Nasledno Pravo
Poštovani, umro je moj bivši suprug sa kojim imam ćerku od 12g. Da li ona ima prava na nasledstvo s obzirom da mu je majka živa, a pojavila se i njegova bivša vanbračna supruga sa kojom je živeo pre mene. Sada obe traže deo i prete tužbama. Da li vanbračna supruga može da dobije deo, s obzirom da ga je za istu stvar tužila pre 10 godina dok je bio živ i odustala od tužbe.
Poštovana, Prema stavu 1 član 9 Zakona o nasleđivanju prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug. U slučaju da ostavilac nema potomke, nasleđuju ga bračni drug i roditelji sa svojim potomstvom, koji spadaju u drugi nasledni red. Dakle, u našem pravu se nasleđuje po naslednim redovima, s tim da naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda. Prema podacima koje ste naveli, Vaša ćerka je jedini naslednik ostavioca. Majka ostavioca nema pravo na nasleđe, jer je ona naslednik drugog naslednog reda i nasledila bi ostavioca, samo u slučaju da ovaj nema nijednog potomka. Vi nemate pravo na nasleđe, s obzirom da Pročitaj više
Moja baka živi u stanu koji se vodi na nju (u posedstvu ima još jedan plac sa kućom). Ona ima dvoje dece, ćerku i sina. Sin, tj.moj otac je preminuo. Bakin muž, tj. moj deda je takodje preminuo. Pošto su oni preminuli baka, tetka i ja se vodimo kao naslednice..Ja bi htela da se odreknem bilo kakvog nasledja, ali me interesuje kako to da uradim..Da li treba da se obratim nekom advokatu, pa da sa njim zajedno sastavim izjavu i to overim u sudu ili …?
Poštovana, Nakon smrti ostavioca, potrebno je pokrenuti ostavinski postupak u kojem će se raspraviti zaostavština. Ako je postupak pokrenut, sud će pozvati sve naslednike na ročište na kojem će se zaostavština raspraviti. Naslednik se može odreći nasleđa izjavom pred sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine (stav 1 član 213 Zakona o nasleđivanju). To možete učiniti prostim usmenim odricanjem na ročištu, koje će se konstatovati u zapisniku. Postoji i mogućnost da sastavite specijalno punomoćje, koje mora biti overeno u sudu i njime ovlastite bilo koje lice da u Vaše ime da nasledničku izjavu. Smatra se da naslednik koji se odrekao Pročitaj više
Poštovani, moji roditelji su se razveli jako davno, i sestra i ja smo prekinule svaki odnos i komunikaciju sa ocem. Posle razvoda on je zasnovao novu porodicu, dobio dvoje dece. Pre izvesnog vremena, saznala sam da je otac umro pre nepunih 20 godina. Da li sestra i ja imamo pravo posle toliko godina od očeve smrti, da pokrenemo pitanje nasledstva? Zahvaljujem se.
Poštovana, Stav 1 člana 221. Zakona o nasleđivanju propisuje da pravo naslednika da zahteva zaostavštinu ne zastareva. Shodno tome, imate pravo na nasleđivanje oca. Vrsta postupka u kome možete ostvariti svoje pravo zavisi od toga da li je vođena ostavinska rasprava iza Vašeg oca ili ne. Ako nije, Vi i Vaša sestra možete pred nadležnim sudom pokrenuti ostavinsku raspravu. U slučaju da je ostavinski postupak okončan i zaostavština podeljena, pravo na nasleđivanje možete ostvariti u parničnom postupku, odnosno podnošenjem tužbe za utvrđenje nadležnom sudu, u kojoj će se na tuženoj strani naći ostali naslednici. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, majka nam je umrla, ostale smo moja mladja sestra i ja sa dedom, a tetka, majčina rođena sestra, ne živi sa nama. Celo imanje se vodi na dedu, tu se nalazi dedina kuća i kuća koju su sagradili moji roditelji. U slučaju dedine smrti šta pripada nama? I da li ćemo, nas dve, imati problema sa tetkom, budući da naše mame više nema? Unapred zahvalne.
