Porodično Pravo
Postovani, molio bih vas da mi date strucni odgovor na moje pitanje, malo je komplikovano ali probacu najkrace i najbolje da objasnim. Naime, zivim sa ocem i majkom na imanju koji su oni stekli zajednickim radom u braku koji je trajo vise od XX godina. Otac mi je nedavno umro, ali ispostavilo se da on ima cerku i sina iz vanbracne zajednice. Mi smo pokusali da se dogovorimo bez suda ali oni nisu pristali na iznos koji smo im nudili. Pitanje glasi – Kako se u ovakvoj situaciji deli imovina i koliko oni (sin i cerka) imaju pravo, na koliki deo? Dali u ovakvoj situaciji supruga ostavioca dobija pola imovine koje je stekla u braku a druga polovina se deli na cetiri dela? Molim vas ako moze sto precizniji odgovor, puno Vas pozdravljam i hvala unapred na odgovoru
Poštovana, Vanbračni sin i ćerka Vašeg pokojnog oca uživaju pravo na nasleđe kao i njegova bračna deca. To znači da će se oni sa Vama i Vašom majkom (iz svega što ste napisali nije jasno da li imate rođenih braće i sestara) naći kao naslednici prvog naslednog reda u kome svi nasleđuju na jednake delove (čl. 9. Zakona o nasleđivanju). U konkretnom slučaju (ukoliko nemate rođene braće i sestara) svako će naslediti po ¼ zaostavštine. Što se tiče same imovine koja ulazi u zaostavštinu tu će pre svega doći do izdvajanja iz zaostavštine imovine koji predstavlja zajedničku imovinu supružnika, a to je prema Porodičnom zakonu imovina koju su supružnici stekli radom Pročitaj više
Postovani, bila sam u braku god dana, predala sam zahtev za sporazumni razvod braka, nemamo zajednicko stecenu imovinu a trenutno sam u 8 mesecu trudnoce, medjutim moj suprug – uskoro bivsi preti da ce da trazi starateljstvo nad detetom. Interesuje me da li ce dete pripasti njemu ili meni? Ja trenutno ne radim u ovom stanju ali svakako hocu posle porodjaja.
Poštovana, Budući da ste se odlučili za sporazumni razvod braka da biste u tome uspeli neophodno je da predlogom za sporazumni razvod braka obuhvatite i dva „podsporazuma“: psimeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine (čl. 40. st. 2. Porodičnog zakona). Budući da zajedničke imovine nemate, nije ni potrebno da pravite sporazum o deobi, ali što se tiče vršenja roditeljskog prava (odnosno „starateljstva“ nad detetom) biće neophodno da se o tome sporazumete s obzirom na to da rođenje deteta predstavlja izvesnu činjenicu koja će se sasvim izvesno dogoditi pre okončanja postupka sporazumnog razvoda braka. Vršenje Pročitaj više
Kako i kome da se obratim da mi pomogne oko porodicnog nasilja u porodici? Tast i tasta zive sami u bg. Ona je XX god. i operisana je dva puta od tumora prvi na plucima, pri cemu joj je odstranjeno jedno plucno krilo, a drugi je bio u glavi. Nakon toga je ona penzionisana i dobila je finansijsku pomoc za negovateljicu. Medjutim, tu je problem – tast je alkoholicar koji je non-stop maltretira i tuce, sve vreme je pijan i ne dozvoljava da iko dodje. On je inace poznat policiji i od ranije zbog te tuce kako nje tako i dece dok se nisu udale. Da li bi mogli da mi kazete kome da se obratim da se on uputi na lecenje, ali da to ne bude kao do sad da mu daju neke tablete pa da on onda pije i teblete i alkohol.
