Nasledno Pravo
Imam deo porodične kuće koju sam gradila sa pokojnim mužem, i tu mi živi sin sa porodicom. Imam i X jutara zemlje koju sam nasledila od roditelja. Želim da sklopim brak i interesuje me da li će moj drugi suprug imati pravo da nasledi nešto od te imovine u slučaju moje smrti. Imam dvoje odrasle dece sa prvim suprugom. Kako da rešim da me moja deca naslede? Hvala.
Poštovana, Prema Zakonu o nasleđivanju (član 8) ostavioca nasleđuje, između ostalih, i njegov bračni drug. Bračni drug zajedno sa decom ostavioca pripada prvom naslednom redu i zaostavština se deli na jednake delove- svako dete i bračni drug dobijaju podjednak deo. (član 9, stav 1 i 2) Međutim, kada bračni drug ostavioca nije i roditelj deteta- kao u Vašem slučaju- i ukoliko taj bračni drug već poseduje imovinu koja je veća od one koja bi mu pripala deobom na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano. (član 9, stav 3) Sve dosad navedeno važi u slučaju Pročitaj više
Postovani, Majka mi je umrla X godine. Naslednici smo moj brat, koji je živeo u Francuskoj, i ja. Brat nije dolazio posle majčine smrti zbog obaveza, ali je u telefonskom razgovoru ostavio sve meni i mojoj deci. U međuvremenu, brat mlad umire, a da sudski ništa nismo resili. Nije bila ni ostavinska rasprava. Ostao je bratanac koji se ne javlja i šta sada? Pozdrav
Poštovani,Pre svega, s obzirom da nije pokrenuta ostavinska rasprava, neophodno je da Vi to učinite. Na osnovu Zakona o vanparničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon, 85/2012, 45/2013 – dr. zakon, 55/2014 I 6/2015), ostavinski postupak po pravilu pokreće nadležni sud po službenoj dužnosti, nakon što sazna za činjenicu smrti (nadležno matično odeljenje mu dostavlja smrtovnicu). Međutim, moguće je da i zainteresovana stranka, u ovom slučaju Vi, dostavi sudu dokaze o smrti ostavioca i na taj način predloži sudu pokretanje ostavinskog postupka. Mesno je nadležan sud na čijem je području ostavilac u Pročitaj više
Poštovani, Počevši od 19XX godine, moja baka je bila nosilac stanarskog prava u stanu koji pripada trećem licu. Imamo uredno potpisan ugovor u kome se nalazi i ime moje mame. Posle bakine smrti, kao njen jedini naslednik je ostala mama. Mi i dalje živimo u istom stanu, uredno plaćamo sve račune (koji stižu na bakino ime) i stanarinu čija je visina propisana zakonom. Mama, brat i ja nikada nismo imali druge adrese prijave. Zanima me šta nam je sve potrebno za ostavinsku raspravu, kada se govori o naledstvu stanarskog prava? Hvala puno!
Poštovani,U skladu sa čl. 2 Zakona o vanparničnom postupku("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon, 85/2012, 45/2013 - dr. zakon, 55/2014 i 6/2015) predlogom pokrećete ostavinsku raspravu. Pored predloga, potrebno je da dostavite izvode iz matične knjige rođenih za naslednike I matične knjige umrlih za Vašu baku, kao I dokaz o tom stanarskom pravu tj. pomenuti ugovor.S Poštovanjem,Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, posle smrti roditelja kao naslednici smo ostali sestra i ja. Sestra ne želi da se pokrene ostavinaska rasprava. Šta bi trebalo da uradim da rešim taj problem? Takođe želim da navedem da sam ja sa decom živela sa roditeljima i brinula o njima do smrti? Da li mogu bez njenog pristanka pokrenuti ostavinsku raspravu i koja su moja prava u ovom slučaju?
