Kupoprodaja nepokretnosti
Poštovanje, supruga i ja smo 201X godine kupili nekretninu-novogradnja na Zlatiboru. kupoprodajni ugovor je overen XX.12.201X u Novim sadu u sudu pošto je proadavac pristao da dođe u Novi Sad. Interesuje ne dali je overa ugovora važeća pošto nekretnina pripada katastru Čajetina. Hvala na odgovoru
Poštovani, prema našem Zakonu o prometu nepokretnosti predviđeno je da je za overavanje potpisa ugovarača na ugovoru o prometu nepokretnosti nadležan je osnovni sud na čijoj se teritoriji nepokretnost nalazi (čl. 4a st. 1. ZPN). U konkretnom slučaju to bi značilo da je za overu potpisa na konkretnom ugovoru nadležna sudska jednica Osnovnog suda u Užicu koja se nalazi u Čajetini. Ipak, činjenica da ste propustili da overite ugovor pred nadležnim sudom ne mora nužno da utiče na punovažnost ugovora. Prvo, u trenutku kada je ugovor overen tek je počela primena novih odredbi Zakona o prometu nepokretnosti pa sudsko osoblje verovatno još uvek nije bilo dovoljno osposobljeno Pročitaj više
Postovani, Moj otac je kupio zemljiste pre 30tak godina i poseduje kupoprodajni ugovor, ali zemljiste nije preneo na svoje ime. Pa mene sada interesuje koja je procedura oko prenosa vlasnistva? Hvala unapred
Poštovani, činjenica da je zemljište kupljeno pre više od 30 godina ne predstavlja prepreku da se Vaš otac uknjiži kao vlasnik u katastru nepokretnosti. Najpre, potrebno je da odredi koji je služba za katastar nepokretnosti nadležna za uknjižbu (spisak možete naći na adresi: https://www.rgz.gov.rs/. Zatim se nadležnoj službi podnosi dokumentacija na osnovu koje je potrebno da se izvrši upis: Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti sa overenim potpisima ugovornih strana Izričita i bezuslovna izjava prodavca da je saglasan da se kupac uknjiži u katastar nepokretnosti (ranije zemljišne knjige) – tzv. clausula intabulandi. Ova izjava je najčešće sastavni deo ugovora o Pročitaj više
Poštovani, moj tata je kupio kuću od nekog čoveka, ali se ne vodi na nas već na dedu koji je umro i njega sad zastupaju unuci koji su je nama prodali. Mi imamo samo neki ugovor sklopljen sa advokatom. Sad imamo problem što kuća nema struju, odjavljena je davno i mene zanima kako mi možemo da opet uvedemo struju. U distribuciji nam ne daju jer se kuća ne vodi na nas… Da li možemo mi preko tog ugovora što imamo sa advokatom pa da ga overimo u sudu ili kako već? Unapred hvala
Poštovana, Za promet nepokretnosti postoji obaveza overe ugovora u sudu. Takođe, s obzirom da je u ime prodavaca ugovor potpisao advokat, oni su morali da mu daju posebno punomoćje, takođe overeno u sudu. Dakle, da biste izvršili upis prava svojine u katastar nepokretnosti, potrebno je da postoji veza između lica na koje je nepokretnost upisana i Vas. U konkretnom slučaju, mora da postoji ostavinsko rešenje iz kojeg se vidi da su unuci naslednici kuće, i ugovor o kupoprodaji između njih i Vas koji je overen u sudu. Tek nakon toga možete izvršiti upis prava svojine u katastru nepokretnosti. S poštovanjem, Zoran Prijović, advokat Pročitaj više
Poštovani, moj tata je kupio kuću od nekog čoveka, ali se ne vodi na nas već na dedu koji je umro i njega sad zastupaju unuci koji su je nama prodali. Mi imamo samo neki ugovor sklopljen sa advokatom. Sad imamo problem što kuća nema struju, odjavljena je davno i mene zanima kako mi možemo da opet uvedemo struju. U distribuciji nam ne daju jer se kuća ne vodi na nas… Da li možemo mi preko tog ugovora što imamo sa advokatom pa da ga overimo u sudu ili kako već? Unapred hvala
Poštovana, Za promet nepokretnosti postoji obaveza overe ugovora u sudu. Takođe, s obzirom da je u ime prodavaca ugovor potpisao advokat, oni su morali da mu daju posebno punomoćje, takođe overeno u sudu. Dakle, da biste izvršili upis prava svojine u katastar nepokretnosti, potrebno je da postoji veza između lica na koje je nepokretnost upisana i Vas. U konkretnom slučaju, mora da postoji ostavinsko rešenje iz kojeg se vidi da su unuci naslednici kuće, i ugovor o kupoprodaji između njih i Vas koji je overen u sudu. Tek nakon toga možete izvršiti upis prava svojine u katastru nepokretnosti. S poštovanjem, Zoran Prijović, advokat Pročitaj više
