Nasledno Pravo
Poštovani, pre 16 godina kada je umro moj deda, iza sebe je ostavio određeno nasledstvo, naslednici prvog reda su bili moj otac i moja tetka, tetka se na ostavinskoj raspravi odrekla nasledstva. Na raspravu su pozvani samo njih dvoje.Njena izjava na kopiji zapisnika koji posedujem je bila da se odriče prava na nasledstvo, tako da je moj otac nasledio sve, a posle njegove smrti i ja. Sada, ćerka te tetke, kao njen potomak zahteva da se obnovi postupak i da ona nasledi deo koga se tetka odrekla, jer ona nije bila pozvana da da svoju izjavu kada su otac i tetka bili na ostavinskoj raspravi, a bila je punoletna, navodeći da nije znala da je njena majka tako nešto uradila. Da li ima pravo da sve to ospori i da li ću morati da joj isplatim taj njen deo.
Poštovana, Prema odredbi čl. 10. Zakona o nasleđivanju, ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (unuci ostaviočevi) ako ih ima. Naslednik se moze odreći nasleđa samo u svoje ime( čl. 213. st. 2.) U Vašem slučaju, kako se Vaša tetka odrekla svog naslednog dela, njena ćerka je trebalo biti pozvana da nasledi ostavioca, pa bi se kao naslednici pojavili Vaš otac i tetkina ćerka. Takođe, to što je ona u trenutku ostavinskog postupka bila punoletna nije od značaja, obzirom da odredba čl. 3. st. 2. Zakona o nasleđivanju kaže da čak i dete već začeto u trenutku ostaviočeve smrti može naslediti ostavioca ako Pročitaj više
Poštovani, molim za savet. Otac mi je umro 2004. godine i ta ostavinska rasprava je rešena. Naslednici smo ja, majka i sestra. 2011. godine umire očev otac tj. naš deda i pošto je pokojni otac bio jedinac naslednici smo ja i sestra. Interesuje nas da li podležemo plaćanju poreza za ovo nasledstvo (u pitanju je seosko domaćinstvo) i pošto bi se sestra odrekla svog dela u moju korist koji je najbolji način da to uradi, a da se izbegne plaćanje istog? Ili je to neizvodljivo pošto nismo naslednici prvog reda. Unapred zahvalan.
Poštovani, Prvi nasledni red čine deca ostavioca i bračni drug, i oni svi nasleđuju na jednake delove. Ako ostaviočevo dete ne može da nasledi (umre pre ostavioca, nedostojno je, da negativnu nasledničku izjavu) ostavioca nasleđuju potomci tog deteta dobijajući onaj deo koji bi dobilo njegovo dete da je moglo da nasledi-po načelu predstavljanja. Dakle, Vaša sestra i Vi ste naslednici prvog naslednog reda u odnosu na ostavioca (Vašeg dedu). Član 21 stav 1. tačka 1 Zakona o porezima na imovinu propisuje da naslednici prvog naslednog reda ne plaćaju porez na nasleđe. Takođe, član 21 stav 1. tačka 4 istog zakona propisuje da porez na nasleđe i poklon ne plaća Pročitaj više
Poštovani, deda je nadživeo majku. Naslednici smo 2 tetke, moja sestra i ja. Već 2 godine je prošlo od dedine smrti, tetke ne žele da predaju smrtovnicu. Zašto nije pokrenut ostavinski postupak? Da li je matičar bio dužan da to uradi? Šta treba da uradim kako bih pokrenula ostavinski postupak? Hvala
Poštovana, Postupak za raspravljanje zaostavštine se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili je proglašeno za umrlo (član 89 stav 1 Zakona o nasleđivanju). Matičar koji je nadležan da izvrši upis smrti u matičnu knjigu umrlih je dužan da u roku od 30 dana po izvršenom upisu dostavi smrtovnicu ostavinskom sudu (član 92 stav 1). Međutim, moguće je da zainteresovana stranka (naslednik, poverilac, legatar, izvršilac zaveštanja ili neko drugo lice), dostavi sudu dokaze o smrti ostavioca i na taj način, praktično predloži sudu pokretanje ostavinskog postupka. Za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je području Pročitaj više
