuća u kojoj smo živeli. Da li mi njima možemo da ponudimo da nam oni otplate te stvari koje su ostale ili da ih skinemo? I koliko imamo mi prava na tu kuću što se tiče možda sutra nekog nasledstva? Ukoliko se desi da svekar ne prepiše kuću na mog supruga, da li on ipak ima deo u toj kući? Ili će se nakon smrti svekra ipak voditi ostavinska rasprava na koju će biti pozvan moj suprug? Nadam se da razumete šta sam htela da vas pitam. Suprug je od rođenja živeo u toj kući, naš sin takođe od rođenja, a ja od kada sam u braku (2 i po godine). Od nas troje – ko koliko ima prava na deo te kuće? Hvala
Poštovana, Po pitanju nasleđivanja, pravo na nasleđe bi imao Vaš suprug kao pripadnik prvog naslednog reda. Prema članu 9 stavu 1 Zakona o nasleđivanju (“Službeni glasnik RS”, br. 46/95 I 101/2003-odluka US, u daljem tekstu: ZON) prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug (dakle, Vaš suprug i njegova majka). Član 9 stav 2 ZON kaže da ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove. Ako Vaš suprug nema rođene braće i sestara, nasledio bi ½ celokupne imovine - kao i injegova majka. Imajte u vidu da bi suprugova majka mogla da traži da se utvrdi njen udeo u zajedničkoj imovini bračnih drugova (zakonska pretpostavka je da udeo u Pročitaj više
Poštovani, nasledila sam kuću od roditelja, ali na listu nepokretnosti piše da je opterećena hipotekom koja je upisana 1980.god. Moji roditelji su tada uzimali kredit za izgradnju kuće i kredit vratili, ali hipoteka nije obrisana. Banka u kojoj su uzeli kredit više ne postoji. Kako da izbrišem tu hipoteku?
Poštovana, Po Članu 43. Zakona o hipoteci (“Službeni glasnik RS” broj 115/2005) hipoteka prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u koji je bila upisana, u skladu sa zakonom. Ispis hipoteke vrši se, na zahtev dužnika, vlasnika ili poverioca, ako obezbeđeno potraživanje prestane na način dozvoljen zakonom. Ispis na zahtev vlasnika, koji je Vama potreban, je regulisan Članom 44. Zakona o hipoteci po kome je ispis moguć samo ako je dug isplaćen u potpunosti. Zakon u tom članu propisuje i to da taj zahtev mora sadržati ili pismenu izjavu hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke, ili pravnosnažnu sudsku odluku kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog Pročitaj više
U stanu koji se vodi kao jedna celina izvršeni su radovi (bez građevinske dozvole) i sada je fizički odvojen na 2 stana i uknjižena su 2 suvlasnika sa idealnim delovima. Interesuje me na koji način se može izvršiti razdvajanje i uknjiženje na odvojene celine, bez suvlasničkog odnosa. Da li treba podneti zahtev za legalizaciju po najnovijem zakonu ili nešto drugo uraditi?
Poštovana, U pravu ste, suvlasnici najpre treba da podnesu zahtev za legalizaciju po Zakonu o legalizaciji objekata ("Sl. glasnik RS" br. 95/13) u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (Zakon je stupio na snagu 1.11.2013). Čl. 12 ovog zakona navodi neophodnu dokumentaciju uz zahtev. Treba priložiti: 1) kopiju plana parcele na kojoj se nalazi objekat (s obzirom na to da se radi o stanu); 2) projekat izvedenog objekta u tri primerka; 3) dokaz o pravu svojine; 4) dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta; 5) dokaz o uplati administrativne takse. Nakon što u postupku legalizacije pribave građevinsku i upotrebnu Pročitaj više
Poštovani, šta mi je potrebno za upis u katastar stana koji mi je majka ostavila ugovorom o doživotnom izdržavanju? Majka je preminula, ostavinska rasprava je završena, čekam rešenje suda i njegovu pravnosnažnost. Po mojim saznanjima to je sledeće: 1. pravosnažno rešenje suda o obustavi ostavinskog postupka u odnosu na stan koji je predmet ugovora, 2. umrlica za majku, 3. original ugovor o doživotnom izdržavanju, original ili overene kopije 4. pečat poreske uprave o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava (ovde ne znam da li se ovaj pečat stavlja na original ugovora o doživotnom izdržavanju,ili to ide kao poseban papir). 5. Republička administrativna taksa 6. Naknada za uslugu RGZ-a. Unapred zahvalna!
