Nasledno Pravo
Kakva su moja prava po pitanju materijalnih stvari nakon smrti moga supruga koji iz prvog braka ima jednu kćerku, a u našem zajedničkom braku imamo zajedničku kćerku i sina? Muž je dobio u nasledstvo od roditelja, kuću i zemlju, a stan je sâm kupio. Sve se to desilo u toku trajanja našeg braka. Molim vas pomozite mi vašim savetom.
Poštovana, Vaša deca, supružnikova kćerka iz prvog braka i Vi ste naslednici Vašeg supruga u prvom naslednom redu, i svako od Vas nasleđuje na jednake delove (svako po ¼). Predmet zaostavštine čini celokupna imovina Vašeg supružnika, dakle i ono što je Vaš suprug nasledio bilo kada tokom života. Stan koji je Vaš supružnik kupio za vreme trajanja braka može biti biti deo zajedničke imovine Vašeg supružnika i Vas, ako je kupljen od novca stečenog radom u toku trajanja zajednice života. U tom slučaju zaostavšinu Vašeg muža činiće onaj deo udela na stanu za koji sud utvrdi da je njegov (i na njemu ćete imati ¼), a ostatak udela će biti Vaša posebna imovina, te Pročitaj više
Poštovani, posle smrti moga svekra u ostavinskom postupku učestvuju moj suprug, svekrva i dever. Imovina se deli na tri dela. Suprug se svog dela odriče u korist majke koja živi sa deverom i jetrvom koji nemaju dece a svekrva se prihvatila nasledstva koje joj zakonom pripada i ustupljenog naslednog dela. Dever se takođe svog dela prihvatio. Svekrva je svoj deo dala deveru. Zanima me kako moj suprug može da povrati sada svoj deo ili posle njene svekrvine smrti, jer u braku imamo i dvoje dece. Hvala na odgovoru.
Poštovana, Članom 216. Zakona o nasleđivanju (“Službeni glasnik RS”, br. 46/1995 i 101/2003) propisano je da se odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela, ada se po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju pravila o poklonu. O mogućnosti opoziva poklona, pogledajte odgovor na našoj internet stranici: , kao i link: https://bilten.osns.rs/ S poštovanjem, Vaš Mladi Pro Bono Pročitaj više
Pozdrav! Molila bih vas ako možete da me posavetujete. Moja baka je umrla, a moj tata malo pre bake i sad moj stric s kojim ne govorimo pokreće ostavinsku raspravu i kaže da samo mi deca imamo pravo na imovinu, a da mama nema prava. Je li to moguće?
Poštovani, Zakonom o nasleđivanju (“Službeni glasnik RS”, br. 46/1995 i 101/2003) propisan je krug zakonskih naslednika. Pravila o zakonskom nasleđivanju merodavna su u slučaju kada ostavilac nije sačinio testament, ako je testament nepunovažan ili kad testamentom nije odredio pravnu sudbinu celokupne svoje imovine nakon smrti. Članom 8. ovog zakona, propisano je da, na osnovu zakona, ostavioca nasleđuju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci. Nasleđivanje po osnovu zakona vrši se po naslednim Pročitaj više
Poštovani intersuje me kako na najbolji način rešiti problem koji nas muči? U vezi kuće u kojoj živimo ja i moj venčani suprug i njegova majka a hteli bismo da sutra dan nemamo problem sa njegovim sestrama koje bi verovatno tražile deo a nisu ništa uložile u kuću i izgradnju sem mene i mog muža naravno i majke ( moje svekrve). Svekrva bi nas da obezbedi da sutra dan posle njene smrti nemamo problem sa njima. Na koji nacin je najbolje i neoborivo?
Poštovana, Ono što možete da uradite kao adekvatno rešenje za Vaš problem jeste da Vaš suprug zaključi sa majkom ugovor o doživotnom izdržavanju. Zakon o nasleđivanju Republike Srbije ( “Sl. glasnik RS” br. 46/95 i 101/2003 – odluka USRS) u članu 194. kaže: “Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.” U Vašem slučaju Vaša svekrva bi bila primalac izdržavanja, a Vaš suprug Pročitaj više
Poštovani, interesuje me da li imam neka prava na očevu imovinu, pošto stanujem privatno sa decom, a otac i majka su već prepisali na brata kuću i ostalu imovinu. Mene nisu ni pomenuli u tom testamentu. Kao da nisam njihova kćerka. Inače, ja sam na birou, nezaposlena. Kako mogu doći do nekog svog dela? Hvala.
