Porodično Pravo
Poštovani zanima me da li majka kojoj su posle razvoda pripala dva maloletna deteta 6 i 4 godine, može bez saglasnosti oca da ih odvede u inostranstvo, konkretno u Švajcarsku? Napominjem da nije u pitanju potpuno starateljstvo, deca su kod oca svakog vikenda.
Poštovana, U članu 78. Porodičnog zakona (’’Sl. Glasnik RS’’, br. 18/2005 i 72/2011-dr.zakon) piše: (1) Sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava obuhvata sporazum roditelja o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, sporazum o visini doprinosa za izdržavanje deteta od drugog roditelja i sporazum o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem. (2) Sporazumom o samostalnom vršenju roditeljskog prava prenosi se vršenje roditeljskog prava na onog roditelja kome je dete povereno. (3) Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na Pročitaj više
Poštovani, u braku sam 9 godina, sa suprugom imam 2 sina (7 i 4 godine), i sada želim da se razvedem, jer supruga i ja više ne nalazimo zajednički jezik ni oko čega. Prvih 5 godina živeli smo u stanu koji je bio u vlasništvu supruge pre stupanja u brak. Pre četiri godine kupili smo stan na kredit sa rokom otplate 30 godina. Obzirom da su moja primanja značajno veća od supruginih, kredit sam podigao samostalno tj. supruga nije solidarni dužnik. Moje pitanje je: ko u slučaju razvoda zadržava pravo svojine nad pomenutim stanom i u kom procentu, obzirom da je do sada otlačeno tek oko 7% iznosa kredita? Takođe ma zanima i iznos alimentacije koju bih plaćao ukoliko bi deca bila dodeljena majci. Hvala.
Poštovani, Na osnovu činjenicnog stanja koji ste izneli, proizilazi da je vaša zajednička imovina stečena u braku 7% vrednosti stana. Kod slučajeva razvoda braka važi osnovno načelo dogovora supružnika oko deobe zajedničke imovine u vidu sporazumnog razvoda braka (što je u svakom slučaju preporučljivo), a ako supružnici ne postignu dogovor, tada se primenjuje pravilo da se zajednička imovina stečena za vreme trajanja bračne zajednice deli na jednake delove, shodno članu 180. st. 2 Porodičnog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005 i 72/2011 - dr. zakon), što znači u Vašem slučaju da supruzi pripada 3,5% od vrednosti stana. Ali svaki surpužnik imao pravo da dokazuje da Pročitaj više
Poštovani, Moj sin i ja smo kupili stan sa udelom 1/2-1/2. Imamo kupoprodajni ugovor koji je overen u sudu. On je dao sopstvena gotovinska sredstva, a ja sam podigao stambeni kredit odobren na osnovu moje penzije, sa otplatom na 12 godina koji otplaćujem isključivo ja. Onda sam poklonio sinu moju polovinu. Imamo ugovor o poklonu, overen u sudu. I on se uknjižio u katastru kao vlasnik celog stana. Pošto je moja supruga (još uvek smo u braku), odnosno njegova majka, narušila odnose sa nama, ona preti da će potraživati deo stana na osnovu mog, sada već bivšeg dela stana. Moje pitanje je – da li ona ima na to pravo? Pošto stan otplaćujem isključivo ja od posebne imovine – penzije. Pored svega toga, ni tada a ni sada ne živimo u zajednici ali živimo u istoj kuci. Da li može da obori ugovor o poklonu? I da li eventualno i ako dobije neki procenat stana da li ima pravo na stan ili na novčani iznos? Hvala unapred.
Poštovani, U porodičnom zakonodavstvu Republike Srbije postoje dva režima imovinskih odnosa supružnika: zajednička imovina – koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku i posebna imovina – imovina koju je supružnik uneo u brak, odnosno ona koja je postojala pre sklapanja braka (članovi 168. i 171. Porodičnog zakona, "Službeni glasnik RS", br. 18/2005 i 72/2011 - dr. Zakon). Za postojanje zajedničke imovine je neophodno postojanje zajednice života odnosno, u zajedničku imovinu ulaze samo ona prava i obaveze koja su stečena tokom trajanja zajednice života. Ono što je stečeno posle trajnog prekida bračne zajednice u smislu zajednice Pročitaj više
Dete sam razvedenih roditelja. Posle razvoda brat i ja smo pripali mami. Pre braka, za vreme i posle živelo se u majčinoj kući, tačnije kod njenih roditelja. Ja imam 19, a brat 16 godina. Sva imovina se vodi na dedu (maminog oca). U slučaju nekih nesuglasica, da li mi imamo neko zakonsko pravo na imovinu ili deo kuće, ili deda može bez problema da nas udalji iz domaćnistva, ili ipak nešto možemo da izvučemo? Nadam se da ste me razumeli. I da, mama nije u radnom odnosu. Hvala unapred. Pozdrav.