Poštovana, upis prava svojine u katastar nepokretnosti vrši se podnoštenjem zahteva nadležnoj službi odn. onoj službi koja obuhvata područje na kom se stan nalazi. Zahtev se podnosi u pisanom obliku (član 123 stav 1 Zakona o državnom premeru i katastru, “Službeni glasnik Republike Srbije” br. 72/2009, 18/2010 i 65/2013). Obrazac zahteva (prijave) možete preuzeti ovde: https://www.rgz.gov.rs/web_preuzimanje_datotetka.asp?LanguageID=1&FileID=162 Pored zahteva, potrebne su Vam i određene isprave na osnovu kojih će se upis izvršiti (član 86 stav 1 Zakona o državnom premeru i katastru). To će u ovom slučaju biti ugovor o doživotnom izdržavanju sa umrlicom i Pročitaj više
Poštovani, moj otac poseduje vikendicu na Vlasini, tj. sprat sa potkrovljem i zasebnim ulazom, dok se u prizemnom delu nalaze tri sobe sa zasebnim vlasnicima. Moje pitanje je sledeće, kako upisati tu njegovu imovinu u katastar nepokretnosti? Posedujemo ugovor o dodeli zemljišta uz nadoknadu i ugovor o zajedničkoj izgradnji, overenim ispred suda u Surdulici, sa svim ostalim vlasnicima, odnosno njihovim potpisima. Unapred zahvalan.
Poštovani, Potrebno je da sa navedenim ugovorima i ispravom u kojoj se navodi i saglasnost ostalih vlasnika javite u Odsek za katastar nepokretnosti, u okviru opštine Surdulica. Takođe je potrebno da uplatite određeni iznos novca na ime republičke administrativne takse, koji iznosi 760,00 dinara, kao i naknadu za upis posebnog dela ( sprat sa potkrovljem ), 2.751,00 dinara. Ukoliko imate još neku nedoumicu, slobodno nas kontaktirajte. E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Pročitaj više
Poštovani, Molim Vas! 1984. god. kupio sam jednu malu porodičnu kuću i garažu, od zemljišnoknjižnog vlasnika koji je te svoje nekretnine nasledio nakon smrti svoje majke. Garaža se vodi kao privremeni objekat. Posedujem privremeno odobrenje i građevinsku dozvolu od 1962. god. koje glasi na ime njegove pokojne majke. U mome vlasničkom listu garaža se vodi bez dokaza o vlasništvu. Ovih dana podneo sam zahtev za legalizaciju. Građevinsko-komunalno odeljenje opštine na čijoj se teritoriji nalaze nepokretnosti, pored ostalog traže mi: dokaz o pravu vlasništva, s obzirom da se odobrenje vodi na ime pokojnice. Moje pitanje glasi: šta još mogu ili moram da im pružim kao dokaz o pravu vlasništva osim kupoprodajnog ugovora, u kome je i garaža predmet nepokretnosti, a na osnovu kojeg sam se ja uknjižio? Unapred hvala.
