Porodično Pravo
U braku sam 3 godine i kupujem prvi stan sa suprugom. Ugovor o kupoprodaji stana glasi na suprugovo ime. Stan kupujemo od delom nasih zajednickih sredstava, a delom sredstava njegovih i mojih roditelja. Posto moji roditelji daju meni najveci deo tog novca za kupovinu stana (daju zapravo sve sto imaju da bi mi pomogli), da li je moguce na neki nacin definisati procentualno moj i suprugov udeo u vlasnistvu stana, a da to nije definisano u samom kupoprodajnom ugovoru stana? Dakle, da li je moguce da nas dvoje damo neku izjavu ili sl.na sudu u kojoj bi precizirali te nase udele u vlasnistvu ili kasnije prilikom upisa u katastar? Sve me to interesuje da bi moji roditelji bili mirni, i da se ne bi razmisljali o tome da li ja mogu biti ostecena nekad u buducnosti u slucaju razvoda i slicno.
Poštovana, Svakako da je najsigurniji način da postignete ono što nameravate da već kupoprodajnim ugovorom opredelite koje suvlasničke udele vi i vaš suprug stičete kao kupci stana. Ukoliko to ne učinite stan koji ćete na taj način steći, u svakom slučaju će se nalaziti u režimu zajedničke imovine supružnika (to je sva ona imovina koju su supružnici stekli zajedničkim radom tokom trajanja zajednice života). Članovima 178 I 179 Porodičnog zakona propisano je da je deobu ove imovine moguće izvršiti sporazumom supružnika za vreme trajanja braka ili nakon njegovog prestanka. Takođe članom 176 ovog zakona propisano je da će smatrati da su supružnici izvršili deobu Pročitaj više
Verenik mi je uhapšen 1.11.2012. godine. Podignuta je optužnica potiv njega, ali još uvek nije zakazano prvo suđenje. Tereti se za stavljanje opojnih droga u promet. Da li će na smanjenje kazne uticati ako se udam za njega dok služi kaznu, a u slučaju i da ne utiče kako to mogu da uradim, nekom molbom direktno sudiji ili kojim putem?
Poštovana, Na raspolaganju su Vam dve mogućnosti, jedna dok Vam se verenik nalazi u pritvoru i druga u slučaju da se donese pravosnažna presuda. Sklapanje braka dok su na izdržavanju kazne mogu tražiti svi osuđenici, koji na to imaju Ustavom zagarantovano pravo, dok je u pritvoru situacija malo drugačija. Ukoliko želite da brak sklopite dok je u pritvoru neophodno je da Vaš verenik za to zatraži odobrenje od sudije koji vodi predmet. U slučaju da se odlučite za sklapanje braka tokom izvršenja krivične sankcije neophodno je da pre zvaničnog zakazivanja osuđeno lice obavesti Upravu zatvora o svojoj nameri i da navede ime budućeg supružnika, kao i imena kumova i datum Pročitaj više
Udala sam se 2012. godine zbog neplanirane trudnoće i deteta koje sada ima 2 meseca. Međutim, moj suprug i ja nismo za zajednički život. Mnogo smo različiti, imamo probleme i oboje mislimo da je bolje da se razvedemo i da meni pripadne starateljstvo nad našim detetom. Nemam razloga da podnosim protiv njega bilo kakvu tužbu ili prijavu. Trenutno živim u Austriji kod oca (jer nemam gde), a on je u Srbiji. Za ovo vreme nismo ništa stekli zajedno. On nigde nije ni radio, a koliko znam ne radi ni sada. Zanima me kako možemo najbrže i najbezbolnije da se razvedemo da bismo oboje mogli da počnemo novi život?
Poštovani, Zakonom o parničnom postupku i Porodičnim zakonom propisan je postupak razvoda braka. Postupak za razvod braka može se pokrenuti predlogom za sporazumni razvod braka. Sporazum o razvodu braka mora obavezno biti u pismenoj formi, obavezno mora sadržati pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine. Sporazum o vršenju roditeljskog prava može imati oblik sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vršenju roditeljskog prava. Iznos alimentacije se utvrđuje sa obzirom na stvarne mogućnosti davaoca izdržavanja u svakom konkretnom slučaju sa tim što ona ne može biti manja od 15% odnosno Pročitaj više
Poštovani imam 2 sina iz vanbračne zajednice. Deca su sa majkom. Koje su moje mesečne obaveze. Ja sam nezaposlen. Želimo da izbegnemo sudski postupak.
Poštovani, Obzirom da je starateljstvo nad decom sporazumno prepušten majci dece, Vi ste u obavezi da im obezbedite mesečno izdržavanje. Mi ne možemo da vam odredimo iznos, ali Vam možemo ukazati na zakonske granice. Porodični zakon predviđa da visina izdržavanja ne može biti manja od 15% primanja davaoca izdržavanja, niti veća od 50% primanja. Budući da ste nezaposleni, najbolje je da sa majkom dece ugovorite fiksni iznos, u skladu sa svojim mogućnostima I potrebama dece, koji biste mesčno isplaćivali poveriocima izdržavanja. Nadamo se da smo Vam donekle pomogli, a Vi ako imate pitanja, slobodno nam se obratite. Vaš Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, interesuje me da li i dalje imam pravo na alimentaciju iako imam 26 godina i dalje se školujem, tačnije apsolvent sam?!