Poštovani, interesuje me da li postoji propisani obrazac za pokretanje ostavinske rasprave i ako postoji gde ga mogu pronaći ili skinuti sa interneta? Unapred zahvalna
Poštovana, Obrazac za Predlog za pokretanje ostavinskog postupka možete preuzeti na sledećem linku https://www.besplatnapravnaedukacija.rs/tekstovi/nasledno-pravo/pokretanje-ostavinskog-postupka/ Srdačno, MLADI PRO BONO Pročitaj više
Poštovani, suprug moje pokojne tetke, koji ima dvojno hrvatsko i srpsko državljanstvo, vlasnik je stana u Beogradu. U Srbiji nema rođaka, a u Hrvatskoj jednu sestru i decu druge pokojne sestre. Želja mu je da stan po njegovoj smrti naslede rođaci iz Hrvatske, odnosno deca njegove pokojne sestre. Da li to može testamentom urediti? U slučaju da ne ostavi testament, šta će se desiti sa njegovom imovinom nakon smrti? Unapred hvala
Poštovana, Svako je vlastan da slobodno raspolaže svojom imovinom putem testamenta. Dakle, Vaš teča, ako to želi, sve može ostaviti deci svoje pokojne sestre. Član 7. Zakona o nasleđivanju Republike Srbije kaže da strani državljani u Republici Srbiji imaju, pod uslovom uzajamnosti, isti nasledni položaj kao i domaći državljani, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno. Pošto takav reciprocitet između Republike Srbije i Republike Hrvatske postoji, nema prepreka da ga oni naslede. Takođe, testament mora biti sačinjen u obliku i pod uslovima određenim Zakonom o nasleđivanju RS (sve što je potrebno možete pronaći na sledećem linku Pročitaj više
Zamolio bih Vas za neka pitanja oko naslednog prava i sačinjenog testamenta. Naime, moja majka je otišla u X da pomogne sestri od tetke koja se naglo razbolela od kancera, te je sa njom provela nekoliko meseci vodeći je svakodnevno lekarima te kasnije na hemoterapije i slično, da bi sada već pokojna sačinila testament u advokatskoj kancelariji, pred dva svedoka, te je isti nakon čitanja testamenta svojeručno potpisala kao i svedoci da, konkretno, nepokretnost ostavlja mojoj majci. Taj dokument nije overen u sudu, pa nas interesuje da li je on i kao takav validan?
Vrsta testamenta kojom je ostavilac raspolagala svojom imovinom je alografski testament. Zakon ne traži postojanje sudske overe kao osnov za punovažnost ove vrste testamenta, ali je poželjno da je na njemu označen datum sastavljanja.Mladi Pro Bono Pročitaj više
Zaveštana mi je nepokretnost alografskim testamentom. Vlasnik nekretnine je testament napisao svojom rukom u prisustvu dva svedoka, i na kraju su svo troje potpisali testament. Da li je potrebno ovakav testament dodatno overavati u sudu ili ne? S poštovanjem
Alografski testament je pisani testament pred svedocima, koji se sastavlja tako što ostavilac pred svedocima svojeručno potpiše unapred sastavljeni testament, zatim izjavi da ga je pročitao i da ga priznaje za svoju poslednju volju. Ostavilac testament može sastaviti na bilo koji način (olovkom, mehaničkim sredstvom za pisanje i sl.), a to može prepustiti i nekom drugom licu da uradi umesto njega (može biti i srodnik). Zakon dozvoljava ove načine za sastavljanje testamenta, jer je sastavni deo forme potvrđivanje i priznanje testamenta pred svedocima, tako da je bitno samo da ostavilac testament prizna za svoj, a ne i da ga sam sastavi. Testament se potvrđuje na sledeći Pročitaj više
Kako je regulisan postupak nasleđivanja kod bračnih drugova koji nemaju dece?
