Nasledno Pravo
Poštovani, posle smrti dede nasledio sam X/X imovine. Kako da pokrenem podelu imovine (ako je moguće bez advokata jer nisam u mogućnosti da platim njihove usluge). Da li se to radi samo u vanparničnom postupku ili je moguće i drugacije resiti (ako se naslednici dogovore). Ako postoji neki primer obrasca zahteva za deobu imovine molio bih Vas da pošaljete u odgovoru. Hvala
Poštovani, Prilikom analize Vašeg pitanja imali smo u vidu Zakon o vanparničom postupku (“Službeni glasnik SRS ”, broj 25/28 I 48/88 I „Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 46/95 – dr. zakon, 18/2005 – dr. zakon, 85/2012 i 45/2013 – dr. zakon ) i Zakon o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) Prema Zakonu o vanparničnom postupku sud odlučuje o deobi i načinu deobe zajedničkih stvari ili imovine. Deobu nasledstva može zahtevati svaki naslednik u svako doba, osim u nevreme. To pravo ne može zastareti, a predlog mora obuhvatiti sve zajedničare. Predlog se podnosi sudu na čijem se području stvar ili imovina nalazi, a ako se stvar Pročitaj više
Poštovani, imam dva pitanja za vas. Moj deda želi da načini testament u kome svoj stan ostavlja meni i mom rođenom bratu. Budući da se našem ocu kao nasledniku prvog reda ne otavlja ništa, da li će on moći da obori dedin testament i dobije deo stana i pored toga što je deda stan prepisao nama? Drugo pitanje da li ćemo ja i brat morati da plaćamo neke takse ili poreze pri nasledjivanju, budući da smo mi naslednici drugog reda? Veliki pozdrav i unapred zahvalan
Poštovani, U odgovoru na Vaše pitanje korišćen je Zakon o nasleđivanju („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 46/95 i 101/2003- odluka USRS) ( u daljem tekstu: Zakon) Jedan od osnova nasleđivanja prema ovom Zakonu je nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testament). Naslednik može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti. Testamentom naslednici kojima su ostavljene kakve koristi moraju biti određeni ili odredivi (potrebno je da zaveštanje sadrži podatke na osnovu kojih se može utvrditi ko su oni). Kako Vaš otac nije testamentarni naslednik, a pripada prvom naslednom redu, prema Zakonu on se smatra nužnim naslednikom, te će mu u svakom slučaju pipasti Pročitaj više
Poštovani, sestra i ja smo nasledile od roditelja stan tj. deo stambene kuce. Da li ja mogu tj. imam pravo da se odreknem svog dela nasledstva u njenu korist obzirom da imam X dece, X unučića? Hvala
Poštovana , Svaki naslednik može u korist bilo kog lica da otuđi svoj nasledni deo. Što se tiče odricanja od nasleđa, moguća 2 načina: 1.) Izjava kojom se određeno lice odriče nasleđa i to tada čini u sopstveno ime, kada sud poziva potomke lica koje se odreklo nasleđa da i oni daju naslednu izjavu. Ova izjava se može dati sve do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine i neopoziva je. 2.) Odricanje u korist odredjenog naslednika uz istovremeno ustupanje naslednog dela. U ovom slučaju na odnose između naslednika primenjuju se pravila o poklonu. Kako ste Vi nasledili svoje roditelje, kao što je gore istaknuto, Vi slobodno možete raspolagati Pročitaj više
Posle očeve smrti predstoji nam deljenje imovine – stana. Otac ima ćerku iz prvog braka a ja sam iz drugog. Njegova ćerka nije živela svih ovih godina (62 godine) sa nama, živela je u njihovoj porodičnoj kući (gde se otac rodio), sa očevom sestrom, koja je isto preminula pre par godina. U ovom stanu (koji je otkupljen od preduzeća u kome je moj otac radio), živeo sam sa ocem i majkom (sada pokojnom) a danas sa ženom (u braku smo 27 godina) i dva sina u kome živim i sada. Sve do očeve smrti – ja sam ga negovao! Moje je pitanje: ko ima pravo na nasleđivanje stana? Ja, žena i deca ili samo ja i ona (koja je neudata, dece nema i već ima dve nekretnine)? Hvala unapred!