Poštovani: Prema članu 89. Zakona o vanparničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon, 85/2012, 45/2013 - dr. zakon i 55/2014) postupak za raspravljanje zaostavštine (ostavinski postupak) se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili da je proglašeno za umrlo. Po pravilu,sud bi trebalo da od matičara dobije smrtovnicu i pokrene postupak,ali ako to nije uradio i vi možete da obavestite sud, odnosno inicirate pokretanje postupka za raspravljanje zaostavštine. Prema članu 88. stavu 1. pomenutog zakona, za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je području Pročitaj više
Ko ima pravo na nasleđenu imovinu u toku braka ako u toj bračnoj zajednici nije bilo dece? Brat mi je umro, a u toku braka je nasledio nepokretnu imovinu. Da li njegova pastorka (koja nije usvojena) ima ikakvo pravo na nasledstvo, i ko sem mene kao njegovog brata ima još pravo na nasledstvo nasleđene imovine?
Poštovani, Nasleđuje se zaostavština. Zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja pripadaju ostaviocu u trenutku smrti. Naime, nasleđena imovina je deo ostaviočeve celokupne zaostavštine i deli se zajedno sa drugom imovinom koja će biti predmet ostavinske rasprave. Prema pravilima zakonskog nasleđivanja koja su propisana Zakonom o nasleđivanju Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015) ukoliko ostavilac nema dece imovinu nasleđuju bračni drug i ostaviočevi roditelji i to jednake delove. Dakle, ½ supruga i ½ roditelji. Pastorka ne može da nasledi Vašeg brata. Ukoliko su roditelji umrili onda njihov deo nasleđuju njihova Pročitaj više
Poštovani, Imam veliki problem u vezi konverzije neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine. Naime, u Katastru nepokretnosti u X pravnica koja radi na mom predmetu odbija da izvrši konverziju zemljišta zato što nisam priložio dokaze o vlasništvu zemljišta pre 1980. godine kada je izvršena nacionalizacija. Ja tu staru dokumentaciju nisam uspeo da nađem u porodičnoj arhivi jer je ona izgubljena još davno nakon smrti moga dede. Zato sam u katastru izvadio istorijat promena na nepokretnosti, u kome je jasno naznačeno da je prvi vlasnik zemljišta moj pradeda još od 19XX. godine, pa je zemlju preneo na mog dedu 19XX. godine, pa je nakon smrti dede moj otac nasledio 19XX. godine. Dakle, nepobitna je činjenica da je moja porodica vlasnik zemlje pre 19XX. godine. Međutim, pravnica u katastru mi kaže da ona ne može da donese rešenje o konverziji samo na osnovu toga što sam ja izvadio istorijat promena na nepokretnosti, nego treba svako ostavinsko rešenje koje je navedeno u istorijatu da priložim u originalu (ili overenu kopiju). Moje pitanje za vas: da li je ovo ispravna procedura ili je istorijat nepokretnosti dovoljan da bih završio konverziju? I gde da nađem ta stara ostavinska rešenja, rešenja o nasledstvu, itd ?
Poštovani, Da biste ostvarili svoje pravo na konverziju, potrebno je dostaviti odgovarajuća ostavinska rešenja ili rešenja o nasledstvu, kako bi se utvrdilo das u Vaš pradeda i deda zaista bili vlasnici, da postoji kontinuitet. Iako ste zagubili ta dokumenta, ista možete naći u Osnovnom sudu u Nišu, u arhivu. Ostavinska rešenja sudovi čuvaju trajno u arhivi i ona se ne uništavaju kao npr. presude u parničnim predmetima. Ako ne znate broj predmeta ostavinske rasprave, recite im datum smrti, imena i prezimena pradede a i dede kako bi se videlo da ga je Vaš otac nasledio, i ne bi trebalo da bude problema. S poštovanjem, eKlinika ProBona i Pravnog Fakulteta Univerziteta u Pročitaj više
Poštovani, Nakon smrti roditelja, sestra i ja smo jedini direktni naslednici njihove imovine, trenutno oboje nezaposleni. U okviru nasledstva je stan u našem vlasništvu (tj. u vlasništvu naše porodice, za šta imamo dokaz), ali je van katastra (adaptirano potkrovlje, a postupak legalizacije traje već izvesno vreme, i još uvek je u toku). Interesuje me da li to može da predstavlja problem u ostavinskoj raspravi? Osim toga, zanima me koji su sve dokumenti potrebni u ostavinskoj raspravi? Hvala najlepše