Poštovana, Nemate nikakva prava na imovini Vašeg oca, sve dok je on živ. U pogledu dela Vašeg pitanja u kojem ste naveli da su Vaši roditelji „već prepisali na brata kuću i ostalu imovinu“, napominjemo Vam da u našem pravu zajednički testament nije dozvoljen. Pa i ukoliko su oba Vaša roditelja sačinila testamente i za jedinog naslednika imenovala Vašeg brata, Vi ćete imati pravo na tzv. nužni deo, koji će u ovom slučaju iznositi ¼ zaostavštine. Kao nužni naslednik svakog od Vaših roditelja, pripadaće Vam novčana protivvrednost nužnog dela (1/4 zaostavštine), ili određeni deo stvari i prava koja čine zaostavštinu, (1/4 stvari, odnosno prava) ako podnesete Pročitaj više
Žena je živela u vanbračnoj zajednici sa mojim dedom 27 godina, a 8 meseci pre nego što je deda umro su sklopili brak. Šta njoj sve sleduje sem penzije?
Poštovani, Zakonom o nasleđivanju („Službenik glasnik RS“, br. 46/95 i 101/03) propisano je da je supruga Vašeg dede zakonski naslednik u prvom naslednom redu, zajedno sa ostalim potomcima Vašeg dede. Ostaviočevi potomci u prvom naslednom redu pozvani su na nasleđivanje na sledeći način: ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (unuci ostaviočevi), a kad neki od ostaviočevih unuka ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (praunuci ostaviočevi) i tako redom sve dokle ima ostaviočevih potomaka. Ostaviočevi potomci i bračni drug nasleđuju na jednake delove (npr. Pročitaj više
Moj otac je umro (u 70-oj godini života) pre tačno 40 dana. Sva imovina stečena je u braku sa mojom majkom, ali se sve vodi na njeno ime. U braku su od 1970. godine. S obzirom da ona ide u poznijim godinama plašim se da je neko ne prevari i ona mu prepiše jednog dana svu stečenu imovinu. Slažem se da ona treba da bude korisnik svega za vreme svoga života ali ne znam kako da pokrenem ostavinski postupak, a da nju ne povredim. Inače ubeđena je da to sve pripada sada samo njoj i ništa nama deci. Ja i sestra smo udate i imamo svoje porodice ali mi ne bi bilo svejedno da jednog dana uđemo u neprijatnosti niti bih uzimala nešto što meni ne pripada. Još da napomenem da sa očeve strane imam polubrata koji je zakonski priznat od strane oca pre 2 godine iako je on iz veze sa osobom sa kojom je moj otac bio pre braka sa mojom majkom. Majka ne priznaje njega kao mogućeg naslednika bolje reći ne priznaje ni jedno od nas troje kao naslednike već je spremna da sve uradi da to bude samo njeno. Koja su prava svih nas?
Poštovana, Prema Zakonu o nasleđivanju Republike Srbije ( “Sl. glasnik RS” br. 46/95 i 101/2003 – odluka USRS) članu 1. nasleđuje se zaostavština. Zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti. Pošto je sva imovina Vašeg oca stečena u braku sa Vašom majkom i vodi se na njeno ime, ona je sada jedini vlasnik cele imovine. Vaš otac nije bio vlasnik u trenutku smrti i samim tim ta imovina ne čini njegovu zaostavštinu. Dakle, u pogledu pomenute imovine, Vi, kao naslednici ne možete učiniti ništa jer je Vaša majka vlasnik svega i nema svrhe da pokrećete ostavinski postupak. Vaša sestra i Vi ćete svakako tu imovinu Pročitaj više
Poštovani, koja je procedura za prenos vlasništva stana sa preminulog vlasnika na ime naslednika stana?
