Nasledno Pravo
Poštovani, moja majka je preminula i naslednici njene imovine tj. stana jesu njena dva sina, moj brat i ja. Moj brat želi da se odrekne prava na nasledstvo u moju korist. Moj brat živi u Kanadi. Šta je potrebno da on uradi da bi njegovo odricanje od prava na nasledstvo u moju korist bilo važeće u postupku ostavinske rasprave koju imam nameru da pokrenem, s obzirom da on živi u Kanadi?
Poštovani, Članom 213 stav 1 Zakona o nasleđivanju Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS), propisano je da se naslednik može odreći nasleđa izjavom pred sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine. Naslednik se može odreći svog nasledstva samo u svoje ime, a nasledna izjava je neopoziva. Ukoliko se Vaš brat odriče nasledstva u Vašu korist, to bi bila izjava o prijemu nasledstva uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Na odnose između Vas (primaoca) i Vašeg brata (ustupioca) se primenjuju pravila o poklonu (član 216 Zakona o nasleđivanju). Što se same nasledne izjave tiče, potrebno je da Vaš brat sastavi Pročitaj više
Poštovani! Posle smrti supruge prvog braka, stupio u bračnu zajednicu sa drugom osobom. Iz prvog braka imam jedno dete. Interesuje me: da li sadašnja supruga se smatra kao nasled- nica prvog reda. ( Stupili smo u brak 2006. god)? Sa poštovanjem: hvala na odgovoru.
Poštovani, Prema Zakonu o nasleđivanju Vaše dete iz prvog braka i Vaša sadašnja supruga se smatraju naslednicima prvog reda. Pozdrav, Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, Treba mi savet! Deda mi je preminuo prošle zime, a baba mnogo pre njega. Stariji sin ( moj stric) od je preminuo pre svog oca (mog dede). Mlađi sin (moj otac) je dalje živ. Moj stric pre nego što je preminuo je bio u bračnoj zajednici sa svojom ženom (strinom) i u tom braku je imao dve ćerke koje su sada punoletne i jedna od njih je u bračnoj zajednici. Moj otac ima dva sina koji su takođe punoletni. Interesuje me ko sve ima pravo nasledstva?
Poštovani, Prema pravilim zakonskog nasleđivanja koja su definisana članovima 8 – 38. Zakona o nasleđivanju Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 46/95 i 101/2003 – odluka USRS) pravo na deo zaosavštine imaju: Vaš otac i Vaš stric. Svaki od njih ima pravo na jednu polovinu. Pošto je stric preminuo njegov deo se će po pravu predstavljanja raspodeliti na tri jednaka dela između supruge i dece. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, planiram da pokrenem ostavinsku raspravu jer supruga i ja cekamo dete i želim da bude obezbeđeno u budućnosti. Situacija je sledeća: moj otac je bio sa mojom majkom u vanbračnoj zajednici x godina , od mog rođenja pa do majčine smrti, s tim što je otac pre stupanja u tu zajednicu, ozidao kuću i imao imanje koje je nasledio od svojih roditelja. Majka iz prvog braka ima sina i ćerku. Nekim usmenim dogovorom kada se spomene nasledstvo dogovorili smo se da bratu ostane majčina kuća i imanje, sestra da uzme imanje i kuću koja je pripadala njihovom ocu, a da meni ostane ova kuća koju je sazidao moj otac i u kojoj zivim otkako sam se rodio. Zanima me da li oni imaju prava na nasledstvo što se tiče ove kuće, jer sestra uporno tvrdi da želi svoj deo ove kuće, pa bi mi značilo da odgovorite da znam šta da radim.
