Parnični postupak
Poštovani, postavila bih Vam pitanje u vezi sa mobingom tj.tužbom za mobing. Konačno sam skupila snage i živaca da podnesem tužbu protiv poslodavca koji me “mobinguje“ vec duže vreme. Ali to jos nije predato sudu i kod mene se dešava preokret tj. dobijam ponudu za drugi posao koji jos nisam prihvatila ali s obzirom na malretiranje koje trpim, vrlo teško ću to odbiti. Da li mogu da nastavim sa postupkom naknade nematerijalne štete zbog zlostavljanja na poslu iako neću više biti zaposlena u toj firmi? Da li je moguće da tužba zbog mobinga bude podneta i posle prestanka radnog odnosa bilo sporazumom bilo okazom s moje strane? Hvala unapred!!
Poštovana, Vi, kao neko ko smatra da je pretrpeo fizički bol i strah od strane poslodavca, možete da tužite za naknadu nematerijalne štete, nezavisno od toga da li ste i dalje u radnom odnosu kod poslodavca. Irelevantno je dakle da li još radite tamo, jer kao neko ko je pretrpeo fizički bol i strah, imate pravo da ga tužite i zahtevate da vam se isplati određena suma novca na ime nematerijalne štete. Bitno je samo dokazati u parničnom postupku da ste zaista bili žrtva mobinga, za šta možete koristiti sva raspoloživa dokazna sredstva. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, Moj otac je u procesima sudjenja u kojima ga zastupa jedan advokat. Naše su sumnje da je ili podplaten od druge strane ili je jednostavno nemotivisan ili nestručan da valjano odradi posao. Njihov dogovor je bio da će advokat dobiti 30% od odštete koja se dobije. Pošto on na sudjenjima skoro da odmazže, ponekad se i ne pojavi, piše netačne izveštaje, moj otac bi hteo da nadje drugog ali se plaši da on može da traži pare. Koje su opcije mog oca? Hvala unapred.
Poštovani, Prema članu 92 Zakona o parničnom postupku, stranka može u svako vreme da opozove punomoćje, što se mora saopštiti sudu pred kojim se vodi postupak, pismeno ili usmeno na zapisnik. Vi ste se sa sadašnjim advokatom dogovorili da mu isplatite 30 procenata od dobijene odštete, što je tzv obligacija cilja - dakle, uslov za isplatu tih 30 procenata na ime honorara advokata bi bilo jedino u slučaju da on uspe u sporu i obezbedi Vašem ocu pomenutu odštetu. Vi svakako možete otkazati punomoćje u svako doba i naći novog advokata. Pitanje je samo da li ste se dodatno dogovorili sa sadašnjim advokatom da mu po tarifi plaćate i svaki odlazak na ročište, za tužbu Pročitaj više
Sud je doneo rešenje o povlačenju tužbe,a zapisnikom je utvrđeno da se isto dostavi punomoćniku stranke. Međutim, umesto punomoćniku rešenje je dostavljeno samoj stranci. Da li to pravi razliku u smislu pravosnažnosti rešenja, obzirom da stranka nije izjavila žalbu u zakonski propisanom roku?
Poštovana, Obaveza je suda da sve odluke dostavlja zastupniku stranke koji je podneo uredno punomoćje. Ukoliko je sud propustio, došlo je do apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 374. St 7. tj stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije data mogućnost da raspravlja pred sudom. Ovaj član se odnosi i na situaciju kada dostavljanje nije izvršeno pravnog zastupniku, a stranka se pouzdala u to da će zastupnik podneti žalbu na presudu. Na osnovu ove povrede, Vaš advokat može zahtevati ponavljanje postupka po osnovu člana 426. Zakona o parničnom postupku. S poštovanjem, Mladi Pro Bono Pročitaj više
Postovani, Molim vas za savet u vezi sledee situacije . Podnela sam predlog sudu za podelu sprata kuce koju smo nasledile ja i sestra.To je po nalazu vestaka potrebno prodati na javnoj prodaji, ovbzirom da je stan nedeljiv.I to nije sporno. U toku tog postupka sam predlozila da ujedno Sud odluci i o drugoj kuci van grada,ali je zbog toga ceo postupak mnogo produzen, i nema naznaka da ce se uskoro okoncati, zbog potpuno oprecnih stavova obeju strana. Pitanje: Da li mogu traziti odvajanje ova dva predloga, tako da Sud donese odluku o prodaji sprata kuc , sto nije sporno, a da reseavanje po naknadnom predlogu bude odlozeno ili neka druga mogucnost? da li to podrazumeva placnje novih taksi?
