Nasledno Pravo
Poštovani, nakon smrti oca pokrenuli smo ostavinsku raspravu. Naslednici smo majka i ja. Kako izbeći plaćanje poreza na nasleđe, odnosno poklon ukoliko želim da se odreknem svog dela u korist majke? Da li treba da prihvatim nasledje i odmah kažem da ga ustupam majci ili da se odreknem naslednog dela u korist majke? Hvala unapred!
Poštovana, Postoji razlika između prostog odricanja od nasleđa i odricanja od nasleđa u korist drugog naslednika. Kada biste se pred sudom odrekli nasleđa u korist majke, to bi se smatralo izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Na tu vrstu date nasledničke izjave primenjuju se pravila o poklonu (član 216 Zakona o nasleđivanju), pa bi postojala obaveza plaćanja poreza na nasleđe i poklon. Prema članu 213 Zakona o nasleđivanju: „Naslednik se može odreći nasleđa izjavom pred sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine. Naslednik se može odreći nasleđa samo u svoje ime. Smatra se da naslednik koji se odrekao Pročitaj više
Poštovani, molim Vas da mi objasnite koje bi bilo najbolje rešenje za mene. Naime, moj otac živi sa drugom suprugom vec 15 god, oni nemaju zajedničke dece, ja sam njegovo jedino dete, a ona ima još dva sina iz prethodnog braka. Ono što mene interesuje je kako da očeva imovina (nasledjena od njegovog oca i dede) ostane u krugu porodice, tj. meni? Želim da naglasim da oni u braku nemaju stečenu imovinu, da se sva porodična imovina vodi na mog oca. Da li bi ugovor o doživotnom izdržavanju između oca i mene bio dovoljan i da li bi morala i njegova supruga da bude saglasna sa tim? Naravno, ona bi imala prava da živi na tom imanju, koristi obradive površine sve do svoje smrti, jedino što nakon toga ne bi želeo ni otac, a ni ja, da tu imovinu delim sa njenom decom. Materijalna vrednost tog imanja nije velika, meni više znači to što je to porodično imanje na kome je živelo i radilo par generacija mojih predaka. Unapred zahvalna
Poštovana, Zakon o nasleđivanju reguliše nasleđivanje zaostavštine iza ostavioca i u članu 9 propisuje: “Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug. Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove.” To znači da biste, u slučaju smrti Vašeg oca, polovinu predmetne imovine nasledili Vi, a drugu polovinu njegova sadašnja supruga. Međutim, Vaš otac može slobodno raspolagati predmetnom imovinom za života, bez posebne saglasnosti sadašnje supruge, s obzirom da je tu imovinu stekao nasleđem i ona predstavlja njegovu posebnu imovinu (član 168 Porodičnog zakona). On to može učiniti kako ugovorom o doživotnom izdržavanju, tako i Pročitaj više
Deda mi je umro a cela imovina je ostala na njemu od naslednika su njegova zena i dva sina zanima me koliko kome pripada?
Poštovani, u pitanju su naslednici prvog naslednog reda u odnosu na ostavioca tj. Vašeg pokojnog dedu i oni prema zakonu nasleđuju na jednake delove (čl. 9. st. 1. i 2. Zakona o nasleđivanju) što znači da će u konkretnom slučaju svako od njih naslediti po 1/3 zaostavštine. Naravno, u zaostavštinu neće ući deo zajedničke imovine stečene u braku koji pripada njegovoj supruzi odnosno vašoj baki (zakonska pretpostavka je da njen udeo u zajedničkoj imovini iznosi ½, ali se to može pred sudom osporavati). Vaš Mladi Pro Bono Pročitaj više
Postovani, mozete li mi objasniti sta pravno podrazumeva termin kada neko kaze „Prihvatam se nasledstva i ustupam bratu„ u ovom slucaju, tetka bi trebalo da se u tatinu korist odrekla svog dela nasledstva tj. dela stana. Da li takva njena izjava podrazumeva da se zaista odrekla i da ni njeni naslednici nemaju prava na to vise, ili ova rec „ustupam„ podrazumeva neki odredjeni vremenski period?
Poštovana, ovakva naslednopravna izjava ima dejstvo odricanja od nasledstva u korist određenog sanaslednika (u ovom slučaju Vašeg oca). Odricanje u korist određenog naslednika za razliku od „običnog“ odricanja ima drugačiju pravnu prirudu jer se u ovom slučaju smatra da se naslednik prihvatio svog naslednog dela i istovremeno ga ustupio drugom sanasledniku čime se njihov odnos dalje reguliše pravilima koja se odnose na ugovor o poklonu (čl. 216. Zakona o nasleđivanju). Dakle, i da je Vaša tetka rekla da se odriče nasledstva u korist svoga brata takva naslednopravna izjava bi imala identično dejstvo kao i ova u kojoj se prihvata nasledstva i ustupa ga svom bratu jer je to Pročitaj više
Otac želi ćerki jedinici iz prethodne bračne zajednice da prenese vlasništvo na stanu u kojem stanuje u višegodišnjoj vanbračnoj zajednici. Obzirom da je stan stekao nasledjem pre zasnivanja vanbračne zajednice, da li vanbračna supruga, u slučaju smrti vlasnika stana ima pravo na nužni deo? Unapred hvala.