Poštovani, Naš važeći Zakon o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) jasno ukazuje na činjenicu da prvi nasledni red (član 9) čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug. Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove. Sve navedene činjenice koje ste naveli u Vašem pitanju su irelevantne osim podataka o tome ko su naslednici. U ovom slučaju i Vi i vaša polu-sestra imate pravo na polovinu stana. Tu je naš zakon potpuno jasan. Naime, ukoliko testamenta nema, primenjuju se pravila o zakonskom nasleđivanju, tj. nasleđivanju po naslednim redovima. Ukoliko ona ne može (odnosno, nedostojna je za nasleđivanje) ili neće da Pročitaj više
Pozdrav! Baba je umrla i ostali smo mama, sestra i ja. Zanima me ko je naslednik i da li majka moze da bude jedini naslednik, ili kako se već deli? Hvala unapred.
Poštovani, Prema Zakonu o nasleđivanju (‘’Sl. glasnik RS’’, br.46/95 i 101/2003-odluka US RS) u slučaju da nema testamenta nasleđivanje se vrši prema zakonskim naslednim redovima. Član 9. Zakona predviđa da prvi nasledni red čine bračni drug ostavioca i njegovi potomci. Ukoliko bračnog druga Vaše babe nema, a ona pri tom nije imala druge dece sem Vaše majke, Vaša majka je jedini naslednik. E-Klinika "Pro Bono" i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu (Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije "Pro Pročitaj više
Da li je moguće zaključiti ugovor o doživotnom izdržavanju, bez overe u sudu, sačinjen u prisustvu svedoka?
Poštovani, Zakon o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) je propisao u članu 195 oblik u kojem ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen: ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenom obliku i overen od sudije koji je dužan da pre overe pročita strankama ugovor i primaoca izdržavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. U suprotnom ugovor je ništav. Dakle, nije moguće zaključiti ugovor o doživotnom izdržavanju bez overe u sudu jer bi ugovor sastavljen na taj način bio ništav. U nadi da smo Vam bili od pomoći, Pročitaj više
Poštovani, kako mogu da ostavim sinu nepokretnu imovinu, a da nema više niko drugi pravo na tu imovinu?
Poštovani, Prema članu 2. Zakona o nasleđivanju (“Službeni glasnik RS“, br.46/95 i 101/2003-odluka USRS) naslediti se može putem zakona i putem zaveštanja (testamenta). S obzirom da po članu 9. ZON prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug, ukoliko nemate bračnog druga niti više potomaka, Vaš sin će jedini naslediti Vašu imovinu. Ukoliko to nije slučaj, Vi sinu možete da ostavite nepokretnu imovinu tako što ćete sačiniti testament u zakonom određenom obliku. Zakon o nasleđivanju poznaje nekoliko načina na koji možete sa sačinite testament, a za Vas je relevantan jedan od ovih: 1. Svojeručno zaveštanje – tako što ćete ga svojom rukom Pročitaj više
Poštovani, vlasnica sam stana koji sam sama nasledila od svog dede, pre braka. Da li u slučaju smrti moj suprug ima pravo ili je jedini naslednik moja rođena sestra? Unapred hvala!
Poštovana, Imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu posebnu imovinu. Međutim, u članu 170. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005 i 72/2011 – dr.zakon) je obrazložena mogućnost kada će drugi supružnik imati pravo da traži naknadu ako je on pomogao da se vrednost te posebne imovine uveća. Tako da ukoliko supružnik doprinese da se neznatno poveća vrednost posebne imovine drugog supružnika on će imati pravo da traži tu razliku u novcu za koliko je povećana vrednost a srazmerno svom doprinosu. Ukoliko on doprinese da se znatno poveća vrednost te imovine onda će imati pravo na udeo u toj imovini a opet srazmerno svom Pročitaj više
Poštovani , imam XX godina, jedino sam dete iz prvog braka moga oca. Iz drugog braka moj otac ima još jednu kćer koja je maloletna, XX godina. Njena je majka, moja maćeha, njen zakoski zastupnik. Otac je umro 2001. godine, obzirom da nije imao imovinu na svoje ime, nije niko pokretao ostavinski postupak. Kada je baba, koja je živela sama, odnosno sa mojim ocem u periodu između njegova dva braka, tacnije od 1980-2000, umrla 2011. godine, ja sam pokrenula ostavinu na babinu imovinu. Imam strica, koji je napustio roditeljski dom oko svoje 20godine, sada ima XX godina. Danas je na ročistu pokazao ugovor o doživotnom izdržavanju sačinjen 2002. godine i testament kojim nasleđuje grobno mesto na kome je sahranjen moj otac. Stan je uknjizio, pre ostavinskog postupka, na svoje ime. Jasno vam je da nismo u dobrim odnosima, pa je jako iznenađen što sam uopšte pokrenula ostavinu. Sve je ostavila njemu, sestra i ja nismo pomenute, zapravo kao da moj otac nije ni postojao. Da li je imam neka prava na nužni deo? Je l’ postoji mogućnost obaranja tog ugovora?
