Nasledno Pravo
Poštovani,imala sam ugovor o doživotnom izdržavanju sa bakom koja je preminula 200X.godine. Nismo bile ni u kakvom krvnom srodstvu ali sam ja brinula o njoj jer nije imala decu niti bilo koga svog ko bi joj pomogao. Preminula je u inostranstvu. Posedujem sva njena dokumenta. U inostranstvu sam dala ugovor o doživotnom izdržavanju i to im je bio validan dokument da mogu preuzeti njene posmrtne ostatke. Na računu banke ostalo je njenih X novca. Interesuje me,da li mogu i na koji način da podignem ovaj novac? U ugovoru o doživotnom izdržavanju nije naveden broj deviznog računa. U banci su mi rekli da bi trebalo da podnesem zahtev za ostavinsku raspravu a sudije kažu da nemam prava na to jer nismo bile u krvnom srodstvu. Pitam se kome ostaje novac na računu preminulog ako nema nikog ko je u krvnom srodstvu sa njim? Unapred zahvalna na odgovoru,
Poštovana, Odredba člana 194. važeceg Zakona o nasledjivanju propisuje da se ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno odredjenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. Stav dva istoga člana predvidja da primalac izdrzavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. Drugim recima, predmet ugovora o dozivotnom izdrzavanju mogu biti samo prava i stvari koje postoje u trenutku zakljucenja ugovora i Pročitaj više
Nakon smrti ostavioca, ostalo je troje naslednika prvog naslednog reda. Jedan naslednik zeli da sva imovina predje ostala dva naslednika a da on pri tome ima dozivotno uzivanje, da li je to moguce i kakve su posledice ako jedan želi da jedan deo imovine nakon svega otudji,na koga se nakon ostavine tada vodi imovina i da li za to moramo da pitamo naslednika koji ima pravo dozivonog uzivanja.
Poštovana, Nakon smrti ostavioca celokupna njegova zaostavština podeljena je na sledeći način: Supružnik je nasledio ½ zaostavštine, a deca ostavioca preostalu polovinu, dakle po ¼. Ovakva situacija faktički znači da Vi možete slobodno raspolagati vašim nasleđem, što naravno uključuje i mogućnost otuđenja. Što se tiče dela supružnika, on može preneti pravo svojine na Vas pri čemu biste tada vas dvoje imali po ½ ukupne imovine. Međutim, uprkos prenosu, supružnik može ugovorom ustanoviti ličnu službenost, plodouživanja ili samo stanovanja, na nepokretnosti time bi mu bilo ustanovljeno stvarno pravo na nepokretnosti za života. Službenost Pročitaj više
Ocekivajuci poziv za ostavinsku raspravu,otisao sam u sud da proverim da li sam pozivan,posto pre podne nikad nisam kuci i saznao da ja uopste nisam naslednik,tj. da necu ni biti pozivan. naime,posle smrti moje babe,kao naslednici se vode drugi naslednici. Sa babom sam sacinio ugovor o dozivotnom izdrzavanju,i to sam naveo u maticnoj sluzbi. kako da dostavim sudu taj ugovor,kad necu ni biti pozvan na ostavinsku raspravu? sa rodjaacima sam u losim odnosima,. da li treba da na neki nacin intervenisem u sudu? posto verujem da sam ja jedini naslednik,da li bih platio porez na nasledje?
Poštovani, Imovina obuhvaćena Ugovorom o doživotnom izdržavnju ne ulazi u ostavinsku masu iza pokojnika i njome se ne mogu namiriti ostali naslednici. S obzirom da je to vrsta ugovora koja se zaključuje pred sudojom na zapsinik Vi ste i bili upoznati sa time, ako i Vaša pokojna baka je bila upouznata da ta imovina neće ući u ostavinsku masu. Što se tiče poziva na ostavinsku raspravu dobili ste pravu informaciju, jer da bi ste Vi bili pozvani na nasleđe iza Vaše pokojne bake , po pravu predstavljanja, potrebno je da Vaša majka više nije živa. U tom slučaju biste bili pozvani na ovu ostavinsku raspravu. Naslednici su Vaša majka i vaš brat od ujaka ( s obzrim da ujak Pročitaj više
Postovani, moj deda je sklopio ugovor o izdrzavanju sa svojom decom uz obavezu da se nakon njegove smrti proda imovina i kupi stan unuci od pokojnog deteta.Uradjena je ostavinska rasprava koja je uzela u obzir i pomenuti ugovor.Da bi bilo pravosnazno mora da prodje kroz sudsku proceduru tj.da se dobije odredjeni pecat gde je i nastao problem jer u sudu kazu da na ugovor nemoze da se stavi pecat jer mora da se plati porez na tu imovinu.Nama nije jasno ako je uradjena ostavinska rasprava i to su direktni naslednici zasto mora da se plati porez da bi se uknjizili novi vlasnici.Osoba na salteru koja je trebala da overi papire je odmah i zakazala izlazak komisije na procenu vrednosti. Meni nisu jasni postupci zbog neupucenosti a angazovanje advokata je veliki izdatak za njih.Molimo vas da nam razjasnite situacuju.Unapred hvala.