Poštovana, Vaša sestra i Vi, po pravu predstavljanja Vaše majke, nasleđujete dedu u prvom naslednom redu. Naslednici prvog naslednog reda su deca i supružnik ostavioca. Dakle, u slučaju dedine smrti, pravo na nasleđivanje bi imala supruga ostavioca (Vaša baba), tetka i Vaša majka. S obzirom da je Vaša majka preminula, njen deo nasleđujete Vaša sestra i Vi u jednakim delovima. Ako Vaš deda ima živu suprugu, onda bi nasledni delovi izgledali tako što bi babi pripala 1/3 zaostavštine, tetki 1/3 zaostavštine i Vašoj sestri i Vama po 1/6 zaostavštine. U slučaju da ostavilac nema suprugu, Vaša tetka bi nasledila 1/2, a Vaša sestra i Vi po 1/4 zaostavštine. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, sačinio sam ugovor o doživotnom izdržavanju sa dedom, iz razloga što moj deda nije govorio sa dva sina iz dva razvedena braka, u ugovoru se navodi precizno pokretnosti i nepokretnosti koje se prenose na mene, kao i tačka koja definiše, da sve što glasi na njegovo ime u trenutku njegove smrti prelazi na moje ime, a takodje i tačka gde piše da je svoje sinove namirio ugovorima o deobi, što i jeste dobili su po kuću i po X ha zemlje. Deda je preminuo i čeka se ostavinska rasprava. Mene interesuje šta će biti sa imovinom koja nije navedena u ugovoru i šta će biti sa parničnim sporovima koje je deda vodio, koji su bili u vrednostima po X eura, na koga prelaze sporovi, kako dalje to ide, i ako predju na mene da li sam ja dužan da te sporove dalje vodim, šta se dešava ako obustavim da li sam dužan da platim troškove, i postoji li mogućnost da se izbegne.
Poštovani/a, Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava (stav 1 član 194 Zakona o nasleđivanju). Pri tom, primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora (stav 2 član 194 Zakona). Dakle odredba Ugovora koja obuhvata imovinu koja nije postojala u trenutku ugovora, ništava je. Na Vas se ne može preneti ni jedna stvar ili pravo koje primalac izdržavanja nije posedovao u trenutku kada ste ugovor zaključili. Dakle, Vi stičete pravo svojine samo na stvarima (pokretnim i nepokretnim) i Pročitaj više
Nakon smrti majke zakazan je ostavinski postupak, imam li prava na nužni deo iako se se sve vodi na oca, kuća, zemljište, i dr. pokretna imovina, a sve su stekli zajedničkim radom, napominjem da dok je majka bila živa zahtevala je da se imovina podeli na ravne časti sa bratom, sada otac i brat sve poriču, a to su egzistencijalna pitanja, unapred hvala.
Poštovani/a, Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (Član 171 Porodičnog zakona). Na takvu pravnu situaciju nije od uticaja činjenica da je jedan supružnik upisan kao vlasnik imovine koja je zajednička: Smatra se da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud (stav 2 član 176 Porodičnog zakona). Vi, kao naslednik, imate pravo da u ostavinskom postupku istaknete da po osnovu Pročitaj više
Poštovani, moj problem je u sledećem: Rođena sam u bračnoj zajednici moga pokojnog oca (pre deset godina je preminuo) i majke koja je svu njihovu zajedničku imovinu nasledila jer sam se ja posle ostavinske rasprave svoga dela odrekla u njenu korist, misleći pri tome da kako sam ja jedino njihovo dete posle majčine smrti naslediću sve sto ostaje iza nje. Majka ima pravosnažno rešenje i tu nema problema..ona je vlasnik cele imovine, ali moj problem nastaje pre nekih mesec dana kada sam dobila poziv od suda da se javim na ročište povodom podele imovine moga oca..to ročište je zakazano jer se posle tridesetosam godina pojavio navodno sin iz prvog braka moga oca (za koji ni ja ni moja majka nismo znali ni da je postojao, a kamoli da iz njega ima dete) koji traži neki svoj deo. Moj pokojni otac nikada za mojih dvadeset i jednu godinu (toliko sam imala kada je preminuo) nije spomenuo ni sina ni prvu ženu, ni alimentaciju, ama baš ništa tako da sam u toliko nezavidnoj situaciji i ne znam šta da radim. Moj otac ga očito je iz njemu znanog razloga nije prihvatio, on ne nosi ni naše prezime, nikada ga nije potražio do sada jer mu je majka poginula pre četiri godine pa je posle njene smrti krenuo da traži svoga oca, odgovore na pitanja, što ga nikada nije tražio, i u tom istraživanju došao je do mene i moje mame pa sada od nas traži svoj deo. Mene zanima da li je to moguće ako mi imamo pravosnažno rešenje? Kako on može da ima bilo kakvo pravo posle toliko decenija pa još na tuđu imovinu? Ako stvarno ima koliki je to deo? Na koji način da se provere njegove tvrdnje jer on dolazi sa Kosova gde je tolika korupcija i sva dokumenta su im rasuta po Kraljevu, Kragujevcu, Leskovcu, Vranju…u nezavidnom smo položaju jer ne znamo uopšte odakle da krenemo i kako da se postavimo, šta da tražimo, a šta da ne tražimo? Srdačan pozdrav!
