Parnični postupak
Zbog parnice koja se vodi skoro 20 god. pred opštinskim sudom u Beogradu, još uvek bez i jedne jedine presude podneo sam Ustavnom sudu ustavnu žalbu. Ustavnom žalbom ja sam od Ustavnog suda Srbije tražio da odluči da li je povređeno moje pravo na suđenje u razumnom roku garantovano članom 32. stav 1. Ustava Srbije i ništa više (zahtev za utvrđenje postojanja kršenja Ustavom zajamčenih prava). Obzirom da je naknada štete regulisana čl.89. st.3. i čl.90. st.1. Zakona o Ustavnom sudu nisam tražio od Ustavnog suda naknadu štete, smatrajući da ukoliko Ustavni sud usvoji moju žalbu na to imam pravo u skladu sa Zakonom o Ustavnom sudu. Takođe od Ustavnog suda nisam ni tražio objavljivanje odluke u Službenom glasniku. Citiram Clan 89. stav3: “Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba je pravni osnov za podnošenje zahteva za naknadu štete ili otklanjanja drugih štetnih posledica pred nadležnim organom, u skladu sa zakonom.“ Clan 90 stav 1: “Na osnovu odluke Ustavnog suda iz clana 89. stav 3. ovog zakona, podnosilac ustavne žalbe može da podnese zahtev za naknadu štete Komisiji za naknadu štete, radi postizanja sporazuma o visini naknade“ Moje pravo na naknadu štete proističe iz čl.89. st.3. i čl.90. st.1. samog Zakona o Ustavnom sudu i to mi pravo ne može biti ničim oduzeto. Stoga Ustavnom sudu nisam postavio nikakav drugi zahtev, osim da odluči da li je povređeno moje Ustavno pravo iz čl.32. st.1. Ustava Srbije. .“Ustavni sud je “vezan“ zahtevom iz ustavne žalbe i prilikom odlučivanja kreće se u granicama postavljenog zahteva “(Stavovi Ustavnog suda u postupku ispitivanja i odlučivanja po ustavnoj žalbi r.br.8. stav 2.na strani br.6. i čl.3. st.1 ZPP-a). Ustavni sud usvaja moju žalbu ali očigledno prekoračuje granice postavljenog zahteva, krši svoje proklamovane stavove i u obrazloženju odluke navodi, citiram: “Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije postavio zahtev za naknadu štete, Ustavni sud je ocenio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u konkretnom slučaju može ostvariti objavljivanjem odluke Ustavnog suda u “Službenom glasniku Republike Srbije“.“ Pitanja: 1. Kako da se izborim za moje pravo na naknadu štete? 2. Ukoliko Komisija za naknadu štete odbije moj zahtev za naknadu zbog citiranog stava i ocene Ustavnog suda, šta da preduzmem? 3.Da li da tužim Republiku Srbiju za naknadu štete i ponovo uđem u dokazano neefikasno pravosuđe? 4.Da li da se odmah obratim Sstrazburu predstavkom ili da sačekam odgovor komisije? 5. Da li ako tužim državu i to se otegne preko 6 meseci gubim pravo predstavke Strazburu? 6. Da li da tražim (ako imam pravo na to) da Ustavni sud revidira svoju odluku? Unapred zahvalan
Poštovani, Trenutni položaj u pravnoj stvari, je u pogledu rokova prilično nezahvalan, obzirom da ne možete predvideti odluku Komisije, a s druge strane, rok za podnošenje predstavke sudu u Strazburu je 6 meseci od donošenja odluke Ustavnog suda. Kako smo vas razumeli, vi ste dobili na Ustavnom sudu ali, pošto niste tražili naknadu štete niste sigurni da li da se za naknadu obratite Komisiji, ili da odmah ističete predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu? Iako o vašem predmetu imamo neke okvirne informacije to na žalost nije dovoljno da damo celovit i izvestan odgovor. Pokušaćemo ipak da to učinimo prema onome što znamo. Mislimo da prema onome što Pročitaj više
Poštovani, imam 3 kratka pitanja:Pozajmio sam prijatelju pre godinu dana XXX evra i nagovorio sam svog rođaka da mu pozajmi svojih XXXevra.Ukupno nam dođe XXX evra.Novac nam je moj prijatelj trebao vratiti kroz nedelju dve, prođe puna godina i ne vrati nam dug.Rešili smo da ga tužimo sudu da nam vrati ponuđeni novac i molim da mi odgovorite na 3 pitanja. 1. Da li ujak i ja možemo da ga tužimo u jednoj zajedničkoj tužbi, da vrati meni XXX evra i rođaku XXX evra ili moramo da podnesemo 2 tužbe? 2. Koliko bi odprilike koštala advokatska usluga advokatu za pisanje tužbe? 3. Koliko bi koštala taksa u sudu da se plati za takvu /tužbu za povračaj duga /? Unapred hvala na Vašem cenjenom odgovoru
