Nasledno Pravo
Poštovani, zanima me gde pokrenuti ostavinski postupak ako je umrli naš družavljanin koji je živeo u Srbiji, ali je posedovao nepokretnost u Crnoj Gori i novčana sredstva na računu u Srbiji? Da li mora da se pokrene postupak u obe države?
Poštovani, Kako u Crnoj Gori i dalje isti zakon uređuje ovu materiju kao i u Republici Srbiji, a u skladu sa članom 72. Zakona o sukobu zakona sa propisima drugih zemalja, za raspravljanje nepokretne zaostavštine biće nadležan isključivo sud u Crnoj Gori s obzirom na to da nepokretnost tamo nalazi dok će za raspravljane pokretne zaostavštine koja se nalazi u Srbiji, biti nadležan sud Republike Srbije. S poštovanjem, Mladi Pro Bono Pročitaj više
Posle oceve smrti ja i mama smo se odrekle imovine u korist moga brata.Posle toga brat mi je ziveo u vanbracnoj zajednici i dobio sina koga je priznao.Mali ima 3 godine i zivi sa njegovom majkom,a moj brat daje mesecna primanja za malog kako je socijalno odredilo.Molim vas kazite mi kakva su prava malog u slucaju nasledjivanja?Hvala unapred.
Poštovana, Odredbama Zakona o nasleđivanju propisano je da ostavioca u prvom naslednom redu nasleđuju njegovi potomci i njegov bračni drug. U ovom slučaju, svu imovinu koju poseduje Vaš brat, nasledio bi njegov sin. S poštovanjem, Mladi Pro Bono Pročitaj više
Sklopio sam ugovor o doživotnom izdržavanju sa ocem i majkom pre 7 godina jer su roditelji smatrali da treba na taj način da se dodatno obezbede za život u starosti. Odnosi su i ranije i sada korektni, nema svađa i nesuglasica. Voljni smo da raskinemo ugovor sporazumno, bez ikakvih obaveza za obe strane, kao da nije ni zaključen. Da li je moguć sporazumni raskid ugovora o doživotnom izdržavanju i kakva je procedura, da li je takođe potrebna overa kao i za zaključenje?
Poštovani, Zakon o nasleđivanju, kao posebni zakon, ne propisuje posebnu formu kod raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, te se u pogledu raskida ugovora i kod ugovora o doživotnom izdržavanju koji je zaključen po odredbama Zakona o nasleđivanju, primenjuju odredbe čl. 68. Zakona o obligacionim odnosima, kao opšteg zakona za sve vrste ugovora. Stoga ugovor o doživotnom izdržavanju može biti raskinut i neformalnim sporazumom, jer posebni zakon (Zakon o nasleđivanju) ne propisuje ništa drugo, a cilj zbog koga je propisana forma kod zaključenja ovih ugovora ne zahteva da raskidanje ugovora bude u istoj formi. Prema tome, dovoljno je da sporazumni raskid ugovora sastavite u Pročitaj više
Poštovani, zanima me Zakon o nasleđivanju, to jest, deo o nasleđivanju imovine sa roditelja na decu. Postoji li način da dete ostane bez imovine svog oca ukoliko on nije za života napravio testament. Roditelji su mi razvedeni, a otac je ponovo oženjen. Nema druge dece sem mene. Koliki je deo koji detetu zakonski pripada? Unapred zahvalna.
Poštovana, Razloga za brigu nemate, budući da naš Zakon o nasleđivanju predviđa da se naslediti može na osnovu zakona i na osnovu testamenta. Ako testamenta nema, primenjuju se pravila zakonskog nasleđivanja, i to po naslednim redovima. U tom slučaju, Vi spadate u prvi nasledni red, kao ostaviočevo dete, gde još spada i ostaviočev bračni drug. Konkretno, Vama će pripasti 1/2 zaostavštine, a druga polovina sadašnjoj supruzi Vašeg oca. S poštovanjem, Mladi Pro Bono Pročitaj više
Koliko košta pokretanje ostavinske rasprave?
Poštovana, u postupku raspravljanja zaostavštine, plaćaju se jedino sudske takse, koje su predviđene Zakonom o sudskim taksama( tarifni broj 7.) Paušalna taksa plaća se samo ako je ostavinski postupak završen donošenjem rešenja o nasleđivanju. Takse propisane ovim zakonom plaćaju naslednici u srazmeri nasleđenih delova. Paušalna taksa u prvostepenom postupku može iznositi od 1000 do 75000 dinara, i plaća se kad rešenje o nasleđivanju postane pravnosnažno( odnosno u roku od 15 dana od dana dostave naloga za plaćanje takse). Sud utvrđuje vrednost merodavnu za odmeravanje paušalne takse po slobodnoj oceni, na osnovu izjava naslednika i podataka koje su Pročitaj više
Poštovani, posle očeve smrti, glavni predmet ostavinske rasprave je kuća koja se vodi na očevo ime. Prvi nasledni red činimo moja majka, rođeni brat i ja. Koliki deo nepokretne imovine pripada svakom od nas?
