Nasledno Pravo
Poštovani, da ukratko objasnim problem: sestra i ja se pitamo kakva su naša prava pošto nakon tatine smrti XXXX godine sestra i ja smo se odrekle imovine u majčinu korist, iako smo posle saznale da je majka godinama imala drugog čoveka i zanemarivala oca. Sada hoće da se uda za drugoga i da nas liši svih prava i da nas ostavi bez ičega. Da li postoji neka mogućnost da se nešto uradi po tom pitanju da sestra i ja dobijemo očevu imovinu koju je on stekao pre stupanja u brak sa majkom? Molim Vas za što brži odgovor, jer se udaje sledeće nedelje. Sestra i ja nemamo nikakvu imovinu drugu, sestra ne radi, a ja radim za minimalnu platu.
Poštovana, Zakon o nasleđivanju RS ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) u čl. 216 donosi sledeće rešenje: Odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu. Naime, ako ste izjavili da se odričete nasleđa u korist majke, pravni poredak uzima da ste prihvatili nasledni deo i da ste ga istovremeno ustupili majci, stavljajući Vas (i Vašu sestru) u poziciju poklonodavca, a Vašu majku u poziciju poklonoprimca. Zakon o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i Pročitaj više
Postovani! Pre par godina sa mojom svekrvom sam sklopila ugovor o doživotnom izdržavanju, u kom se navodi da celokupna imovina, nameštaj pokućstvo, prava na novac koji se na dan njene smrti zatekne pripadnu meni, udovici njenog pokojnog sina. Pored teških životnih okolnosti i moje i njene bolesti bile smo prinuđene da prodamo kuću i zemlju s tim da nesmetano možemo da živimo u jednom delu. Posle prodaje advokat koji je zastupao mog pokojnog muža u sudskom sporu podneo je tužbu protiv kupca i moje svekrve zbog neplaćene usluge za predmet koji nije okončan i sud je doneo odluku privremene mere na nepokretnostima i celokupnom imovinom koja je preostala na ime moje svekrve koja je u ugovoru, pa me interesuje da li mogu da sačuvam bar ostatak imovine koji je na ugovoru, posto ćemo morati da vratimo kupcu novac. Unapred zahvalna!
Poštovana, pre svega moramo naglasiti da predmet ugovora o doživotnom izdržavanju ne može biti prenos celokupne imovine primaoca izdržavanja, u ovom slučaju Vaše svekrve, koja se zatekne u trenutku njene smrti, već samo tačno određenih stvari i prava (član 194 stav 1 Zakona o nasleđivanju “Službeni glasnik Republike Srbije” br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) koja postoje u trenutku zaključenja ugovora (član 194 stav 2 Zakona o nasleđivanju). Ako ste u ugovoru naveli, kao što stoji u pitanju, da će celokupna njena imovina koja se zatekne na dan njene smrti preći na Vas, ugovor je ništav odn. kao da nije ni bio zaključen (član 47 Zakona o obligacionim odnosima, "Sl. Pročitaj više
Najljubaznije Vas molim da mi odgovrite što je pre moguće, u pitanju je veoma delikatna i dosta hitna stuacija. Moj otac želi da mi ugovorom o poklonu pokloni stan u Beogradu. Ja sam jedno od njegovo dvoje dece iz bračne zajednice, roditelji su mi i dalje u braku. Međutim, moj otac ima i vanbračnu decu. Zanima me da li ugovor o poklonu nepokretnosti sačinjen za njegovog života, mene štiti od toga da nakon njegove smrti ne moram da tu nepokretnost delim sa ostalom vanbračnom decom mog oca? Kako je ugovor već sačinjen, zanima me da li je sam ugovor dovoljan da me zaštiti, i da li je dovoljno ono sto je navedeno u dva člana ugovora: 1) Poklonodavac, potpisom ovog Ugovora, izričito izjavljuje da se nakon njegove smrti, predmet poklona utvrđen članom 1. ovog Ugovora neće uračunavati u nasledni deo poklonoprimca. 2) Poklonodavac pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću izjavljuje i garantuje poklonoprimcu da poklon nije opterećen nikakvim upisanim ili prećutnim teretima (zaloge, hipoteke i dr.) niti pravima trećih lica, da nije predmet sudskog ili upravnog postupka, da nije predmet podele bračne tekovine ili nasleđivanja, da nema zabrane raspolaganja ili otuđenja, da nije predmet druge kupoprodaje, da ne postoji smetnja da se izvrši prenos vlasništva i predaja nepokretnosti u posed, da nije primio kaparu ili naknadu, da nije dat u zakup ili na poklon, da nije predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovora o zameni, da nije predmet bilo kog drugog pravnog posla i obavezuje se da kupcu pruži kompletnu zaštitu od pravnog uznemiravanja – „evikcije“ pod pretnjom naknade štete i raskida ovog ugovora.