Poštovani, Vi i ujak imate pravo da ga tužite, podnošenjem jedne tužbe, čl.199. Zakona o parničnom postupku. Nagrada advokatu u skladu sa tarifnim br. 7. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata iznosi 160 poena, vrednost poena je 25 din, sto iznosi 4000 din. Iznos sudske takse je oko 15.000 dinara. Zahvaljujemo Vam se na ukazanom poverenju. Ukoliko budete imali bilo kakvih nedoumica odn.pitanja, slobodno nas kontaktirajte . Jelena Jovanović, dipl. pravnik. Pročitaj više
Mogu li tužiti sudiju osnovnog i apelacionog suda za štetu prouzokovanu pravosnažnom presudom donetom grubim kršenjem Zakona, kao i za uvredu obzirom da je presuda doneta U IME NARODA, a samim tim i u moje ime?
Poštovani, Kao što ste rekli sudija presudu donosi u ime naroda ne u svoje lično ime, te nema ni lične odgovornosti sudije u ovom slučaju. Ukoliko postoji kršenje zakona postoji mogućnost upotrebe pravnog leka stranke u postupku koja je nezadovoljna presudom ili rešenjem. Nezakonitosti ako su postojale se ispituju pred drugostepenim sudom, a postoji i mogućnost korišćenja vanrednih pravnih lekova. Takođe, nakon što iskoristite sve domaće pravne lekove možete podneti predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu i tužiti državu. Ukoliko uspete u postupku pred Evropskim sudom za ljudska prava, to je osnov za razrešenje sudijske funkcije domaćeg postupajućeg Pročitaj više
200X godine pokrenula sam parnicni postupak pred Opstinskim sudom cije je zadnje rociste odrzano 2009 godine. Na tom rocistu sudija je odredio vestacenje i dao vestaku rok od mesec dana da podnese izvestaj vestacenja. Od tada pa do dan danas niti je zakazano novo rociste niti je vestacenje obavljeno. Povodom toga podnela sam u junu 20XX godine zalbu Opstinskom sudu a posto oni nisu u roku od 15 dana odgovorili podnela sam i zalbu Visem sudu. U oba odgovora, koja su tek pre par dana pristigla na kucnu adresu, navodi se da je predmet predat vestaku tek u julu 20XX godine, (posle 3 GODINE) tj. posle moje podnete zalbe. Od tada je proslo 5 meseci a od poziva vestaka (psihijatra) ni traga ni glasa. Moje pitanje je sledece: Dali sudija snosi krivicu za odugovlacenje postupka i moze li se protiv njega podneti prijava? Kome uputiti zalbu na rad Opstinskog kao i Viseg suda? Da li je ovo dovoljno dobar razlog da se trazi izuzece sudije? Puno vam hvala na brzom odgovoru
Poštovana, Kao što ste i Vi rekli, sud svojim rešenjem određuje veštačenje, predmet veštačenja i rok u kome je veštak obavezan da da svoj nalaz ili mišljenje. Članom 258 Zakona o parničnom postupku je predviđeno da veštak koji ne dostavi svoj nalaz u ostavljenom roku , sud će obavestiti o tome stranke i pozvati ih da se izjasne na tu okolnost , a zatim može da odredi novog veštaka. Što se tiče pritužbe na rad suda ,Vi kao stranka imate pravo na pritužbu na rad suda kada smatrate da se postupak odugovlaci ili da je nepravilan ili da posotoji bilo kakav nedozvoljen uticaj na rad tog suda. Kada se podnese ta pritužba predsednik suda je u obavezi da tu Pročitaj više
postovani, samo da vas kratko pitam, da li mene u nekom postupku pred sudom moze da zastupa bilo koje fizicko lice, npr. moja majka ili brat (naravno uz overeno punomocje), tacnije da li to mora da bude pravnik ili je i ovako nesto moguce? to pitam zato sto zivim u inostranstvu a stvar je krajnje jednostavna a nisam u mogucnosti da dodjem na rociste. unared zahvalna