Poštovani, Porodičnim zakonom ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005 i 72/2011), članom 168, stav 1. predviđeno je da imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu posebnu imovinu, a u stavom 2. imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu. Stoga, stan predstavlja Vašu posebnu imovinu u ovom slučaju. S druge strane, Zakonom o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 – Odluka USRS), članom 39. Je odrešeno da su nužni naslednici ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi Pročitaj više
Poštovani, izloziću ukratko situaciju: Majka mi je umrla pre nekoliko godina, održana je ostavinska rasprava i sve je lepo raspodeljeno izmedju oca, sestre i mene. Sada otac ima ženu sa kojom živi na svom spratu kuće i hoće da se oženi sa njom ne bi li joj obezbedio veću penziju. Takodje, napisao je testament u kome ta žena ima pravo plodouživanja na stanu koji će posle očeve smrti naslediti sestra (potpisali su ugovor kojim ta zena ima pravo plodouživanja na stanu, a koji je kupljen iz sredstava posebne imovine mog oca). Ono sto mene interesuje, u slučaju da se otac oženi tom ženom, da li će deca te žene nakon njene smrti imati bilo kakava prava na imovini koja pripada sestri i meni (na kući ili stanu) ukoliko ta žena na ostavinskoj raspravi kaže da se prihvata nasledja navedenog u testamentu mog oca i da ne traži ništa više od onog što joj je dato testamentom (plodouživanje na stanu)?
Poštovana, Ovako stoje stvari: Vaš otac je napisao testament i po tom testamentu on će ostaviti stan Vašoj sestri, ali je i zaključio ogovor sa Vašom budućom maćehom po kojem će ona imati pravo plodouživanja na tom stanu, pretpostavljamo do kraja života. Testament sam po sebi isključuje zakonska pravila o nasledjivanju, ali sa druge strane ne isključuje pravo na tzv. nužni nasledni deo. Dakle, Vaš otac može da nekog zakonskog naslednika isključi iz nasledjivanja, ali taj isti naslednik može da se javi i da na ostavinskoj raspravi zahteva svoj nužni deo, pored toga što postoji testament. Dakle, u hipotezi da je Vaša maćeha potpisala ugovor o Pročitaj više
Imam veliki problem. Otac mi je umro xxxx. godine bez testamenta. Uvek je govorio meni i bratu da se lepo dogovorimo i ne svađamo oko imovine. Tako je on radio sa svojom braćom i mislio je da će tako svi. Bio je veliki poštenjačina i idealista. Na inicijativu brata, obojica smo se odrekli imovine nad stanom u centru x u korist majke, što je bila moja VELIKA greška, jer se već videlo da se radi o ženi koja nije u potpunosti uračunljiva. Ali, majka je… U ostavinski postupak uopšte nismo ni uneli vredne slike, porcelan, satove i sl… A onda je majka počela sve gore da se ponaša prema meni i mojoj porodici. Da napomenem da je od xxxx. godine na xx mg bensedina dnevno i da mi je neuropsihijatar rekla da bi se takvo stanje najblaže moglo okarakterisati kao izmenjeno stanje svesti i verovatno proglasila neuračunljivom. Ali to mi je bilo skroz u suprotnosti sa onim što sam obećao ocu. Na kraju je sa jednim unukom, najstarijim sinom moga brata, sklopila ugovor o izdržavanju za pola stana čim je postao punoletan, dok je sa mojim sinom navodno htela to isto, ali nikada nije uradila. Pre x godine naprasno je odlučila da takav ugovor napravi sa sestričinom iz unutrašnjosti, što sam joj govorio da ne radi jer ta žena nije bila na dobrom glasu. Iz inata je to uradila. Onda su je ona i unuk nagovorili da proda stan, njemu je odmah dala xx evra, a od ostatka kupila je stan u unutrašnjosti i preselila se tamo sa sestričinom i njena 2 sina. Bio sam očajan, osećao se izdanim, prevarenim… Obožavao sam oca, slušao svaki njegov savet, a sad sam ostao bez ičega. Prekinuo sam svaki kontakt sa majkom… Posle par mesesci, ona je počela da se žali da ne može da živi tamo, da joj ova ne čini ništa što je obećala i sl. Na kraju je posle nepunih x meseci opljačkana. Odneli su joj sve pare koje su joj ostale od prodaje stana u Beogradu, nakit… Ja sam o svemu saznao od rođaka i iz novina. Dokazalo se, kao što nisam ni sumnjao, da su sve organizovali unuk (koji je već imao dosije u policiji, ali mi nismo znali, sve su krili) i sestričina, sa još nekolicinom ljudi. Osuđeni su i ove godine treba da izađu iz zatvora. E tek sad moje pitanje: Pošto sam ja u međuvremenu mnogo osiromašio, radnja mi je u dugovima, bolestan sam, a najviše od svega užasno razočaran, gorko se kajem što sam se tada odrekao svog dela nasledstva (od pokretne imovine iz stana nisam dobio NIŠTA, ni svoje lične knjige, igračke, ploče i sl ). Mogu li tražiti poništenje svoje izjave o odricanju u korist majke? Ja sam tada to uradio da bih sledio očev savet da brinemo o majci i sl. verujući da ćemo jednog dana brat i ja sve podeliti i ostaviti našoj deci. Ali nista od toga. Unapred hvala na odgovoru.