Poštovana, Na osnovu člana 328. st.2 Zakona o parničnom postupku Sud može da odredi da se odvojeno raspravlja o pojedinim zahtevima u istoj tužbi i po završetku odvojenog raspravljanja može da donese posebne odluke o tim zahtevima. Vi to svakako možete predložiti sudu a ukoliko nakon vašeg predloga sud oceni da bi takvo postupanje bilo celishodnije i ekonomičnije, razvdvojiće postupke i u njima zasebno odlučivati. S poštovanjem, Mladi Pro Bono Pročitaj više
Pitanje: Poštovani , dobili smo ostavinsko rešenje nakon smrti oca. Za naslednike se oglašavaju njegova supruga 1/3, i mi ćerke iz prvog braka svaka po 1/3. U stanu koji smo nasledili NALAZE SE PODSTANARI BEZ UGOVORA,koje je uveo naš otac i njegova žena ! Žena pok. oca želi sada što pre da proda svoju trećinu stana. Šta je najbolje da uradimo da li da sačekamo sudsku prodaju? S poštovanjem
Poštovani, Vi možete tim podstanarima da date odredjeni otkazni rok ( na primer od 30 dana) i zamolite ih da se isele odatle. Ako to ne budu učinili kao opcija vam ostaje da ih tužite tužbom za prinudno iseljenje i taj problem rešite sudskim putem. Kad se oni isele, možete da prodate stan i podelite novac na tri dela. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Postovani, u parnicnim postupku za povecanje alimentacije sam dobila presudu u svoju korist. S obzirom da druga strana ima pravo zalbe, zanima me da li ce placati visinu alimentacije koja je dodeljena presudom, ili tek kada se zavrsi postupak u visem sudu, posto sam gotovo sigurna da ce uloziti zalbu? Hvala
Poštovana, da bi presuda mogla da proizvodi dejstvo potrebno je da ona postane pravosnažna. Presuda postaje pravosnažna kada se više ne može pobijati žalbom (čl. 359. st. 1. Zakona o parničnom postupku). To znači da će postati pravosnažna kada protekne rok za žalbu a ni jedna strana u sporu ne izjavi žalbu, kada se obe strane odreknu ili odustanu od žalbe ili kada se okonča postupak po izjavljenoj žalbi odlukom drugostepenog suda. Dakle, alimentacija će početi da Vam se isplaćuje u povećanom iznosu tek nakon što presuda doneta u Vašu korist postane pravosnažna. Vaš Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, od sudskog izvršitelja sam dobio opomenu da platim dug za mobilnu telefoniju na osnovu presude iz 2010.godine. Da li ovaj dug zastareva ili treba da ga platim?
Poštovani, sva potraživanja koja su utvrđena pravosnažnom sudskom odlukom zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja zakon inače predviđa kraći rok zastarelosti (čl. 379. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima). Desetogodišnji rok počinje teći od dana izvršnosti pravosnažne sudske odluke. Dakle, ovo potraživanje nije zastarelo i dužni ste da ga platite pošto će rok zastarelosti nastupiti tek za 8 godina. Vaš Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, da li se može izjaviti revizija na drugostepeno rešenje kojim je potvrđena prvostepena odluka u ostavinskom postupku, kada vrednost spora nije navedena u iznosu propisanom u zakonu, a materijalno pravo je pogrešno primenjeno? Konkretno, imovina je na Kosovu i ne može se proceniti, a za naslednike iza ostavioca čiji potomak ne može da nasledi ( mada je prvo umro ostavilac, imovina nije raspravljana, pa onda dete ostavioca) oglašena snaja i potomci ostaviočevog deteta. Da li je odluka suda pravilno doneta?