Poštovana, S obzirom da Vaš brat, Vaša majka i Vi živite u zajednici sa majčinim roditeljima spadate u članove te porodične zajednice. Imovinski odnosi porodične zajednice su regulisani članom 195. Porodičnog zakona („Službeni glasnik Republike Srbije", br. 18/2005). Navodi se da je je imovina koja je stečena radom članova porodice u toku trajanja zajednice života u porodičnoj zajednici njihova zajednička imovina. Tom zajedničkom imovinom članovi porodične zajednice upravljaju zajednički i sporazumno. Ukoliko dođe do deobe te imovine, primenjuju se pravila koja su propisana za zajedničku imovinu bračnih i vanbračnih drugova. (član 177. Porodičnog Pročitaj više
Pitanje: Poštovani, u braku smo nepune dve godine. Suprug je alkoholičar, koji je izuzetno agresivan. Imamo dete od 10 meseci. Odveo je dete sa sobom, kod svojih roditelja i preti da mi ga neće vratiti. Šalje mi preteće poruke, provocira, vređa. Sve poruke imam u telefonu, i s obzirom da nemam nameru da trpim sve to, ni ja a ni dete, moje pitanje je da li se na sudu, kod razvoda, takvi dokazi, poruke mržnje i preteće poruke (imam čak i snimljeno gde preti da će me ubiti) mogu iskoristiti kao dokazni materijal? Pitam, pošto do sad nisam podnosila prijavu za nasilje u porodici. Od ranije imam sliku na kojoj se vide modrice (tad još nismo imali dete). S obzirom da je zbog alkohola završio u bolnici, sa hroničnom upalom pankreasa, gde je dijagnoza alkoholna hronična upala, i da je upućen na sastanke alkoholičara (bivših) na koje ne ide, a postoji i dokaz od psihijatra da treba da ide na lečenje, zanima me, po vašem mišljenju, da li sve to na sudu može da bude dokaz da nije sposoban da brine o detetu? Inače, po zanimanju sam diplomirani inženjer i imam zaposlenje, ali mi plata kasni tri meseca. Stambeno sam obezbeđena (stan je u vlasništvu moje majke). Koliko sve to igra ulogu u određivanju starateljstva i kome dete pripada do prvog ročišta? Da li sa tim snimkom imam prava da podnesem prijavu policiji? Da li imam prava da tražim da mi vrate desetomesečnu bebu? Hvala unapred.
Poštovana, Na osnovu navedenih dokaza, koji svakako imaju veliki znacaj, najbolje bi bilo da podnesete tužbu za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici. Na osnovu člana 197. stava 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005 i 72/2011), nasilje u porodici, u smislu tog zakona, jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. U stavu 2. ovog člana stoji, između ostalog, da se nasiljem u porodici smatra naročito: nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede; izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu; vređanje, Pročitaj više
Poštovani, u zajedničkom braku od 26 godina stečena je zajednička imovina: stan, garaža i automobil. Interesuje me da li se stečena imovina deli i kako u braku u kojem sam ja nezaposleno lice, domaćica a on zaposleno lice sa primanjima i imamo dve punoletne kćerke koje nemaju svoja primanja?
Poštovana, Pitanje deobe zajedničke imovine supružnika reguliše Porodični zakon (“Sl.Glasnik”, br. 18/2005 I 72/2011-dr.zakon) u članovima 177-185. Važi pretpostavka da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, tj. da je sve što je stvoreno za vreme trajanja braka pripada podjednako supružnicima, tj. njihovi delovi su jednaki. Pitanje podele zajedničke imovine mogu pokrenuti “supružnici, naslednici umrlog supružnika i poverioci onog supružnika iz čije se posebne imovine nisu mogla namiriti njihova potraživanja” za vreme trajanja braka ili po njegovom okončanju. Ona se može podeliti sporazumno, kada se supružnici dogovore oko svih detalja podele ili Pročitaj više
Koliko otprilike traje procedura za promenu prezimena? Konkretno imamo problem sa novim pasošima jer imamo prezime sa slovom DJ koje u novim pasošima je d sa crticom odnosno Đ pri svemu ovome živimo u inostranstvu i sad se nalazimo u poziciji da nam se dozvola boravka ne slaže sa pasošima a i sva prava (penzijsko, zdravstveno itd) imamo sa prezimenom gde piše dj? Nalazimo se zaista u jednoj apsurdnoj situaciji iz koje ne vidimo rešenje. Mislim da ima još jedna osoba sa istim problemom i zato vas molim za odgovor. Unapred beskrajno zahvalna.