Poštovana, Vi, kao i ostali nužni nalsednici imate pravo na nužni deo iz zaostavštine Vaše babe, odnosno na novčanu protivvrednost nužnog dela. U nužne naslednike ZAKON O NASLEĐIVANJU (‘’Sl. Glasnik RS’’, 46/1995 i 101/2003) uključuje ostaviočeve: potomke, usvojenike i njihove potomke, supružnika, roditelje, usvojioce, braću, sestre, dedove, babe i sve ostale pretke. Pod nužnim delom ZAKON O NALSEĐIVANJU (‘’Sl. Glasnik RS’’, 46/1995 i 101/2003) smatra, deo zaostavštine kojom zaveštalac ne može raspolagati, odnosno deo koji pripada najbližim pripadnicima njegove porodice uprokos drugačijoj ostaviočevoj nameri koja može biti izražena kroz testament. Pročitaj više
Živeli smo u kući kod suprugovih roditelja, na spratu sa posebnim ulazom, ali taj sprat nam nije bio prepisan, a planirano je da svekar suprugu pokloni taj sprat da se vodi na njega. Došlo je do sukoba sa njima i suprug, ja i naš sin (od X god.) smo napustili kuću, jer nismo mogli s njima da se složimo ni oko čega. Ako se pobunimo, svekar je uvek govorio kako je to njegova kuća. To je nama mnogo smetalo i suprug je odlučio da kuću napustimo. Ono što smo mogli od nameštaja i bele tehnike da iznesemo iz kuće, a da je naše vlasništvo, izneli smo, ali postoje stvari koje su naše, a nismo mogli da iznesemo: klima, bojler za kupatilo, ogledalo za kupatilo, peć za grejanje… i ostale stvari koje su fiksirane i za koje je potrebna demontaža. Mi smo sada podstanari, ali još uvek smo prijavljeni na adresi gde je kuća u kojoj smo živeli. Da li mi njima možemo da ponudimo da nam oni otplate te stvari koje su ostale ili da ih skinemo? I koliko imamo mi prava na tu kuću što se tiče možda sutra nekog nasledstva? Ukoliko se desi da svekar ne prepiše kuću na mog supruga, da li on ipak ima deo u toj kući? Ili će se nakon smrti svekra ipak voditi ostavinska rasprava na koju će biti pozvan moj suprug? Nadam se da razumete šta sam htela da vas pitam. Suprug je od rođenja živeo u toj kući, naš sin takođe od rođenja, a ja od kada sam u braku (2 i po godine). Od nas troje – ko koliko ima prava na deo te kuće? Hvala
Poštovana, Po pitanju nasleđivanja, pravo na nasleđe bi imao Vaš suprug kao pripadnik prvog naslednog reda. Prema članu 9 stavu 1 Zakona o nasleđivanju (“Službeni glasnik RS”, br. 46/95 I 101/2003-odluka US, u daljem tekstu: ZON) prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug (dakle, Vaš suprug i njegova majka). Član 9 stav 2 ZON kaže da ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove. Ako Vaš suprug nema rođene braće i sestara, nasledio bi ½ celokupne imovine - kao i injegova majka. Imajte u vidu da bi suprugova majka mogla da traži da se utvrdi njen udeo u zajedničkoj imovini bračnih drugova (zakonska pretpostavka je da udeo u Pročitaj više