Poštovani, imam pitanje u vezi prava preče kupovine, vezano za promet nepokretnosti. Možete li mi objasniti da li se pod “susednim poljoprivrednim zemljištem“ smatra zemljište koje ne dodiruje fizički njivu koja se prodaje, obzirom da ih razdvaja poljski put, a ne postoji ni jedno zemljište koje neposredno dodiruje njivu koja je predmet prodaje (ni jedna njiva se fizički ne graniči sa njivom koja se prodaje)? Srdačan pozdrav.
Poštovana, Pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta ustanovljeno je Zakonom o prometu nepokretnosti ("Sl. glasnik RS", br. 42/98 i 111/2009 - dalje: Zakon). Prema članu 6. stav 1. Zakona, vlasnik poljoprivrednog zemljišta koji namerava da ga proda dužan je da ga prethodno ponudi vlasniku susednog poljoprivrednog zemljišta (pravo preče kupovine). Potrebno je da se radi o poljoprivrednom zemljištu (ono koje će biti prodato), ali i da je susedno poljoprivredno zemljište takođe poljoprivredno zemljište. Šta se podrazumeva pod graničnom parcelom, određuje član 6. stav 2. Zakona, predviđajući da je to zemljište koje se dodiruje graničnom linijom. Time otpada mogućnost Pročitaj više
Poštovani, kupila sam lokal od pravnog lica čiji je račun u velikoj blokadi i kao sredstvo obezbeđenja plaćanja dala sam im stan pod hipoteku. Oni su osnovali drugu (ćerka) firmu i poslali su mi pismeno obaveštenje da dug izmirujem na račun te nove firme tj. da su izvršili prenos svih potraživanja na novu firmu. Da li da plaćam svoj dug na račun te nove firme iako je ugovor zaključen sa firmom koja je u blokadi i koja će ubrzo otići u stečaj i kako će budući stečajni upravnik tretirati taj ugovor obzirom da nije plaćeno na račun iz kupoprodajnog ugovora već na račun ćerka firme. Unapred vam se zahvaljujem
Poštovani, Ukoliko je Vaš poverilac u velikoj blokadi i sigurni ste da će uskoro biti pokrenut stečaj, onda je ovo slučaj iz člana 122. Zakona o stečaju, tzv. "neposredno oštećenje poverilaca". Dakle, ovde postoji mogućnost da se pravni posao pobija, jer je po svemu sudeći zaključen sa namerom da se oštete poverioci, tj. da im se onemogući delimično namirenje iz sredstava koja Vi plaćate. Sa druge strane, član 438. Zakona o obligacionim odnosima Vas obavezuje da svoju obavezu ispunite prijemniku ukoliko ste obavešteni o prenosu potraživanja, a kod Vas je to slučaj. Dakle, Vi morate svoju obavezu od momenta prijema obaveštenja da ispunjavate prijemniku (firmi-ćerci), Pročitaj više
Pitanje: Stan moga oca se nalazi na Kosovu, imamo mogućnost da ga prodamo, ali na rešenju ne postoji kockasti pečat. Zanima me da li je on uopšte bitan i gde da se obratimo ukoliko je potreban za prodaju. Stan je dobijen od Ministarstva prosvete pre četrdeset godina. Hvala
Poštovana, Prema članu 33 Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, pravo svojine na osnovu pravnog posla na nepokretnim stvarima stiče se upisom u javnu knjigu ili na drugi način zakonom određen. Da biste mogli da prodate stan morate, sa osobom koja kupuje od Vas stan, zaključiti punovažni pravni posao, u ovom slučaju ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, koji mora biti zaključen u pisanoj formi. Osim toga, da biste preneli pravo svojine na stan na određeno lice, morate upisati stan u zemljišnu knjigu. Ono što je od suštinske važnosti, jeste da se najpre zaključuje ugovor o prodaji, i to obavezno u pisanoj formi (pri čemu se zahteva da potpisi stranaka budu overeni od Pročitaj više
Javljam se iz Skoplja, Makedonije, interesuje me kako mogu kupiti nekretninu u Srbiji ,da li moram biti drzavljanin Srbije,i da li mogu drzavljanstvo dobiti preko majke koja je rodjena u Skoplju, a inace je Srpkinja! Hvala.