Poštovani, nasilje u porodici predstavlja krivično delo za čiji je osnovni oblik (kada određeno lice primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice) predviđena kazna zatvora od tri meseca do tri godine (čl. 194. st. 1. Krivičnog Zakonika). Budući da je Vaša tašta osoba sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, moguće je da je usled nasilja došlo i do teškog narušavanja zdravlja što predstavlja teži oblik ovog krivičnog dela za koji je predviđena kazna zatvora od dve do deset godina (čl. 194. st. 3. KZ). Potrebno je da podnesete krivičnu Pročitaj više
Iz prvog braka imam dete sa kojim zivim (supruga iz tog braka je preminula). U medjuvremenu sam se ozenio i dobio drugo dete. Sada sam pred razvodom i interesuje me koji ce biti iznos alimentacije koju cu da placam za drugo dete s obzirom da sam samohrani roditelj detetu iz prvog braka (kome zena sa kojom se razvodim nije majka). Napominjem da i ja i buduca bivsa supruga imamo potpuno ista primanja (po oko 40.000)
Poštovani, Porodičnim zakonom Republike Srbije, predviđeno je da poverilac izdržavanja može da zahteva da visina izdržavanja bude određena u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja.Fiksni mesečni iznos sudovi uglavnom prihvataju kada je lice koje je dužno da plaća alimentaciju nezaposleno lice i tada se visina određuje po minimalnoj sumi koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom . Ako se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (zarada, Pročitaj više
Postovani, Iskreno se nadam da cete mi pomoci, u toku mi je parnica koju vodim sa svojim vanbracnim suprugom sa kojim sam bila u zajednici 10 godina i iz te zajednice imamo cerku od 8 godina koju je on priznao. Moje konkretno pitanje je koliki je minimalni iznos zakonski propisan za izdrzavanje deteta i da li mi je potrebno ponovo saglasnost od njega za putovanje u inostranstvo, jer mi je tu saglasnost dao u decembru kada smo ja i moja cerka putovale u inostranstvo, sada planiramo da idemo ponovo za letnji raspust. Nadam se da cete mi pomoci. Isla sam i u Sup i u Opstinu Kragujevac njiko nezna da mi kaze , neko mi kaze da mi netreba da ta saglasnost vazi , a neko da vazi samo sest meseci i da mi treba nova.
Poštovana, Porodičnim zakonom RS je predviđeno da ako se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih primanja ( plate) visina izdržavanja po pravilu ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih primanja dužnika umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Ukokliko je dužnik nezaposelno lice onda se po pravilu visina izdržavanja određuje tako da ona predstavlja minimalnu sumu izdržavanja koju kao nakandu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje nadležno ministarstvo za prodičnu zaštitu. Što se tiče pitanja saglasnosti vezano za izlazak iz zemlje,potrebna vam je nova saglasnost,a Pročitaj više
Imam pitanje vezano za alimentaciju. Ziveo sam mesec ipo dana sa majkom deteta koje sam priznao posle uradjene DNK analize. Posle rodjena deteta razilazimo se. Ona je pokrenula postupak za utvrdjivanje alimentacije, nisam bio u mogucnosti da se pojavim 2 puta na sudu iz opravdanih razloga. Nemam stalni posao, i zivim kod sestre. Zanima me kako je moguce i zbog cega da mi bankovni racun bude blokiran, i na osnovu cega tj kojih sve faktora se odredjuje visina alimentacije?
Poštovani , više puta smo pisali o načinu utvrđivanja i visini alimetnacije. Odgovore možete pronaći u delu : Pitanja i odgovori, zatim deo koji se odnosi na Porodično pravo.( konkretno ima odgovora koji se odnose na Vaše postavljano pitanje) Pročitaj više
Molila bih za savet. Zivela sam u vanbracnoj zajednici 3 i po godine i pre 3 dana sam sa dvoje dece (2 i po i godinu i po dana) izasla iz „supruznikove“ kuce i ne zelim da se vratim, jer me je i psihicki i fizicki maltretirao a i deca su imala prilike da posmatraju izlive besa. Posto ne komuniciram sa „suprugom“, htela bih da mi kazete da li ja imam prava da uzmem iz te kuce neke decje odevne stvari i neku svoju dokumentaciju? Da li bih morala sa nekim nadleznim organima da uzmem sta je ostalo ukoliko on ne dozvoljava da se stvari uzmu (jer on nije pristao na moj odlzak, i preti da ce me maltretirati kad me bude video)? Unapred hvala.