Poštovani, Sticanje svojstva pravosnažnosti jedne sudske odluke i pitanje plaćanja poreza na nasleđe su dva odvojena pravna pitanja i jedno s durgim nemaju veze, te je Vaše pitanje malo nejasno, iz tih razloga Vam dajem osnovne pravne smernice koje se tiču svojstva pravosnažnosti. Svojstvo pravosnažnosti sudske odluke znači da se ona ne može više napadati redovnim pravnim lekovima. Sudska odluka postaje pravosnažna ili kada žalba na presudu ( u ovom slučaju ostavinsko rešenje ) nije uložena a istekao je rok za ulaganje iste, ili kada je žalba uložena pa je odbačena ili je odbijena i potvrđena prvostepena presuda. Rok za ulaganje žalbe iznosi 15 dana i to od dana Pročitaj više
Po smrti ostavioca naslednici nasleđuju u prvoj ostavinskoj raspravi nasledjuju po 1/2 stana. Kasnije se otkrije da postoji i ušteđevina. Mogu li naslednici da pokrenu drugu ostavinsku raspravu radi nasledjivanja ustedjevine?
Poštovana, Obratite se predlogom za donošenje dopunskog rešenja sudu koji je doneo ostavinsko rešenje. Sud neće ponovo raspravljati zaostavšinu već će ovu naknadno pronađenu imovinu dopunskim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donetog pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju. Pročitaj više
Da li Zakon dozvoljava da se jedan naslednik ( od više postojećih) odrekne nasleđa, zatim se njegov potomak pozove i prihvati se nasleđa, a potom da se i ostali i sanaslednici prihvate nasleđa i istovremeno ga ustupe potomku nasledika koji se odrekao i time se smatra da ga i nije bilo. Time bi naslednik celokupne zaostavštine bio potomak od naslednika koji se odrekao nasleđa. Da li na ovaj način krši Zakon?
Poštovani, institut odricanja od nasledja regulisan je odredbom člana 213. važećeg Zakona o nasledjivanju. Navedeni član propisuje da se naslednik može odreći nasledja izjavom pred sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine. Stav 2. istoga člana propisuje da se naslednik može odreći nasledja samo u svoje ime, a stav 3. propisuje da se smatra da naslednik koji se odrekao nasledja nikada nije ni bio naslednik. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, u ostavinskom postupku, na ročistu za raspravljanje zaostavštine, ukoliko jedan od naslednika da negativnu naslednu izjavu i odrekne se nasledja, smatraće se da nikada nije ni bio naslednik. U Pročitaj više
Postovani, treba da pokrenem ostavinski postupak iza pok.majke. Naslednici smo otac,sestra i ja. Otac i sestra bi hteli da se odreknu svoga dela iza pokojnice u moju korist. Posto sam ja izdrzavala majku, sestra i otac bi hteli i ostatak njihove imovine da poklone meni. Kako se to radi?I da li moze i to da se zavrsi kad nam sud zakaze rociste za ostav.raspravu?