Poštovani, Prema Zakonu o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) Čl. 237. Nasleđa otvorena pre stupanja na snagu ovog zakona raspraviće se po propisima koji su važili do dana njegovog stupanja na snagu, što konkretno znači da će se navedeni Zakon o nasleđivanju primenjivati u Vašem slučaju, ukoliko su Vam roditelji umrli 1995. godine ili kasnije. Dalje, prema istom Zakonu, Čl. 1. zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti, s tim da sud neće raspravljati stvari koje su manje vrednosti (pokućstvo, nameštaj, posteljina i slično) koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka, već Pročitaj više
Poštovani, Nakon smrti moga oca zaostavština je 1/3 stana. Druga 1/3 je na bračnom drugu, tj. mojoj majci i treća 1/3 je na meni jer su mi darovali i pokojni otac i majka deo svoje imovine. Imam sestru iz očevog braka koja se poziva na čl.66 Zakona o nasleđivanju tj. da se meni uračuna poklon u nasledstvo što ja neću sporiti i ako to nije bila namera oca koji je iz nekih razloga bio razočaran sa njom. Slažem se da u zaovstavštini učestvuju sestra i majka, tj. da svaka dobije pola od 1/3. Međutim mene je najviše pogodilo što se sestra poziva na čl. 9 stav 3 Zakona o nasleđivanju i hoće da majku isključi iz zaostavštine. Moja majka je 19XX godište, penzioner. Sestra je 19XX godište radno sposobna, živi u nekoj opštinskoj vili od 19XX godine, a svoju kuću je prodala. Ukoliko se ne dogovore sestra i majka, zanima me pod kojim uslovima bi sud mogao isključiti bračnog druga koji je u braku sa pokojnikom bila od 19XX do 20XX kada je otac umro stekao svu imovinu i dodeliti veća prava nego meni ili majci.
Poštovani,Čl. 9 st. 3 Zakona o nasleđivanju("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) kaže da kad postoji ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj, a imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano. Što bi značilo da od slobodne ocene suda zavisi da li će se pretnja Vaše sestre I ostvariti. Što se uračunavanja poklona tiče po čl 67 istog zakona poklon se neće uračunati u nasledni deo ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije, ili u zaveštanju, Pročitaj više
Napravljen je ugovor o doživotnom izdržavanju, majka i sin…međutim sin je preminuo, on ima dve ćerke…Šta je sa majkom, tj. kako sada sa tim ugovorom?
Poštovana, Prema članu 204. Zakona o nasleđivanju Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) posle smrti davaoca izdržavanja njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog duga i potomke koji su pozvani na nasleđe, ako pristanu. Ako ne pristanu na produženje ugovora, ugovor se raskida i oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje. Dakle, ćerke mogu da nastave da ispunjavaju obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju koji je zaključio njihov otac i tada ugovor ostaje na snazi, a mogu i da ne pristanu na produženje ugovora i tada se ugovor raskida, a one nemaju pravo da traže povraćaj onoga što je njihov otac dao na ime Pročitaj više
Poštovani, molim za pomoć! Moja baba, je vlasnik cele imovine koju imamo. Imala je sina (našeg oca) i još dve ćerke. Moj otac je preminuo pre svoje majke, ona neko vreme nakon njega. E sad, od te dve ćerke, jedna je takodje preminula ali su za njom ostala njena deca – dve ćerke. Dakle ostali smo ja i brat kao deca njenog sina, tetka, i dve ćerke te druge tetke što je umrla. Kako će se tu vršiti raspodela imovine naše babe, i ko ima pravo na nasledstvo?
Poštovana, Zaostavština Vaše babe se raspodeljuje prema pravilima zakonskog nasleđivanja koja su definisana Zakonom o nasleđivanju Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS). Član 8. definiše krug zakonskih naslednika ostavioca u koje spadaju njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci. Nasleđuje se po naslednim redovima. Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci I bračni drug. (član 9.) Dakle, roditelje nasleđuju njihova deca i to jednake delove. To znači da u Vašem Pročitaj više