Poštovani, Zakon o nasleđivanju "Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) Član 8 stav 1- Na osnovu zakona, ostavioca nasleđuju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci. Dakle, prema članu 8 stav 1 Zakona o nasleđivanju, vanbračni partneri nisu predviđeni kao zakonski naslednici. Vanbračni partneri ne ubrajaju se ni u red nužnih naslednika. Vanbračni partner ne može da nasleđuje putem samog zakona već putem testamenta. Zakon o nasleđivanju Član 9 stav 1 i 2- Prvi nasledni red čine Pročitaj više
Poštovani, podneo sam predlog za pokretanje ostavinskog postupka posle smrti mog oca. Predlog je prihvaćen XX.XX.20XX. u Prvom osnovnom sudu u Beogradu i dobio sam potvrdu o prijemu. Da li postoji vremenski rok u kojem treba da dobijem poziv za pokretanje ostavinskog postupka? Kako da pokrenem ostavinski postupak ako Prvi sud ne pozove na osnovu predloga? Bojim se da to „ćutanje“ Prvog opštinskog suda može potrajati mesecima i godinama bez odgovora. Kako da reagujem? Potpuna sam neznalica iz oblasti prava.
Poštovani, Vaš predlog koji ste podneli u sudu predstavlja predlog za pokretanje ostavinskog postupka tj. već ste sam postupak pokrenuli I sud će svakako pozvati na ročište za raspravljanje zaostavštine kako Vas tako I ostale naslednike Vašeg oca-shodno čl. 2 I čl. 115 Zakona o vanparničnom postupku("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon, 85/2012, 45/2013 - dr. zakon i 55/2014). Sam datum održavanja ročišta Vam ne mogu odrediti, ali ćete svakako dobiti od suda poziv čim Vaš predmet dođe na red za izradu što će biti u najskorijem vremenskom roku. S Poštovanjem, Mladi Pro Bono Pročitaj više
Molila bih Vas da mi ako možete pojasnite neke stvari i uputite kako i šta dalje činiti. Prošle godine u roku od četrdeset dana su mi preminuli i svekar i svekrva. Moj suprug ima još rođenu sestru i jednog polubrata po majci. Od imovine su pokojnici imali jedan stan i jednu vikendicu sa placem od 20 ari ,kao zajedničku imovinu i svekar svoju očevinu u selu kao i svekrva svoju očevinu na selu i deo ostavštine njene pokojne sestre. Polubrat mog supruga se odriče svog dela, tj njega ništa od toga ne zanima, a sestra mog supruga izjavljuje da joj je pokojni svekar pre dve i po godine prepisao vikendicu koju je ona već uknjižila na svoje ime. Polovinu te vikendice i neke druge stvari na tom placu smo sagradili suprug i ja, taj stan smo otkupili suprug i ja, doduše upisan je na njegovog oca ali smo mi dali novac i to znaju i polubrat i sestra mog supruga i ništa ne osporavaju ali ona sad traži i pola stana. Moj suprug nije znao da je njegov otac poklonio ćerki vikendicu, to je saznao posle njegove smrti. Napominjem da je pokojni svekar bio uvek pod dejstvom alkohola, a svekrva dementna. Čak smo saznali da je imala u poslednje dve i po godine i ovlašćenje da podiže svekrvinu penziju i tudju negu i pomoć. Moj suprug je hteo da se dogovori sa njom, pošto dok su bili živi njegovi roditelji su uvek govorili da će njoj prepisati vikendicu, a mom suprugu stan, ali ona odbija svaki dogovor i uporna je u tome da traži i polovinu stana. Zanima nas da li taj ugovor o poklonu može da se ospori jer na njemu nema i svekrvinog potpisa, a imovina je bila zajednička i koja su prava mog supruga. Unapred se zahvaljujem i oprostite ako sam bila opširna.
