Radno Pravo
Imam staz od 27 godine, poslednje 5 godine imam neprekidni radni staz, u januaru 2012 god. po ugovoru na odredjeno vreme prestao mi radi odnos, 25 maja 2012 god. navrsavam 58 god. zivota. Pitanje: da bi ostvarila pravo na novcanu naknadu od 24 meseci dali moram do 25. maja da budem u neprekidnom radnom odnosu posto mi je krajem januara prestao radni odnos ne mojom krivicom ili samo na zavodu za zaposljavanje, molim Vas za odgovor. Hvala i pozdrav !
Poštovani, Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ostavlja mogućnost da se u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa podnese zahtev za ostvarivanje prava na naknadu. Ukoliko se ne podnese zahtev u tom roku, naknada će se isplaćivati od dana podnošenja zahteva (čl. 68. Zakona). Član 72. stav 3. kojim je regulisano pravo na naknadu od 24 meseca kada do ispunjavanja uslova za penziju nedostaje do dve godine. U vašem slučaju biste morali da se obratite NSZ-u i da tražite tumačenje vašeg pitanja, na koje iz zakonskih odredbi ne bi moglo da se da autentično tumačenje. Pročitaj više
Potpisao sam ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova od 01.01.2012 do 31.05.2012 angažovan kao nezaposleno lice na lakšim fizičkim poslovima.Da li naručilac posla sam može da odredi mesečnu naknadu za vršenje poslova ili postoji zakonska regulativa koju isti mora da ispoštuje? Da li naručilac posla može Izvršiocu obnavljati ugovor npr.dve,tri pa i više godina a da mu ne ponudi ugovor na određeno ili neodređeno vreme pitam vas jer ovde gde radim ljudi rade tako dugi niz godina nemaju pravo na G.O. bolovanje beneficije koje dobijaji radnici na oređeno ili neodređeno vreme.UNAPRED ZAHVALAN
Pošovani, Ugovorom o obavljanju privremenih i povremenih poslova se ne zasniva radni odnos, te se pravila koja važe o minimalnoj zaradi ne primenjuju u tom slučaju. Takođe, ozirom da ne postoji radni odnos, ne postoji ni pravo na godišnji odmor, bolovanje, niti ostala prava iz radnog odnosa (osim nekih, kao npr. prava iz iz domena bezbednosti i zdravlja na radu). Ugovor može trajati najduže 120 radnih dana u kalendarskoj godini, a može se zaključivati svake godine bez ograničenja (bitno je da ne prelazi 120 radnih dana u toku kalendarske godine). Takođe, ne postoji obaveza poslodavca da zaključi ugovor na neodređeno ili određeno vreme sa licem koje obavlja privremene i Pročitaj više
Rodjen sam 1949. god. Zaposlio sam se 1971. godine i imam preko 35 godina staza. U decembru 2000. god. sam operisan i ugradjen mi je trostruki “baypas“, ali sam ja i daje nastavio da radim, do septembra 2006. god., kada sam sa velikom grupom radnika u mojoj firmi, nevezano za moju srcanu bolest, dobio otkaz kao tehnoloski visak i za to dobio otpremninu. I pored svih ulozenih napora uspeo sam da se zaposlim tek 01.07.2011., kada sam primljen na rad u jednu firmu koja se bavi osiguranjem, i to po ugovoru o radu na period od tri meseca (do 30.09.2011.). Pred kraj septembra 2011. sam uredno dobio ugovor o otkazu, ali i ugovor o radu na sledeca dva meseca (do kraja novembra). I tu sam blagovremeno dobio otkaz, kao i ugovor za sledeci mesec, decembar. Tokom decembra sam opet dobio otkaz, ali i ugovor za januar mesec, koji sam takodje potpisao, kao i sve prethodne. U januaru 2012. godine sam ponovo dobi otkaz i predlog ugovora za februar mesec koji medjutim nisam potpisao, jer sam u medjuvremenu, 27.januara 2012., dobio resenje Republickog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da mi je 27.12.2011. godine nastupio potpuni gubitak radne sposobnosti zbog bolesti, a na osnovu mog zahteva od 07.11.2011. i postupka koji je nakon toga sproveden. Obzirom da sam u veoma teskoj materijalnoj situaciji, interesuje me da li sada imam pravo na otpremninu u iznosu od tri prosecna licna dohotka zbog odlaska u invalidsku penziju, po osnovu cl. 119 Zakona o radu.