Poštovani, Prvo je potrebno da se pokrene ostavinski postupak. Na osnovu člana 89. Zakona o vanparničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon, 85/2012, 45/2013 - dr. zakon i 55/2014) postupak se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili da je proglašeno za umrlo. Za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je području ostavilac u vreme smrti imao prebivalište, odnosno boravište (ostavinski sud). Ako ostavilac u vreme smrti nije imao ni prebivalište ni boravište na teritoriji Republike Srbije, nadležan je sud na čijem se području nalazi pretežni deo Pročitaj više
Poštovani, Imamo imovinu na opštini XXXX. Neophodno je da pokrenemo ostavinsku raspravu. Da li je nakon uvođenja notara, neophodno da i to radimo preko notara? Ukoliko nije, koji je sud nadležan za podnošenje obrazca za pokretanje ostavinske rasprave? Da li je u prilikom podnošenja obrasca potrebno dostaviti još neke dokumente? Hvala. Srdačan pozdrav.
Poštovani, Ukoliko ostavinski postupak nije pokrenut po službenoj dužnosti, zainteresovana stranka može nadležnom sudu dostaviti dokaze o smrti ostavioca i na taj način predložiti sudu da pokrene ostavinski postupak. Pod nadležnim sudom podrazumeva se sud u kome je ostavilac imao mesto prebivališta i/ili nepokretnu imovinu. Da biste pokrenuli ostavinski postupak neophodno je da nadležnom sudu podnesete predlog za pokretanje ostavinskog postupka. Primer predloga za pokretanje ostavinskog postupka možete naći na sledećem linkuhttps://www.besplatnapravnaedukacija.rs/tekstovi/nasledno-pravo/pokretanje-ostavinskog-postupka/ . Srdačno, Vaš Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, Otac i majka su dobili stan od X jos davne xxxx god. U vreme kada se isti otkupljivao (xxxx-xxxx), otkupljen je i uknjižen na očevo ime. Majka je preminula xxxx. godine i tada je otac izjavio pred maticarem (kada smo prijavljivali njenu smrt) da ona nema nista na svoje ime, tako da je poziv za ostavinsku raspravu za sestru i mene izostao. U vreme majčine smrti obe smo već bile udate. Xxxx godine otac je doveo ženu u stan sa kojom se kasnije (xxxx.god.) i venčao. Sa njom je dosla i njena ćerka iz prvog braka. Zajedničku decu nisu imali. Xxxx.godine otac prodaje stan i kupuje kuću gde je on isključivi vlasnik. Sestra se u međuvremenu razvela (xxxx. godine) a od xxxx.godine je u jednom sobičku u toj kući i uredno plaća deo komunalnih troškova. X.Y.XXXX. je preminuo i nas tri – njegova zakonska žena, sestra i ja smo pozvane na ostavinsku raspravu X.X.2014. godine. Sada u toj kući žive moja sestra, udovica i njena ćerka. Pitanje je: Koja su naša prava (moje sestre i mene) kao zakonske i jedine njegove dece s obzirom da od majke i njenog dela stana ništa nismo dobile, da je on taj stan prodao i kupio kuću? U kom odnosu sada delimo tu kuću sa njegovom ženom jer je ona izjavila:“da na stan nije imala prava a da je u ovu kuću mnogo ulozila!“ Ja bih se svog dela kuće odrekla u sestrino ime. Da li sud može zakonski da odredi sta kome pripada i da li ima svrhe uopšte pominjati prethodne događaje i neostvarena prava posle toliko godina? Nadam se da ću dobiti odgovor od Vas pre X.Y.2014. Hvala unapred. S postovanjem.
Poštovana, Prema Zakonu o nasleđivanju (član 9), prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug. U Vašem slučaju, zakonski naslednici ste Vi, Vaša sestra, i ostaviočeva supruga, ukoliko su bili venčani u trenutku u njegove smrti. Naslednici prvog naslednog reda nasleđuju u jednakim delovima, što znači da će zaostavštia Vašeg oca biti podeljena na tri jednaka dela i dodeljena svakome od vas, zakonskih naslednika. Takođe, u članu 9, stav 3 se kaže da ukoliko deca ostavioca nisu ujedno i deca ostaviočevog bračnog druga, a imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete Pročitaj više