Poštovana, Porodični zakon Republike Srbije u članu 155 stav 2 kaže da punoletno dete koje se nalazi na redovnom školovanju ima pravo na izdržavanje najkasnije do navršene 26. godine života. Ako ste Vi već navršili 26 godina, Vi više ne ispunjavate uslove za poverioca izdržavanja, odnosno Vaš roditelj više nije dužan da Vas izdržava bez obzira na Vaš status na studijama. Srdačno, Vaš Mladi Pro Bono Pročitaj više
POSTOVANI,IMAM 30 GODINA I POCELA SAM DA ŽIVIM U VANBRACNOJ ZAJEDNICI OD SVOJE 16-TE GODINE JAKO MLADA. DOBILI SMO DVA DETETA. KAKVO JA PRAVO IMAM NA DECU I KAO NEVENCANA SUPRUGA AKO DODJE DO PREKIDA TE VEZE I DA LI JE ON DUŽAN MENE DA ISPLATI ZA SVE TE GODINE…POZDRAV
Poštovana, Položaj bračne i vanbračne dece je u potpunosti izjednačen. Tako da ukoliko bi došlo do prekida vanbračne zajednice, Vi biste imali ista prava nad decom, kao I u slučaju razvoda braka. Sud bi dodelio starateljstvo onom roditelju, za kojeg utvrdi da je u najboljem interesu deteta, dok bi drugi roditelj bio dužan da daje izdržavanje za decu. Što se tiče “isplate za sve te godine” nijedan zakon to nije predvideo, ali ukoliko ste mislili na mogućnost izdržavanja Vas od strane Vašeg vanbračnog partnera, Porodični zakon u članu 152 kaže Vanbračni partner koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na Pročitaj više
Poštovani, sudskom presudom razvodu braka, a na predlog branilaca bivše supruge , Sud u XX je odredio alimentaciju u inosu od XXX din , ali to bivša supruga ne poštuje , kao ni viđanje dece ni pozivanje dece kad je u zemlji. Podneo sam krivičnu prijavu protiv nje, ali mi sudija u XX kaze da se može odbiti tužba, inače njena adresa boravka je sada kod njenog brata u XX, gde povremeno dolazi, a živi u XX. Koja su prava mal. dece i mene kao njihovog staratelja? Unapred Vam se zahvaljujem.
Poštovani, Nedavanje izdržavanja jeste krivično delo predviđeno Krivičnim zakonikom Srbije u članu 195, koji kaže Ko ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a ta dužnost je utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, u iznosu i na način kako je to odlukom odnosno poravnanjem utvrđeno, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Stoga je podnošenje tužbe il krivične prijave protiv Vaše bivše suruge zaista pravi potez. Ne vidimo razlog za odbijanje tužbe, ukoliko Vaša bivša supruga ne ispunjava svoju zakonsku obavezu davanja izdržavanja. Jedini problem može biti ukoliko Pročitaj više
Poštovani, Sudskom odlukom određena mi je alimentacija za izdražavanje deteta u iznosu od XXX din. Teško sam se razboleo i očekujem rešenje o invalidskoj penziji. Možete li mi reći da li kao invalidski penzioner, radno nesposoban, imam pravo da smanjim ili možda ukinem alimentaciju?
Poštovani, Jednom utvrđena visina izdržavanja ne mora biti trajna, pa je i mogućnost promene visine izdržavanja predviđena Porodičnim zakonom: Visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka (član 164 Zakona). Izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja. Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (član 160 Zakona). Stoga Vi možete pokrenuti postupak za Pročitaj više
Poštovani, moje pitanje je sledeće : Bila sam u braku 14 godina, za to vreme sagrađena je dvospratna kuća i još po nešto, razveli smo se 1992 god. što znači pre 20 godina. Da li ja posle toliko godina mogu još uvek da tražim svoj deo za to što je stečeno u braku, i da li tako nešto može da zastari? Inače živim u inostranstvu, ostala sam sama sa sinom kog sam morala sama da školujem i plaćam sve troškove mog bivšeg muža, i tako nisam bila u mogućnosti da ranije pokrenem tako nešto. Unapred Vam hvala.
Poštovana, Prema odredbi člana 171. Porodičnog zakona, imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Deobom zajedničke imovine, u smislu ovog zakona, smatra se utvrđivanje suvlasničkog odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini. Pravo na deobu zajedničke imovine ne zastareva, tako da do momenta deobe titulari prava svojine ste i Vi i Vaš bivši suprug. Jedino ograničenje koje zakon postavlja je da se deoba ne može zahtevati u nevreme, odnosno u vreme kada bi deoba za drugog suvlasnika značila štetu. Deoba zajedničke imovine može se vršiti za vreme trajanja braka i Pročitaj više
Moja majka je u braku sa čovekom koji nije moj otac (od oca se razvela odavno). Moj očuh ima 2 sina iz prvog braka. Nažalost, očuh je preminuo. Da li se imovina moga očuha deli na 3 jednaka dela, po trećina mojoj majci i njegovim sinovima? Da li se deli i ono što su moja majka i očuh stekli u braku, recimo auto koji su kupili zajedno dok su bili u braku? Ili novac koji je u banku stavljen za vreme njihovog braka? Da li dužina braka moje majke i očuha ima uticaj na nasleđivanje ili to nije bitno?
Poštovani/a, Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (član 171 stav 1 Porodičnog zakona). Vaša majka ima pravo da zahteva izdvajanje svog udela iz zajedničke svojine koju su stekli tokom braka, a oboriva je zakonska pretpostavka da su udeli supružnika jednaki. Prema članu 9. stavu 1. Zakona o nasleđivanju prvi nasledni red čine deca ostavioca i bračni drug, i oni svi nasleđuju na jednake delove. Međutim, prema stavu 3. istog člana kad postoji ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj, a imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na Pročitaj više