Poštovani, Na osnovu člana 119. st. 1 pri odlasku u penziju (bilo da je ona starosna ili invalidska) sleduje Vam otpremnina u visini od tri prosečne zarade. Prosečnom zaradom se smatra prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za statistiku, u trenutku utvrđivanja tog prava. Ono što u Vašem slučaju (tj. zbog činjenice da ste bili u radnom odnosu zaključenom na određeno vreme) može biti sporno jeste trenutak u kome ste ostvarili pravo na inalidsku penziju. Na osnovu člana 176. st. 1 Zakona o radu radni odnos prestaje po sili zakona, danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti Pročitaj više
Koja je procedura za upućivanje zaposlenih na plaćeno odsustvo duže od 45 radnih dana ?
Za upućivanje zaposlenog na plaćeno odsustvo duže od 45 radnih dana, potrebno je da poslodavac uputi ministru zahtev za dobijanje saglasnosti, pod uslovom da je zaposleni koji se upućuje na plaćeno odsustvo duže od 45 radnih dana prethodno bio upućivan na plaćeno odsustvo do 45 radnih dana u kalendarskoj godini. Odluku o upućivanju zaposlenog na plaćeno odsustvo duže od 45 radnih dana u kalendarskoj godini, donosi nadležni organ kod poslodavaca. Poslodavac na osnovu navedene odluke ne može uputiti zaposlenog na plaćeno odsustvo, sve dok na istu ne dobije saglasnost ministra nadležnog za poslove rada. Saglasnost na odsustvo preko 45 radnih dana ministar daje: na osnovu Pročitaj više
U kojim situacijama poslodavac može zaposlenog uputiti na plaćeno odsustvo ?
Postoje dve situacije u kojim se zaposleni može uputiti na plaćeno odsustvo, to su prekid rada i smanjenje obima posla. Kada govorimo o prekidu rada kao jednom od osnova za upućivanje zaposlenih na plaćeno odsustvo, govorimo o situaciji kada poslodavac na pojedinim poslovima potpuno obustavlja rad i da na istim poslovima u jednom određenom vremenskom periodu nije u mogućnosti da organizuje rad. To su obično situacije tipa: nedostatak repromaterijala, energenata, sirovina, nepostojanje mogućnosti plasmana robe na tržište, lagerovanje robe, odnosno stvaranje zaliha, tako da bi nastavak rada izazvao gubitke. Situacija kada dođe do smanjenja obima posla, je situacija, kada ne Pročitaj više
Koji je osnov upućivanja zaposlenih na plaćeno odsustvo ?
Da bi zaposleni bio upućen na plaćeno odsustvo, potrebno je da poslodavac prethodno donese odluku o upućivanju zaposlenog ( upravni odbor, direktor ) na plaćeno odsustvo pod uslovom da je kod poslodavca došlo do prekida rada ili smanjenja obima posla i da je do prekida rada ili smanjenja obima posla došlo bez krivice zaposlenog. Za upućivanje zaposlenog do 45 radnih dana dovoljna je odluka poslodavca, a za upućivanje duže od 45 radnih dana pored odluke poslodavca, potrebna je i saglasnost ministra. Kemal Gudžević Ministarstvo rada i socijalne politike Pročitaj više
Poštovani, u firmi imamo problem koji ne možemo da rešimo sa našim pravnicima. Zanima me da li je poslodavac obavezan da uplaćuje penzijsko i zdravstveno osiguranje ukoliko su zaposleni angažovani po Ugovoru o delu ili Ugovoru o privremenim i povremenim poslovima? Po onome što sam pronašla, mora da se uplaćuje, dok pravnici tvrde suprotno. Svim zaposlenima koji tako rade kod nas, istekao je rok od godinu dana rada na određeno vreme, pa se oni angažuju na novim poslovima kako bi se premostio period posle kojeg mogu ponovo raditi na određeno. Zaposleni su mladi istraživači koji su angažovani na projektima Ministarstva nauke i za njihovo angažovanje Ministarstvo uplaćuje deo zarade u kontinuitetu.Čini mi se da nije zakonito da za taj period nemaju penzijsko i zdravstveno osiguranje. Hvala