Poštovani, Na osnovu izloženog zaključujem da ste Vi u ovakvoj situaciji pravno zaštićeni, budući da se možete pozivati na Zakon o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) i član 67 u kome se navodi: "Poklon se nasledniku ne uračunava u nasledni deo ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije, ili u zaveštanju, izjavio da se poklon neće uračunati, ili se iz okolnosti može zaključiti da je to bila namera ostaviočeva." U tom slučaju imate prava i na nužni deo koji Vam sleduje na osnovu, takođe, Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) i člana 39. E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Pročitaj više
Posle mamine smrti prijavljena je ostavinska rasprava, našla sam ugovor o korišćenju stana, u pitanju je opštinski stan, da li postoji mogućnost da neko od njene dece ostane u tom stanu? Svi smo punoletni. Šta nas čeka na ostavinskoj raspravi? Hvala unapred!
Poštovana, Prema članu 33. Zakona o stanovanju („Sl. Glasnik RS“, br.50/92, 76/92, 84/92 – ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 – ispr., 48/94, 44/95 – dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 – dr. zakon i 99/2001), ugovor o zakupu društvenog stana prestaje: Smrću zakupca; Danom pravosnažnosti rešenja nadležnog organa o rušenju zgrade, odnosno dela zgrade; Iseljavanje zakupca iz stana; Propašću stana; Zakupom drugog društvenog stana dobijenog za sve članove porodičnog domaćinstva; Ukoliko zakupac sa članovima porodičnog domaćinstva ne koristi stan duže od četiri godine. Prema članu 34. Zakona o stanovanju, u slučaju smrti zakupca Pročitaj više
Poštovani, Posle smrti supruga ostale smo dve kčerke i ja. Suprug nije imao nikakvu imovinu, jedino pravo na besplatne akcije i dug po kreditu kreditnoj kartici i dug za dozvoljeno prekoračenje kao i dug po kreditu za kupljeni računar.Da li i sva ta dugovanja trebamo prijaviti u ostavinskoj raspravi i kakve su obaveze dece za vraćanje dugova, ako ja izjavim da se ne prihvatam svog dela? Da li banka ima zakonskog osnova da naplati preostali dug po kreditu od dece kao zakonskih naslednika?
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin:0in; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;} Poštovana, Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. Naslednik koji se Pročitaj više
Kako prebaciti zaostavštinu pokojnog ostavioca na direktnog naslednika?
Poštovana, Trebalo bi pokrenuti ostavinski postupak. Na osnovu člana 88. Zakona o vanparničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon, 85/2012 i 45/2013) pred sudom koji je nadležan za teritoriju na kojoj je pokojni ostavilac u vreme smrti imao prebivalište, odnosno boravište. U stavu 2. ovog člana stoji da ako ostavilac u vreme smrti nije imao ni prebivalište ni boravište na teritoriji Republike Srbije van teritorija autonomnih pokrajina, nadležan je sud na čijem se području nalazi pretežni deo njegove zaostavštine. Na osnovu člana 89. ovog zakona postupak se pokreće po službenoj dužnosti čim sud Pročitaj više
Poštovani, Pišem radi dobijanja eventualnog saveta oko mogućeg pravnog problema u vezi sa nasleđivanjem nekretnine. U pitanju je stan u Beogradu. Nakon smrti majke u prvoj naslednoj liniji ostale smo sestra i ja. Međutim zbog nepovoljnih porodičnih odnosa postoji mogućnost da sestra pokuša da na neki način ospori moje pravo na nasleđe. Jedna od bojazni je da će se ona sa mužem bespravno useliti u taj stan, pokušati samostalno da ga proda ili na neki drugi način pokuša da mi oduzme deo od nasleđa. Da li je i na koji način moguće da ona moje pravo kod nasleđivanja stana ospori, i koje su moje mogućnosti da tako nešto ne dozvolim? Unapred se zahvaljujem na izdvojenom vremenu.