Poštovani, Revizija je vanredni pravni lek koji se može podneti protiv drugostepene pravosnažne odluke suda u roku od 30 dana od dostavljanja presude. Iako je postupak za raspravljanje zaostavštine vanparnični postupak, odredbama Zakona o vanparničnom postupku, u postupcima za rešavanje imovinsko-pravnih pitanja, dozvoljeno je izjavljivanje revizije po pravilima propisanim u Zakonu o parničnom postupku. Revizija je dopuštena onda kada u imovinskim sporovima vrednost spora ne prelazi iznos od 100.000€ u dinarskoj protivrednosti. Međutim članom 404. propisano je da se revizija izuzetno dozvoljena zbog nepravilne primene materijalnog prava I u onim postupcima čija vrednost ne Pročitaj više
Poštovani, zanima me da li postoji minimalan iznos spora za pokretanje parničnog postupka? U sporu sam sa jednom Bankom koja je samoinicijativno prudužila period oročenja dinarskog depozita, a zbog depresijacije dinara, od datuma kada je po ugovoru istekao period oročenja do datuma kada su mi dozvolili da raspolažem svojim novcem, ja sam relano izgubio novac (kupio sam EUR nekoliko dana kasnije i zbog razlike u kursu morao da platim veći iznos u dinarima). Pokušao sam problem da rešim mirnim putem i preko NBS i predloga za medijaciju ali je Banka sve to odbila. Vrednost spora je oko 3000 din.
Poštovani, Ne postoji minimalna vrednost spora povod koga se može pokrenuti parnični postupak. Međutim za sporove čija vrednost ne prelazi iznos od 3000€ u dinarskoj protivvrednosti, predviđen je poseban postupak – postupak za sporove male vrednosti. Za ovaj spor koji je regulisan članovima 467-488 Zakona o parničnom postupku, važe specifična pravila u odnosu na regularni parnični postupak, a cilj tih pravila je da se postupanje ubrza I učini što efikasnijim. Između ostalog u ovom postpuku nema pripremnog ročišta, na glavnom ročištu se moraju izneti svi dokazi, glavnom ročištu tužilac mora uvek prisustvovati (u suprotnom se smatra da je povukao tužbu) i žalba se Pročitaj više
Poštovani, U sporu za smetanje državine Viši sud je potvrdio prvostepenu odluku o smetanju po mene nepovoljnu. Suprotna strana se lažno predstavljala kao vlasnik stana koji je navodno trpeo smetanje zbog mojih odobrenih radova na terasi koja je pored tog stana. Protiv te osobe vodi se krivična istraga zbog k. dela prevare oko tog stana koji je protivpravno uzurpirao. Koji vanredni pravni lek mogu upotrebiti protiv te pravosnažne odluke o smetanju državine? I da li je od značaja što sam ja u međuvremenu legalizovao i uknjižio svoj stan koji se gradio na terasi koja je bila predmet smetanja u slučaju da ta osoba pokrene na osnovu pravosnažne odluke o smetanju postupak izvršenja koji je praktično nemoguć i neizvršiv jer sam uknjiženi legalni vlasnik a ta osoba nije vlasnik tog stana već je prevarom uzurpirao isti i faktički iz čiste zlobe zloupotrebljava postupak smetanja državine? Najlepše hvala na odgovoru.
Poštovani, Predmet državninskog spora nisu pravna već faktička pitanja. Ovaj postupak služi kako bi se u jednostavnom i efikasnom postupku pružila pomoć savesnim držaocima koji trpe smetanje svoje državine. Savestan držalac može biti i lice koje nije vlasnik nepokretnosti, već nad njom ima faktičku vlast. Kod spora koji se vodi povodom smetanja državine utvrđuje se samo to da li savesni držalac stvari trpi nepotrebne smetnje, i nakon toga se sudskom odlukom dalje ometanje zabranjuje. U tom smislu je sud sasvim ispravno postupio. S poštovanjem, Mladi Pro Bono Pročitaj više