Poštovana, bračna i vanbračna zajednica su Porodičnim zakonom RS izjednačene i Vi i vaša maloletna deca imate sva prava na zaštitu, a pre sve na zaštiti od nasilja u porodici. Konkretno što se tiče stvari za dečiju upotrebu i vaših ličnih stvari imate sva prava da ih preuzmete i koristite. Ukoliko u momentu preuzimanja stvari budete trpeli neku vrstu fizičkog nasilja, odmah pozovite službu Policije, koji su u obavezi da izađu na lice mesta po takvoj prijavi. Istovremeno se možete obratiti nadležnom Centru za socijani rad, koji je u obavezi isto da reaguje na prijavu nasilja. Republika Srbija je poslednih godina donela veliki broj propisa i unapredila zaštitu žena i dece Pročitaj više
Postovani, mene zanima sta se desava u sl. slucaju: Moji ujak i ujna su se uzeli pre vise od XX god. u brak nisu uneli nista ni jedno, ni drugo. U braku su stekli lep imetak iskljucivo zajedno. Zajednicke dece nemaju, niti ujak ima druge dece. Sada ujak je umro a ona ne zna sta joj pripada. On ima sestoro brace i sestru. Ono sto me zanima je da li oni (njegova braca) imaju prava na to nasledstvo i u kojoj meri. Ujak nije ostavio nikakav testament. Mi smo od razlicitih advokata dobili razlicita tvrdjenja, neki kazu da oni nemaju nikakva prava a neki da imaju prava na njegovu polovinu. Ja opet napominjem da on nista nje uneo u brak, ona ga je skolovala a kad mu je otac umro on se odrekao svog dela. Mozda bi se moglo cak i reci da je ona vise doprinela jer je u brak usla sa dvadeset ari nekog placa koji u kasnije zajedno prodali i novac iskoristili za gradnju kuce ali o tome ne postoiji nikakav pisani dokaz. postoje svedoci ali su oni u glavnom iz njene familije. Ocekujem Vas odgovor s velikim nestrpljenjem. Unapred zahvalna
Poštovana, imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku prema našem Porodičnom zakonu predstavlja njihovu zajedničku imovinu (čl.171. st.1 PZ). Deo zajedničke imovine koji pripada jednom supružniku izdvaja se iz sastava zaostavštine. Zakonska je pretpostavka da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki (čl. 180. st. 2 PZ). Naravno, ova zakonska pretpostavka se može osporavati pred sudom i Vaša ujna može dokazivati da je njen udeo u zajedničkoj imovini veći (budući da je jedean deo zajedničke imovine stečen prodajom placa koji predstavlja njenu posebnu imovinu). Kako Vaš ujak nije više u životu, potrebno je izvršiti deobu Pročitaj više
Poštovani, majka sam maloletnog deteta koje je meni dodeljeno na staranje posle razvoda braka. Sudskom presudom je određena alimentacija u protivvrednosti od 100 eura mesečno, jer moj bivši suprug živi i radi u inostranstvu. Međutim, on svoje obaveze plaćanja alimentacije svih ovih godina, ne ispunjava redovno ( pošalje novac za jedan mesec, a posle par meseci ne, uz izgovor da ne radi i da nema ), tako da je njegov dug do sada novčani iznos alimentacije za više godina. Tražila sam pravnu pomoć advokata iz susednog grada i rečeno mi je da neću moći da naplatim dug za alimentaciju zato što moj bivši suprug ne živi ovde, već u inostranstvu. Molim Vas da mi odgovorite da li je zaista tako ili ipak postoji način da sudska odluka ( koja je doneta i odnosi se na plaćanje alimentacije za maloletno dete) bude realizovana. Unapred zahvalna.
Poštovana, Nedavanje izdržavanja je i krivično delo, te možete podneti i krivičnu prijavu, pa će s obzirom na to vaš suprug biti osuđen, ali što se samog izvršenja tiče, problem je ne to što je bivši suprug u drugoj državi, već to što ne znate da li on tamo uopšte ima imovine na kojoj biste mogli sprovesti izvršenje. Zbog toga možete upasti u troškove vezane za pokušaj izvršenja, koji na kraju mogu biti jalovi. Advokatska kancelarija Cvjetićanin Pročitaj više
Postovani, moj rodjeni brat koji je potpuno lisen poslovne sposobnosti, a nalazi se u drzavnoj ustanovi za smestaj odraslih, poseduje nekretninu koju je nasledio od nasih roditelja. Nekretnina se daje u zakup da bi se pokrila razlika izmedju cene kostanja smestaja, u doticnoj ustanovi, i nasledjene penzije, koje on poseduje i koja se automatski uplacuje u fond spomenute ustanove. Moje pitanje je: da li Centar za socijalni rad, sam ili uz saglasnost staratelja, ili staratelj sam (koji nisam ja), moze da otudji nekretninu bez moje saglasnosti? Da li ja kao jedini preostali srodnik imam prava “veta“ na takav pokusaj(postupak) od strane Centra za socijalni rad/staratelja? Unapred hvala.
Poštovani, Staratelj je ovlašćen da upravlja i raspolaže imovinom štićenika u njegovom interesu. Za raspolaganje imovinom (prodaja, opterećenje, zakup) staratelju je neophodna prethodna saglasnost Centra za socijalni rad (čl. 140. st. 2 Porodičnog zakona). Otuđenje imovine štićenika može se odobriti radi njegovog izdržavanja ili iz nekih drugih razloga važnih za njegove interese (čl. 140. st. 3. PZ). Centar za socijalni rad ne mora pribaviti vašu saglasnost za ovakvu odluku, iako ste Vi jedini preostali srodnik štićenika. Na ovakvu odluku organa starateljstva (Centra za socijalni rad) Vi nažalost nemate direktan uticaj – nemate pravo veta. Ipak vi kao pravno Pročitaj više