Poštovana, Vaš muž i njegova sestra, s obzirom na to da se njihov brat po majci odriče nasledstva, su jedini naslednici i nasleđuju na jednake delove. To znači da se sva imovina njihovih roditelja deli izmedju njih dvoje. Zakonskom nasledniku uračunava se u njegov nasledni deo poklon koji je na ma koji način primio od ostavioca, osim ukoliko je ostavilac naglasio da se taj poklon neće uračunavati u nasledstvo. Pokloni se uračunavaju tako što najpre ostali zakonski naslednici dobijaju iz zaostavštine vrednost srazmernu učinjenom poklonu, pa se ostatak imovine deli. Što se tiče uknjižbe, moguće je da je Vaš svekar bio upisan kao jedini vlasnik nepokretnosti, ali prema Pročitaj više
Moj otac je je radio mnogo godina u inostranstvu i tamo stekao penziju. Pola godine je provodio u Srbiji a pola u inostranstvu. Ove godine je preminuo, ovde u Srbiji i tu je i sahranjen. Nije ostavio nikakav testament niti ugovor o izdrzavanju. Od naslednika postojimo maćeha i ćerka jedinica tj. ja. Moje pitanje glasi: kako mogu dobiti uvid u račun u njegovoj banci u inostranstvu i da li postoji mogućnost zloupotrebe od strane maćehe bez mog znanja? Ona ne poseduje ovlašćenje za raspolaganje njegovim sredstvima. Postoji kuća za koju imam kupoprodajni ugovor na očevo ime (kuća je kupljena u braku sa maćehom). Kakvo je moje nasledno pravo za ovu nekretninu i eventualna novčana sredsva na računu u inostranoj banci? Hvala unapred
Poštovana, Nakon smrti Vašeg oca trebalo bi pokrenuti ostavinski postupak. Vi i Vaša maćeha predstavljate jedine zakonske naslednike i kao takve nasleđujete imovinu na dva jednaka dela. Na osnovu rešenja suda, po sprovedenoj ostavinskoj raspravi, možete steći i uvid u bankarske račune Vašeg oca. Ukoliko budete imali još nedoumica slobodno nam se obratite. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Posle očeve smrti na sudu sam se odrekla svog dela kuće u majčinu korist. Da li mogu da povratim taj deo kuće? Hvala
Poštovana, Prema Zakonu o nasleđivanju, izjava o odricanju od nasledstva je neopoziva. Naslednik koji se odrekao nasleđa može zahtevati poništaj izjave o odricanju ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude. Ukoliko imate još nedoumica slobodno nam se obratite. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, sa nevenčanim suprugom živim u vanbračnoj zajednici već 11 godina. Imamo i ćerku od 7 i po godina. Moj suprug iz prethodnih brakova ima još 3 odrasle dece. Interesuje me, u slučaju njegove smrti, stan u kojem živimo, kao i imovina koju imamo a koja je na njegovo ime, da li se deli samo na decu ili i ja imam neki deo u tome? Deci je obezbedio stanove i automobile, privatne fakultete, ali to nije nigde potpisano ni overeno, a oni oca gledaju samo kroz materijalne stvari.
Poštovana, Zakonski naslednici prema Zakonu o nasleđivanju(Službeni glasnik Republike Srbije, br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) su: ostaviočevi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci , njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci. Vi kao vanbračni partner dakle ne možete nasleđivati na osnovu samog zakona, već samo putem testamenta. A to šta Vaš partner radi sa svojom imovinom, tj. koliko je dobara obezbedio svojoj deci, nema uticaja na to kako će se deliti imovina nakon njegove smrti. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, pozvana sam na ostavinsku raspravu nakon smrti oca koji je živio u Beogradu. Dolazim iz Hrvatske pa me zanima koliko se ostavinska plaća i kada se plaća (na dan ostavinske ili…?). Koje su moje obveze nakon ostavinske? Unaprijed zahvaljujem.
Poštovana, Naknade koje se plaćaju za postupak raspravljanja zaostavštine su uređene Zakonom o sudskim taksama. ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001 - dr. zakon, 9/2002, 29/2004, 61/2005, 116/2008 - dr. zakon, 31/2009, 101/2011, 93/2012 i 93/2014) Za raspravljanje zaostavštine prema ovom zakonu plaća se paušalna taksa u iznosu od 1.000 do 75.000 dinara. Isplata bi trebalo da se izvrši kada rešenje o nasleđivanju postane pravosnažno, odnosno u roku od 15 dana od dana dostave naloga za plaćanje takse. Paušalnu taksu su u obavezi da plate naslednici u srazmeri nasleđenih delova. A sam iznos će utvrditi sud po slobodnoj oceni, uzevši u Pročitaj više