Poštovana, Prema Porodičnom zakonu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005 i 72/2011 - dr. zakon) pravo na promenu ličnog imena (imena i prezimena) ima svako lice koje navrši 15 godina i sposobno je za rasuđivanje. Prema članu 347 propisano je i ko nema pravo na promenu ličnog imena: 1. lice protiv koga se vodi krivični postupak za delo za koje se goni po službenoj dužnosti; 2. lice koje je osuđeno za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti dok kazna nije izvršena odnosno dok traju pravne posledice osude; 3. lice koje promenom ličnog imena namerava da izbegne neku svoju obavezu; 4. lice koje namerava da promeni ime u pogrdno ime, ime kojim se vređa moral ili ime Pročitaj više
Poštovani/a, Zanima me koja je procedura stupanja u vanbračnu zajednicu? Potreban mi je dokaz da sam u vanbračnoj zajednici kako bih mogla da posetim partnera u instituciji u kojoj se nalazi. Unapred zahvalna.
Poštovana, Za stupanje u vanbračnu zajednicu nije potrebna nikakva procedura, odnosno pravni poredak ne traži nikakve formalnosti, osim zajednice života partnera (zajedničko stanovanje, ishrana, provođenje slobodnog vremena itd.). Naime, prema važećem Porodičnom zakonu („Službeni glasnik Republike Srbije“, br.18/2005 i 72/2011), za zasnivanje vanbračne zajednice potrebna je trajnija zajednica života vanbračnih partnera između kojih nema bračnih smetnji (član 4. Porodičnog zakona). Što se tiče dokaza, vanbračna zajednica se ne dokazuje nikakvim papirom, jer se za zasnivanje ovakve zajednice ne traži potpisivanje bilo kakvog papira, već samo volja vanbračnih Pročitaj više
Poštovani, Bivša vanbračna supruga sa kojom imam sina (14 meseci) me je tužila sudu sa zahtevom za određivanje visine alimentacije i uslova za viđanje deteta. Jasno mi je da je u vezi pitanja viđanja deteta nadležan centar za socijalni rad. Ono što me interesuje je koliku ću alimentaciju morati da izdvajam za dete sa obzirom da sam nezaposlen, da je u pitanju dete od 14 meseci, i da majka ostvaruje mesečna primanja u iznosu od oko 90.000 RSD? Ona u tužbi traži 16.000 RSD mesečno. Hvala unapred. Srdačan pozdrav.
Poštovani, Budući da je za ovo pitanje nadležan sud, sud je taj koji i određuje kolika će biti visina alimentacije uzimajući naravno u obzir Vaše imovinsko stanje. Pod uslovom da se određuje procentualno, visina izdržavanja ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje (član 162. Porodičnog zakona (“Službeni glasnik Republike Srbije“ , br.18/2005 i 72/2011)). Visinu izdržavanja je, međutim moguće odrediti i u fiksnom iznosu. Minimalni iznos alimentacije je regulisan Porodičnim zakonom članom 160. st. 4. koji predviđa da minimalna suma koju kao Pročitaj više
Molim vas za pomoć! Živim u vanbračnoj zajednici dve godine, a imamo bebu od 7 meseci. Kakve posledice bih ja snosila, kada bih sama odvela dete u inostranstvo i tamo ostala da živim (bez saglasnosti oca deteta)? Unapred hvala.
Poštovana, Vi ne možete podneti ni zahtev za izdavanje pasoša za Vaše dete (koji je sada neophodan kao putna isprava za dete, jer se ono više ne može upisati u biometrijski pasoš roditelja), bez saglasnosti oca deteta, kako to predviđa novi Zakon o putnim ispravama (“Sl.glasnik RS”, br. 90/2007, 116/2008, 104/2009 i 76/2010). Takođe, protivzakonito je otputovati u inostranstvo sa detetom, bez saglasnosti oca deteta. Naime, službenici na granici dužni su da provere da li imate pisanu i overenu saglasnost drugog roditelja. Ukoliko Vam, na neki način i pođe za rukom da dete izvedete iz države, pa tamo ostanete da živite (na primer, tako što pasoš za dete već imate, Pročitaj više