Poštovana, Ukoliko je Vaš otac, pre braka sa Vašom majkom, zaista imao zaključen brak iz koga ima sina, taj sin ima pravo na nasleđivanje Vašeg oca u prvom naslednom redu, zajedno sa Vama i Vašom majkom. U tom slučaju, sva zaostavština iza ostavioca bila bi podeljena na jednake delove između vas troje. Njegovo pravo da tužbom zahteva svoj deo zaostavštine ne zastareva. Isto će se desiti i u slučaju da je pomenuta osoba vanbračno dete Vašeg oca, s tim što tada mora postojati priznanje vanbračnog očinstva ili pravosnažna sudska odluka kojom je utvrđeno očinstvo. U svakom slučaju, izvod iz matične knjige rođenih je isprava kojom se može utvrditi identitet oca Pročitaj više
Pokojni ujak je u bračnu zajednicu uneo završenu kuću. Posle smrti ujaka, ujna koja nije učestvovala u izgradnj kuće, odlukom suda nasledila je 8/16, a ostali naslednici drugih 8/16. Ujak i ujna nisu imali zajedničku decu. Da li je odluka suda ispravna?
Poštovana, Kada je u pitanju nasleđivanje na osnovu zakona, svi naslednici se grupišu u nasledne redove. Između naslednih redova postoji princip isključivosti i sledoreda, tako da naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda. Prema odredbama Zakona o nasleđivanju prvi nasledni red čine deca ostavioca i njegov bračni drug i oni svi nasleđuju na jednake delove. Međutim, ako ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu. Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug, ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo. Ostaviočev bračni drug nasleđuje jednu polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na Pročitaj više
Poštovani, penzioner sam i u septembru 2012. mi je umro jedan od dva rođena brata (mlađi), koji nije imao suprugu i decu. Drugi, stariji brat, umro je pre dve godine i on ima živu suprugu i dvoje punoletne dece. I ja imam dvoje punoletne dece. Zanima me da li ostavinsku raspravu pokreću naslednici ili sud, i koliki deo nasledstva (od nedavno premin ulog brata) kome od nas pripada? Unapred hvala
Poštovani, Postupak za raspravljanje zaostavštine se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili je proglašeno za umrlo (član 89 stav 1 Zakona o nasleđivanju). Matičar koji je nadležan da izvrši upis smrti u matičnu knjigu umrlih je dužan da u roku od 30 dana po izvršenom upisu dostavi smrtovnicu ostavinskom sudu (član 92 stav 1). Međutim, moguće je da zainteresovana stranka (naslednik, poverilac, legatar, izvršilac zaveštanja ili neko drugo lice), dostavi sudu dokaze o smrti ostavioca i na taj način, praktično predloži sudu pokretanje ostavinskog postupka. Za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je području Pročitaj više
Molim Vas da mi odgovorite kako da zaključim ugovor o doživotnom izdržavanju sa ocem, gde se to obavlja i da li nam je zato potreban advokat?
Poštovani, Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. Ako što drugo nije ugovoreno, obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe (član Pročitaj više