Poštovani, Na osnovu člana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005), pravo svojine stiče se po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Vi ste nepokretnost stekli na osnovu pravnog posla tj. kupoprodajnog ugovora, ali kao dokaz potrebno je priložiti i dokaz da ste stekli od vlasnika, naslednika pokojnice. Dakle morate priložiti i ostavinsko rešenje kojim je prodavac stekao pravo svojine na datoj nepokretnosti od pokojne majke. "E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu (Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u Pročitaj više
Interesuje me, ukoliko plodouživalac i vlasnik kuće žive zajedno, ko je dužan da plaća režije? Kojoj službi se može prijaviti vlasnik, ako se on ne ponaša lepo prema plodouživaocu, tj. maltretira je? Unapred Vam hvala na odgovoru.
Poštovani, Odgovore na pojedina Vaša pitanja možete pogledati na našem sajtu, na adresi: https://www.besplatnapravnaedukacija.rs/tekstovi/stvarno-pravo/plodouzivanje/#nastanak U slučaju da vlasnik neosnovano sprečava ili ometa plodouživaoca u vršenju njegovog prava, plodouživalac može od suda tužbom zahtevati da sprečavanje ili ometanje prestane. Ako se „maltretiranje“ ne može dovesti u vezu sa pravom plodouživanja, već je zasnovano na njihovom ličnom odnosu i takve je prirode da se može biti krivično delo ili prekršaj (npr. u slučaju pretnje, oštećenja tuđe stvari, nanošenja telesnih povreda i slično), najprikladnije bi bilo da se Pročitaj više
Poštovani, Trenutno smo na sudu sa komšijom koji je 20 godina koristio deo našeg placa za prolaz putničkim vozilom i prolaz pešaka. To je 1,5 m našeg placa i 1,5 m komšijinog placa što ukupno iznosi 3m. Problem se javio kada je on srušio deo ograde i još više ušao u naš posed. Sva dokumentacija je uredna, kao i međe. Geometar je izlazio četiri puta i rezultat je uvek bio isti. Međutim, komšija tvrdi da to nije tako, pritom nema nijedan dokaz da potkrepi njegove tvrdnje. On se vodi pravom korišćenja tih 20 godina. Mi smo nasledili taj plac i kuću od pokojnog oca pre 5 godina. Sada želimo da mu uskratimo pravo prolaza. Sud i veštaci su bili na licu mesta, ali još nema presude, a od tada je prošlo 10 meseci. Kako se zaštititi i šta nam valja činiti? Unapred hvala.
Poštovani, Postoje tri načina da Vaš komšija dobije pravo da koristi deo Vašeg placa za prolaz, tj. pravo službenosti prolaza. To se može omogućiti ugovorom, zakonom ili održajem. Prema članu 54. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Službeni list SRJ", br. 29/96 i "Službeni glasnik RS", br. 115/2005 - dr. Zakon) stvarna službenost se može steći održajem ukoliko je nepokretnost korišćena za vreme od 20 godina bez protivljenja vlasnika nepokretnosti. Ali, u istom članu se navodi da se to pravo ne može steći ako je vršena zloupotreba poverenja vlasnika, silom, prevarom ili ako je službenost ustupljena bez Pročitaj više
Pre pet godina kupila sam stan. Navela sam svog sina kao vlasnika, a sebe kao suvlasnika. Sin sada želi da proda stan i misli da je to moguće bez mog odobrenja. Da li možete da mi pojasnite moj status nad tim stanom? Kakva su moja prava u vezi stana kao suvlasnika?
Poštovana, Vaš stan je u suvlasničkom režimu. Vaš sin i Vi ste vlasnici stana. Ukoliko vaši udeli na tom stanu nisu određeni, smatra se da su udeli jednaki (član 13. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa "Službeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Službeni list SRJ", br. 29/96 i "Službeni glasnik RS", br. 115/2005 - dr. Zakon). Suvlasnici imaju pravo da zajednički upravljaju stvarima. Za poslove redovnog upravljanja (npr. redovnih popravki u stanu) neophodna je saglasnost većine, koja se računa prema većini udela (član 15. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Pored redovnih poslova upravljanja, Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa uređuje i vanredno Pročitaj više