Poštovana,Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa čl. 82. do 85b uređena je mogućnost da stranci stiču pravo svojine na nepokretnostima u Republici Srbiji. Strano fizičko lice može steći pravo svojine na stanu pravnim poslom ako je ispunjen uslov reciprociteta, tj. da se u toj stranoj državi dozvoljava našim državljanima da stiču pravo svojine na nepokretnostima. O postojanju reciprociteta vodi se računa prilikom overe ugovora o prometu nepokretnosti, buduci da sud koji vrši overu ugovora ne sme da overi ugovor o prometu nepokretnosti ako nije utvrđeno da li postoji reciprocitet. Postojanje reciprociteta dokazuje se u ovom postupku na osnovu objašnjenja Ministarstva Pročitaj više
Poštovani, na osnovu ostavinskog rešenja sam nasledila stan (vodio se na oca, majka se odrekla u sudu svog dela u moje ime). Usled svoje životne situacije planiram njegovu prodaju. Imam nekoliko nedoumica, koji porez sam obavezna da platim i da li je neophodno da sve prevedem na svoje ime pre prodaje stana (struju, vodu, ime novog vlasnika u vlasničkom listu…) ili je moguća prodaja stana uz ostavinsko rešenje? Unapred se zahvaljujem.
Poštovana, Prilikom prodaje stana bićete obavezni da platite porez na kapitalnu dobit. Ovim porezom se oporezuje razlika između nabavne i prodajne cene predmetne nepokretnosti. Prodajnom cenom se smatra ugovorena cena, odnosno tržišna cena koju utvrđuje nadležni poreski organ ako oceni da je ugovorena cena niža od tržišne (član 73 stav 1 Zakona o porezu na dohodak građana). Što se tiče nabavne cene, član 75 Zakona o porezu na dohodak građana propisuje: Ako je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti obveznik stekao poklonom ili nasleđem posle 24. januara 1994. godine, nabavnom cenom iz člana 74. stav 1. ovog zakona smatra se cena po kojoj je poklonodavac, odnosno Pročitaj više
Postovani, vlasnik sam stana povrsine 38 m2 koji sam kupila pre braka 2006.godine i za koji je placen porez na prenos apsolutnih prava. Suprug i ja smo kupili sada stan povrsine 58 m2 koji se vodi na oboje/susvojina. Njemu je to prvi stan, a imamo i dete od 4 godine. Interesuje me da li i u kom procentu mozemo ostvariti pravo na oslobodjenje od placanja poreza na prenos apsolutnih prava za taj stan? Hvala
Poštovana, naš Zakon o porezima na imovinu o oslobođenju od poreza na prenos apsolutnih prava kaže sledeće: „porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se na prenos prava svojine na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi, odnosno svojinskom udelu na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi (u daljem tekstu: stan) fizičkom licu koje kupuje prvi stan (u daljem tekstu: kupac prvog stana), za površinu koja za kupca prvog stana iznosi do 40 m2 i za članove njegovog porodičnog domaćinstva koji od 1. jula 2006. godine nisu imali u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije do 15 m2 po svakom članu (u daljem tekstu: odgovarajući stan), pod uslovom da: 1) je kupac Pročitaj više