Poštovana, Mora zastupati advokat jedino u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti. Možete dati nekom od svojih rođaka punomoćje za zastupanje u postupku. Punomoćnik koji nije advokat može na osnovu punomoćja da preduzima sve radnje u postupku ali mu je uvek potrebno izričito ovlašćenje za povlačenje tužbe, za priznanje ili za odricanje od tužbenog zahteva, za zaključenje poravnanja, za povlačenje ili odricanje od redovnog pravnog leka i za prenošenje punomoćja na drugo lice. Pročitaj više
Da li sud može tražiti naplatu sudske takse i nakon pravosnažnosti presude donete u postupku u kojem je očigledno propustio da to traži. Inače, presuda je potvrđena i odlukom drugostepenog suda.
Poštovani, visinu, način i lica koja su dužna da plate sudsku taksu određje Zakon o sudskim taksama. Član 8 gore pomenutog zakona predviđa : Naplata takse zastareva u roku od tri godine po isteku kalendarske godine u kojoj je nastala taksena obaveza. Obveznik plaćanja sudske takse u prvostepenom postupku je tužilac, odnosno predlagač, a obveznik u drugostepenom postupku i u postupku po vandrednom pravnom leku je podnosilac žalbe , odnosno lice u čijem je interesu pokrenut postupak po vandrednom pravnom leku. Ivana Zelenkov, dipl. pravnik Pročitaj više
Postovani, Na sudu vodim spor sa osiguravajucim zavodom, a u vezi ostvarivanja nematerijalne stete usled povrada nastalih u saobracajnoj nezgodi.Sudjenje ide jako sporo i traljavo a se vise dobijam informacija da ljudi iz osiguranja imaju “kombinaciju“ i sudu pa je moje pitanje veoma jednostavno.Po zavrsetku sudjenjau Srbiji na svim meni raspolozivim instancama da ja bih se zalio medjunarodnom sudu.samo me interesuje da li je odluka medjunarodnog suda obavezujuca za pomenuto osiguranje i da li ce se postupiti po odluci tog suda ili nemam nikakav instrument da ostvarim izvrsenje presude. Nadam se da ste me razumeli jer nisam pravnik ali mislim da nije komplikovano. Unapred zahvalan
Poštovani, Po završetku parnice u vašoj pravnoj stvari, potrebno je da iscrpite sve pravne lekove pred domaćim sudovima, da bi ste stekli pravo na podnošenje predstavke Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Ovo podrazumeva žalbu višoj sudskoj instanci, po donošenju prvostepene sudske odluke, i na kraju, ukoliko vaše pravo ne ostvarite do ove, konačne instance i Ustavnu žalbu. Tek po okunčanju postupka pred domaćim sudovima, vi stičete formalno pravo da se obratite Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Ako se postupak zaista bez razloga odugovlači, to može biti dobar osnov za podnesak međunardnom sudu, ali tek pošto iskoristite sve domaće Pročitaj više
Poštovani, Interesuje me da li se momenat uručenja presude tužiocu može dokazati putem izjave advokata tužioca kada je presudu primio, s obzirom na to da on nema pisanog traga o tome (potvrdu o urednom prijemu)? Hvala
Poštovani, Zakon o parničnom postupku, sadrži određen broj članova koji se odnose na pravila dostavljanja, a ni jedan ne predivđa izjavu advokata , punomoćnika stranke u postupku, kao merodavan način dostavljanja sudskih pismena u toku jednog sudskog postupka. Naime, članom 133 ZPP-a predviđen je način dostavljanja advokatu kao punomoćniku stranke, koji propisuje da se dostavljanje može izvšiti i predajom pismena licu koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji.( misli se na sekretarice i advokatske pripravnike). Stavom II istog člana je predviđeno dostavljanje pismena odraslom članu porodičnog domaćinstva ako se delatnost advokature obavlja u Pročitaj više
Predsedniku Osnovnog suda sam uputio pritužbu na neprimereno ponašanje i vodjenje zapisnika od strane procesnog sudije na ročištu. Pošto mi Predsednik Osnovnog suda ne odgovora , koja je dalja procedura ? Hvala.