Poštovana, Obzirom na to da Vaša pok. majka nije ostavila pismeno zaveštanje, njeni zakonski naslednici u prvom naslednom redu ste Vi, Vaši otac i sestra, svako sa po 1/3 nasledjene imovine, a u skladu sa odredbom člana 9. važećeg Zakona o nasledjivanju (kojim je propisano da ostavioca u prvom naslednom redu nasledjuju njegovi potomci i njegov bračni drug na jednake delove). Ukoliko sud po službenoj dužnosti ne pokrene ostavinski postupak, što se u praksi jako retko dešava, to morate uciniti Vi, odnosno Vaši otac ili sestra, podnošenjem predloga za pokretanje ostavinskog postupka. Nakon podnošenja predloga, u skladu sa odredbom člana 115. Zakona o Pročitaj više
IMALA BI JEDNO KOMPLIKOVANO PITANJE O NASLEDJIVANJU. UMRO JE NAŠ ROĐAK, KOJI NEMA BLIŽU RODBINU.NIKAD SE NIJE ŽENIO, NEMA SESTRU NI BRATA, RODITELJI BABE I DEDE SU MU UMRLI. NAJBLIŽA ŽIVA, DALJNJA RODBINA SU MU: 1.OTAC UMRLOG I DEDA ROĐAKA SU BILI BRAĆA 2.PRADEDA UMRLO JE DEDA ROĐAKU DA LI SE TI DALJNJI ROĐACI SMATRAJU NASLEDNICIMA, ILI U OVOM SLUČAJU DRŽAVA NASLEDNIK. UNAPRED HVALA NA POMOĆI POZDRAV
Poštovani, Zakonsko nasledjivanje regulisano je odredbama Zakona o nasledjivanju koji propisuje sledeće: Odredba člana 9. navedenog zakona propisuje da prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug. Ukoliko ostavilac nema potomaka, njegov bračni drug nasledjuje zajedno sa njegovim roditeljima i njihovim potomstvom u drugom naslednom redu, u skladu sa odredbom clana 12. istoga zakona. Ukoliko ostaviočev bračni drug nece ili ne može da nasledi, celokupnu zaostavštinu nasledjuju njegovi roditelji. Ako ni ostaviočevi roditelji neće ili ne mogu da naslede, njihov deo nasledjuju njihovi potomci (znači, rodjena braća i sestre ostavioca, kao i braća i Pročitaj više
Postovani, imam hitan problem te mi treba nepristrasno misljenje zivim (invalid 100%) u stanu pokojnoih roditelja. Sa porodicom nisam zavrsio ostavinsku raspravu, brat odriče se svojeg dela u moju korist. Sestra sada namerava da se useli u stan u kome zivim sa porodicom, dok je ona do sada zivela sa svojom porodicom. Interesuje me da li moze da se useli u stan (po sistemu ˝koliko je tvoje – toliko je I moje˝) kad bude htela ili će to moći (da li će uopšte morati?) tek nakon završene ostavinske rastave?
Poštovani, Odredbom člana 212. važeceg Zakona o nasledjivanju propisano je da zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti. Odredbom člana 36. i odredbom člana 73. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa propisano je da naslednik stiče pravo svojine na stvarima koje ulaze u sastav zaostavštine i postaje držalac stvari u trenutku otvaranja nasledja (odnosno u trenutku smrti ostavioca), bez obzira na to kada je na stvarima stekao faktičku vlast. Primenom navedenih zakonskih odredbi na Vaš slučaj dolazimo do toga da je Vaša sestra stekla pravo svojine na stanu u trenutku smrti Vašeg pokojnog oca, znači, bez obzira na to što Pročitaj više
Postovani,imam 2 pitanja u vezi ugovora o dozivotnom izdrzavanju: 1.Ako u ugovoru stoji odredba da se davaocu izdrzavanja daje(doslovno):“katastarska parcela br.xxx, na kojoj se nalazi stambeni objekat povrsine xx m2“,da li to znaci da davaocu izdrzavanja, automatski pripada i taj objekat ? U konkretnoj odredbi se znaci davaocu ostavlja parcela na kojoj se nalazi objekat, ali ne stoji i objekat.Kako se to tumaci ? 2.Koje su posledice nedostatka pecata suda na ug.o doz. izdrzavanju?U ugovoru postoji samo br.pod kojim je zaveden u sudu i potpis sudije, ali ne postoji pecat suda.
Poštovani, Prema nasem važecem Zakonu o nasleđivanju,u Ugovoru o doživotnom izdržavanju mora biti poimenice navedeno sta će biti predmet nasleđivanja u trenutk delacije i šta davalac izdržavanja na osnovu istog dobija.S obzirom na to da je, kako ste nam naveli, u odredbi spornog ugovora navedena samo parcela,smatramo da davalac izdržavanja ne može dobiti i stambeni odbjekat iako se nalazi na pomenutoj parceli. -Ugovor o doživotnom izdržavanju je strogo formalan, zbog cega nedostatak pečata nadležnog suda predstavlja formalni nedostatak I razlog za poništavanje istog.Stoga vam predlažemo da u pisarnici suda kod koga je ugovor overen proverite da li na primerku koji Pročitaj više