Preuzmi: Zakon o radu Poštovana, Fizičko lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora, ugovora o dopunskom radu i drugog ugovora ili po nekom drugom osnovu, a za izvršen rad ostvaruje ugovorenu naknadu za rad (dalje: ugovorena naknada), kao osiguranik po tom osnovu u skladu sa sistemskim zakonima koji uređuju određene vrste obaveznog socijalnog osiguranja, obveznik je doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, a lice koje nije osigurano po drugom osnovu obveznik je i doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, saglasno odredbama člana 7. stav 1. tačka 9) i člana 8. stav 1. tačka 16) Zakona. Na primanja po osnovu ugovorene naknade plaća se Pročitaj više
Poštovani, Na koji način je Zakonom regulisan prekovremeni rad? Okolnosti su – ugovor na neodređeno, osmočasovno radno vreme, pet dana u nedelji. Da li je poslodavac u obavezi da zaposlenom nadoknadi prekovremeni rad? Ako da, na koji način je to moguće uraditi? Od čega zavisi koji način će biti primenjen? Da li poslodavac može odobriti veći broj dana godišnjeg odmora u odnosu na zakonski minimum + dodatni dani na osnovu stepena obrazovanja i godina radnog staža? U pitanju je posao koji ne spada u „beneficirane“. Hvala unapred.
Poštovana, Zakonom o radu je predviđeno da na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena ali u tačno predviđenim slučajevima i i to slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom.Naknada za prekovremeni rad se uvrđuje opšim aktom kod poslodavca, kolektivnim ugovorom, ako i samim ugovorom o radu. Zakonska je obaveza da se prekovremeni rad koji je odlukom poslodavca uveden do izvršenja posla, plaća, ali je siuacija u stvarnosi i Pročitaj više
Poštovani, zamolio bih Vas da mi odgovorite na pitanje u vezi sa korišćenjem godišnjeg odmora. Otkazom ugovora o radu koji sam podneo poslodavcu odredio sam 4.7.2011. kao poslednji radni dan. Za tekuću godinu nisam iskoristio ni jedan dan godišnjeg odmora. Na moj zahtev za upućivanje na godišnji odmor od 6.6.2011. pravna služba poslodavca je odgovorila da nemaju obavezu da mi omoguće korišćenje godišnjeg odmora već će mi nakon isteka roka navedenog u otkazu koji sam podneo dati potvrdu da nisam iskoristio ni jedan dan godišnjeg odmora. Da li ja imam pravo na korišćenje godišnjeg odmora i da li je poslodavac dužan da mi omogući da ga iskoristim? Unapred hvala na odgovoru.
Poštovani, Zakonom o radu jedino je predviđena obveza da je poslodavac dužan da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskorišćenom broju dana godišnjeg odmora.Šta značu da poslodavac nije u obavezi da Vam omogući korišćenje godišnjeg odmora. Pročitaj više
Postovani, Da li se na nase drzavljane zaposlene u stranim ambasadama na teritoriji Republike Srbije primenjuje Zakon o radu RS i da li je ambasada obavezna da ih prijavi i uplacuje im sve pripadajuce poreze i doprinose? I ako mozete da me uputite gde mogu da pronadjem ove podatke? Hvala unapred,
Poštovana, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju RS predviđa čl.11, osiguranici zaposleni su između ostalog : domaći državljani koji su na teritoriji Republike Srbije zaposleni kod stranih ili međunarodnih organizacija i ustanova, starnih diplomatskih i konzularnih predstvništva ili kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno. Niste naveli u ambasdi koje države radite, tako da je najsigurnije da pogledate pre svega svoj Ugovor o radu, kao pogledate i bilatetalne sporazume o međusobnoj saradnji naše države i države ambasade u kojoj radite. Pročitaj više