Poštovani, U skladu sa članom 9. Sudskog poslovnika, Predsednik suda razmatra pritužbe stranaka i drugih učesnika u sudskom postupku koji smatraju da se postupak odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav uticaj na njegov tok, odnosno ishod i preduzima odgovarajuće mere. Predsednik suda je dužan da o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama pisano obavesti podnosioca pritužbe i predsednika neposredno višeg suda u roku od 15 dana od prijema pritužbe. Ukoliko u tom roku niste dobili obaveštenje o preduzetim radnjama povodom vaše pritužbe, možete Predsedniku suda uputiti pisanu Urgenciju i zahtevati da Vas sud obavesti o preuzetim radnjama. Pretpostavljam da Pročitaj više
Poštovani, moji stric i strina bili su u braku i za svog života nisu imali dece. U katastru nepokretnosti stric je bio upisan u posedovnom listu kao vlasnik ½ kuće i ½ lokala, dok je na drugu polovinu kuće i lokala bio uknjižen moj pokojni otac (roditelji mog strica i oca su takođe pokojni). Juna 2010. godine podneo sam zahtev Opštinskom sudu za izdavanje sledećih sudskih isprava: 1. ostavinsko rešenje doneto od strane Opštinskog suda u januaru 2006. godine, na osnovu čega su se strinini naslednici uknjižili u posedovnom listu kao vlasnici ½ kuće i lokala i ½ lokala su prodale trećem licu, mada za života stric nije ostavio nikakav testament. U ovom predmetu ostavilac je moj pokojni stric a od strininih naslednika pokretača postupka nisam označen kao potencijalni naslednik po zakonu 2. ugovor o kupoprodaji overen kod Opštinskog suda u julu 2007. godine. Ovim ugovorom o kupoprodaji otuđena je ½ lokala na koji sam imao zakonsko nasledno pravo, ali je postupak od ostalih naslednika pokrenut bez prijavljivanja mene. Ugovor o kupoprodaji dostavljen mi je, međutim za ostavinsko rešenje u sudu tvrde da ga ne mogu naći, a ono mi je veoma važno jer bez njega ne mogu da pokrenem spor u sudu. Molim Vas da mi izađete u susret i odgovorite na koji način mogu doći do ostavinskog rešenja. Unapred zahvalan.
Poštovani, Ako smo dobro razumeli, drugi naslednici su se uknjižili na osnovu spornog Ostavinskog rešenja. To dalje znači da se kod Službe za katastar nepokretnosti nalazi primerak spornog rešenja. Prema čl. 232. Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004 i 111/2009) Ako se isprava nalazi kod državnog organa ili preduzeća ili druge organizacije kojima je povereno vršenje javnog ovlašćenja, a sama stranka ne može izdejstvovati da se isprava preda ili pokaže, sud će na predlog stranke ili po službenoj dužnosti pribaviti ovu ispravu. Dakle, Sud će na osnovu vašeg predloga pribaviti ovu ispravu. Pročitaj više