Poštovani, Prema čl. 9, Zakona o nasleđivanju, ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove. To znači da ćete Vaša majka, Vaš brat i Vi naslediti po 1/3 zaostavštine. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, moje pitanje glasi: U slučaju da se prilikom postupka restitucije, prijavi samo jedan naslednik, a drugi npr. ne podnese zahtev, ili ne želi da učestvuje u tome, da li će vraćena imovina pripasti u celosti onom nasledniku koji je predao zahtev?
Poštovani, naslednik bivšeg vlasnika oduzete imovine koji nije obuhvaćen zahtevom za restituciju (moguće je da svi naslednici podnesu zajednički zahtev ili da svaki naslednik podnese poseban zahtev) neće moći da ostvari pravo po osnovu restitucije. To znači da njegov deo neće pripasti ostalim naslednicima već da neće ni biti predmet ovog postupka. U Vašem primerom sa dva naslednika od kojih bi svakome pripadala po ½ zaostavštine to znači da bi se Vama vratila polovina oduzete imovine, a da se druga polovina ne bi ni vraćala jer drugi naslednik nije podneo zahtev. Ipak, jedina opcija da Vi nasledite celokupnu imovinu je da i drugi naslednik podnese zahtev zajedno sa Vama Pročitaj više
Kakva je razlika između zakonskog i testamentarnog naslednika?
Poštovani, osnovna razlika između testamentarnog i zakonskog naslednika sastoji se od pravnog osnova tj. pravnog akta po kome ta lica nasleđuju. Testamentarni naslednici nasleđuju na osnovu izričito izražene ostaviočeve volje (često nazvane i “poslednjom voljom”) koja je sadržana u pravnom aktu koji se naziva testament ili zaveštanje, dok kod zakonskog nasleđivanja ne postoji izraženje ostaviočeve poslednje volje (ne postoji testament) već se nasleđuje na osnovu odredbi samog zakona. Naime, zakonom su predviđeni jasani krugovi naslednika tzv. nasledni redovi i važi pravilo da prvo nasleđuju naslednici iz prvog naslednog reda (ostaviočevi potomci i supruga), a Pročitaj više
Poštovani, video sam na Vašem portalu, dosta sličnih pitanja, ali poznato je da su u pravu vrlo bitni svi detalji: Po smrti mog oca, celokupna imovina je pripala majci. 200l. godine majka je sačinila testament i ugovor o doživotnom izdržavanju sa mnom i sa mojom starijom sestrom, dok je mlađu sestru (zbog nedostojnosti) lišila nasledstva. Ugovor je overen u sudu. Mlađa sestra ne želi da napusti kuću, ne želi da u potpunosti učestvuje u namirivanju režijskih troškova, itd, itd. U više navrata pozivala je policiju, smatrajući da su njena prava osporena. Upoznali smo i Centar za socijalni rad, sa situacijom u porodici, na žalost nemoćni su. Svojevremeno smo (starija sestra i ja) podneli tužbu za nasilje u porodici, međutim tužba je odbačena(nema elemenata krivičnog dela). Postoji lekarski konstantovano stanje majke, posle jednog od icidenata koje je izazvala mlađa sestra. Pitanje: Može li mlađa sestra, da ospori sudski overen Ugovor o doživotnom izdržavanju i da traži nužni deo i možemo li mi, davaoci izdržavanja da joj osporimo dalji boravak(stanovanje) u kući?
Poštovani, Ugovor o doživotnom izdržavanju je veoma specifičan i rigorozan ugovor, za koji se zahteva posebna forma, uslovi itd. baš iz razloga što onemogućava nužnim naslednicima da se namire iz imovine koja je posle smrti ostavioca preneta na davaoce izdržavanja( ta imovina neće ni ući u zaostavštinu). Međutim, članom 203. Zakona o nasleđivanju propisano je pravo zakonskih naslednika primaoca izdržavanja( npr. Vaša mlađa sestra) da zahtevaju od suda da poništi ovaj ugovor ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Zakonski naslednici mogu poništaj ugovora zahtevati u roku od jedne Pročitaj više
Interesuje me sledeće: Naime, posle smrti osobe x ostalo je njeno dvoje dece i suprug( koji ima sina iz prvog braka). Pre otvaranja ostavinskog postupka preminuo je i spurg osobe x. Nakon toga pozvani smo na nasleđe nas dvoje( deca preminule) i sin supruga iz prvog braka. Interesuje me obzirom da nije suprug proglašen za naslednika, kakva prava ima njegov sin iz prvog braka na imovini preminule? Odnosno, da li i nas dvoje imamo pravo na naslednom delu supruga preminule?
Poštovani, Odredba člana 3. Zakona o nasleđivanju kaže da naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti, takođe je od značaja i odredba člana 212. gde se kaže da zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti. Iz ovih odredbi možemo zaključiti da je suprug osobe x postao njen naslednik, pa će se u sastavu njegove zaostavštine naći i ono što je nasledio od svoje supruge. Sprovešće se poseban ostavinski potupak u kome će se raspravljati njegova zaostavština. Po podacima koje ste dali, mogu zaključiti da majku nasledjujete po 1/3 suprug, Vaš brat/sestra i Vi. Niste pomenuli da li je suprug Vaše majke bio Pročitaj više