Poštovani, U slučaju da ostavilac nije sačinio testament, nasleđuje se na osnovu zakona. Ukoliko ostavilac nije imao dece, ostaviočev bračni drug nasleđuje u drugom naslednom redu zajedno sa ostaviočevim roditeljima i njihovim potomstvom. Ostaviočev bračni drug nasleđuje ½ celokupne zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji. Svaki roditelj ukoliko su oba živa dobio bi po ¼ zaostavštine. S poštovanjem,Mladi Pro Bono Pročitaj više
Situacija je sledeća: Naime ostavitelj je preminuo, a pošto u braku sa bračnim partnerom nije imao dece – naslednici su ostaviteljeva supruga i ostaviteljev brat (posto roditelji nisu živi). U braku sa suprugom ostavitelj je stekao stan i kuću. Stan predstavlja 2/3 vrednosti celokupne imovine a kuća 1/3 vrednosti celokupne imovine. Stan je kupljen u braku i vodio se pola na ostaviocu a pola na supruzi ostavioca, da bi kasnije ostavioc Ugovorom o poklonu svoju polovinu prepisao na svoju suprugu, tako da se taj stan trenutno vodi 1/1 na suprugu ostavioca. Sto se tiče ove kuće ona je 1/1 na ostviocu. Recimo da je vrednost celokupne imovine 300 hiljada evra- po nasđednom pravu, pošto Ugovor o Poklonu ne predstavlja testament niti Bračni Ugovor, da li je moguce da supruga ostavioca ima pravo na stan te plus jednu polovinu ove kuće koja se vodi na ostaviocu (sto bi preračunato u vrednost značilo da ona ima pravo na 250 hiljada evra vrednosti a ostaviočev brat na 50 hiljada evra vrednosti imovine) – ili se ipak sva imovina koju su ostavilac i njegova supruga stekli za vrijeme braka dijeli pola pola između supruge i ostaviočevog brata? I naprimer da supruga nakon ostavioca premine a vrijednost njene od ostavioca nasleđene polovine, te preostale polovine imovine stečene u braku ostane ne promenjena – da li ostaviočev brat u tom slučaju ima neko pravo nasleđa na imovinu koja je ostala iza nje ili tu svu imovinu direktno nasleđuje brat supruge ostavioca (jer ni ona nije imala roditelja već samo jednog brata). U tom slučaju bi došlo do potpuno neproporcionalne raspodele nasleđa između brata ostavioca i brata ostviočeve supruge – jednom bi pripala 1/6, dok drugom 5/6 vrijednosti imovine. Po mom mišljenju bez obzira na kome se vodi imovina stečena u braku nakon prekida braka ( usled razvoda ili smrti jednog od supruznika) imovina se treba deliti pola pola između supruge i ostaviočeve strane srodstva ( u ovom slučaju brata) – A ovo važi samo u slučaju ako se supružnici nisu drukčije dogovorili testamentom ili bračnim ugovorom a ne ugovorom o poklonu. Hvala unapred
Poštovani, Vašeg brata nasledićete Vi i negova supruga, i to kao zakonski naslednici drugog naslednog reda, jer ostavioc nije imao potomke. Prema odredbi člana 13. Zakona o nasleđivanju, Vama pripada deo koji bi inače pripao Vašim roditeljima da su živi. Međutim, napomenuli ste da su stan i kuća stečeni tokom zajednice života u braku Vašeg brata i njegove supruge, te stoga, prema odredbi čl. 171. Porodičnog zakona pretstavljaju njhovu zajedničku imovinu. Supruga ima pravo da utvrdi obim svoje bračne tekovine, koja se tada izdvaja i ne ulazi u sastav zaostavštine. Kako se pretpostavlja da su udeli supružnika u njihovoj zajedničkoj imovini jednaki, po pola stana i kuće Pročitaj više
Kupio sam kuću koja je ugovorom odmah prevedena na mene, dok je pokojni otac imao doživotno pravo plodouživanja. Međutim on iz prvog braka ima ćerku, dok sam ja rođen u vanbračnoj zajednici, pa me zanima da li ona ima neka prava na kuću koja glasi na mene. Molim za savet.
Poštovani, To što ste Vi vanbračno dete vašeg oca, ne stavlja vas u goru poziciju, budući da odredba čl. 6. st. 4. Pododičnog zakona predviđa jednaka prava za bračnu i vanbračnu decu. Prema podacima koje ste izložili, Vaš otac imao je pravo doživotnog plodouživanja na kući koja se nalazi u Vašem vlasništvu. To je lična službenost koja se sastoji od prava upotrebe i pribiranja plodova sa tuđe stvari. Vezana je za ličnost u čiju se korist ustanovljava, zato je neprenosiva na drugo lice i između ostalog, prestaje smrću korisnika prava. Vaša sestra i Vi ste očevi zakonski naslednici prvog naslednog reda. Po tom osnovu nasleđujete po polovinu ostaviočeve Pročitaj više