Poštovani, Član 214. Zakona o nasleđivanju Republike Srbije, govori da je izjava o odricanju od nasleđa neopoziva. Naslednik koji se odrekao nasleđa može zahtevati poništaj izjave o odricanju od nasleđa, samo ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude. Pri tom, odricanje od nasleđa ne može biti delimično. Ukoliko ponovo budete imali neke nedoumice u vezi pravnih pitanja slobodno nas kontaktirajte. Vaš, Mladi Pro bono Pročitaj više
Otac mi je preminuo pre x godina, a još nije izvršena imovinska rasprava. Do trenutka smrti, otac mi je živeo u porodičnoj kući u x. Pored te kuće, otac je posedovao i imanje sa šumom u x. Interesuje me gde se podnosi zahtev za imovinsku raspravu? Kao i da li se zahtev mora podneti lično ili možda može online?
Poštovani/a, Ostavinski postupak predstavlja skup procesnih radnji pred sudom, koje imaju za cilj utvrđivanje naslednopravnih posledica ostaviočeve smrti. Stvarno nadležan sud za raspravljanje zaostavštine uvek je osnovni sud. Mesna nadležnost se pre svega određuje prema činjenici domicila, što znači da će mesno nadležan sud za raspravljanje zaostavštine (ostavinski sud) biti onaj osnovni sud na čijem području je ostavilac imao prebivalište. Ukoliko ponovo budete imali neke nedoumice u vezi pravnih pitanja slobodno nas kontaktirajte. Vaš, Mladi Pro bono Pročitaj više
Imam pitanje i malo je komplikovano. Moj otac je umro xxxx godine, a njegovi roditelji tj. baba i deda su umrli pre x dana. Moj otac ima troje dece – mene, brata i sestru. Moj otac ima rodjenu sestru koja je živa, pa me zanima ostavinska rasprava oko kuće u kojoj su živeli baba i deda.. Po pravilu kuća bi trebalo da se deli na dva dela, moju tetku tj. tatinu sestru i na njega. Pošto je on mrtav, onda bi taj drugi deo trebalo da prelazi na njegovu decu – mene, brata i sestru. Rečeno mi je da je kuća prodata, a nas niko o tome ništa nije obavestio…Da li imamo prava na svoj deo tj. tatin deo? Koliko znam nije ostavljen nikakav testament. Hvala lepo
Poštovani/a, Ukoliko ste u pravu i ne postoji punovažni testament, dolazi do primene zakonskog reda nasleđivanja. Prema članu 9. Zakona o nasleđivanju: „Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug. Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove.“ Stoga, celokupna zaotavština se deli između Vaše tetke i Vašeg oca. Uzimajući u obzir date okolnosti, nasledni deo Vašeg oca se deli između Vas i Vaše sestre i brata. Što zapravo govori da svako od vas ima pravo na 1/6 celokupne zaostavštine. Ukoliko ponovo budete imali neke nedoumice u vezi pravnih pitanja slobodno nas kontaktirajte. Vaš, Mladi Pro bono Pročitaj više
Poštovani, Nedavno mi je umro Otac. On je imao brak sa ženom sa kojom je živeo preko xx godina i sa njom ima kćerku to jest moju polu-sestru. Moje pitanje se odnosi na to – koliko ko od nas troje (maćeha, sestra i ja) ima prava nasledstva na imovinu u delovima?
Poštovani/a, Prema članu 9. Zakona o nasleđivanju Republike Srbije: „Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug. Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove.“ Stoga, Vi, Vaša maćeha i sestra nasleđujete po 1/3 celokupne zaostavštine. Ukoliko ponovo budete imali neke nedoumice u vezi pravnih pitanja slobodno nas kontaktirajte. Vaš, Mladi Pro bono Pročitaj više