Poštovana, Vaša sestra ne može da vam ospori pravo na nasleđivanje stana. Loši porodični odnosi biće značajni samo ukoliko ste se ogrešili o Vašu pokojnu majku (član 4. Zakon o nasleđivanju, "Službeni glasnik Republike Srbije", br. 46/95 i 101/2003 ). U tom slučaju, Vaša sestra mogla bi da uspe u svojoj nameri. Kao zakonski naslednici u prvom naslednom redu Vaša sestra i Vi nasleđujete jednako (član 4. Zakon o nasleđivanju, "Službeni glasnik Republike Srbije", br. 46/95 i 101/2003 ). Posle ostavinske rasprave postajete suvlasnici. Budući da ćete Vaša sestra i Vi biti suvlasnici stana, Vaša sestra ukoliko želi da proda stan dužna je najpre Vama Pročitaj više
Moj otac će uskoro da napuni 100 godina. Ja živim u gradu, a on na selu. Bez prethodnog razgovora sa svojom decom, tj. sa bratom i sa mnom, otac nalazi neku X osobu da ga čuva i kojoj sve što ima ostavlja. Da li je to validno u odnosu na njegove godine i ako jeste da li se može osporiti? Moje poštovanje.
Poštovani, Na osnovu Vašeg pitanja pretpostavljamo da Vaš otac nema suprugu, pa biste samim tim Vaš brat i Vi bili jedini zakonski naslednici nakon smrti Vašeg oca. Članom 9. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) predviđeno je da ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove, što znači da bi Vašem bratu i Vama, kao naslednicima iz prvog naslednog reda, trebalo da pripadne po ½ ukupne zaostavštine. S obzirom da je Vaš otac odlučio da ostavi sve nekoj drugoj osobi, on to može učiniti ukoliko sastavi testament ili na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. Uprkos testamentarnom raspolaganju Pročitaj više
Poštovani, majka želi da mi ostavi svu imovinu. Nemam braće ni sestara, a nedavno sam pokrenula razvod koji je još u procesu. Tokom tog braka nismo stekli nikakvu zajedničku imovinu i nemamo dece. Majka poslednjih X godina, od očeve smrti živi u vanbračnoj zajednici. Volela bih da svu njenu imovinu nasledim ja, da se kasnije nakon njene smrti ne javljaju vanbračni drug niti kojim slučajem moj bivši muž. Šta je bolje – da imovinu ostavi testamentom, ugovorom o doživotnom izdržavanju, ugovorom o poklonu ili kupoprodajnim ugovorom za svaku nekretninu posebno?
Poštovana, Prema Zakonu o nasleđivanju Republike Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 46/95 i 101/2003 – odluka USRS ) vanbračni parter je isključen iz kruga zakonskih i nužnih naslednika. To znači da vanbračni partner Vaše majke nema zakonski osnov za nasleđivanje već može naslediti isključivo na osnovu testamenta, ukoliko ga Vaša majka uključi u testamentarne naslednike. Sa druge strane, morate imati u vidu da su na drugi način regulisani imovinski odnosi vanbračnih partnera. Ona imovina koju su vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice života u vanbračnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Pored toga, na imovinske Pročitaj više
Poštovani, posle smrti oca na ostavinskoj raspravi, majka se odrekla svog dela imovine u korist dvojice sinova. Da li je ikako moguce da majka posle devet godina od tog postupka moze da povrati pravo na svoj deo imovine, kojeg se odrekla? Hvala!
Poštovana, Vaše pitanje reguliše Zakon o nasleđivanju („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 46/95 i 101/2003 – odluka USRS). Članom 214. stav 3. ovog zakona, propisano je da je izjava o odricanju od nasleđa neopoziva. Međutim, član 216. stav 2. Zakona o nasleđivanju propisuje, da se u slučaju odricanja od nasleđa u korist drugih lica, primenjuju pravila ugovora o poklonu u kom slučaju je moguće poništenje pod određenim uslovima. U Vašem slučaju, to su slučajevi grube nezahvalnosti, iskazane prema poklonodavcu od strane poklonoprimca (majci od strane sinova), te zbog osiromašenja poklonodavca (majke). Pravo na raskid zbog nezahvalnosti važi jednu godinu od Pročitaj više