Nasledno Pravo
Ja sam u četvrtom mesecu trudnoće. Čovek koji je otac deteta je preminuo od srčanog udara pre 15 dana. On je bio oženjen, ima ženu i dete, i iako mi je rekao da jeste, zapravo nije ni pokrenuo za života brakorazvodnu parnicu. Njegova supruga zna da ja postojim ali ne zna da sam u drugom stanju. Moja želja je da dete nosi prezime oca. Kakve su moje mogućnosti uopšte. Obaveštena sam preko kuma, koji je znao za našu vezu i trudnoću, i koji je u kontaktu sa suprugom da je pokrenuta ostavinska rasprava. Da li ja treba da se pojavim na tom ročištu i kažem da očekujem naše dete. Kakva su moja prava uopšte i šta da radim? Hvala unapred i nemojte me osudjivati.
Poštovana, u skladu sa članom 345 Porodičnog zakona (``Sl. glasnik RS``, br. 18/2005 i 72/2005) prezime deteta odredjuju roditelji prema prezimenu jednog ili oba roditelja. Dete može nosi prezime preminulog u skladu sa članom 349 stav 1 tačka 1 Porodičnog zakona ukoliko dodje do utvrdjivanja očinstva. Do utvrdjivanja očinstva kako bi mogli ostvariti svoje pravo može se postići na dva načina: jedan je priznanje od strane oca i drugi sudskom odlukom. Ako očinstvo nije utvrdjeno priznanjem, može biti utvrdjeno pravosnažnom sudskom presudom. Pravo na utvrdjivanje očinstva imaju: dete, majka i muškarac koji tvrdi da je otac deteta u skladu sa članom 55 Porodičnog zakona. Pročitaj više
Molim vas da mi objasnite kako bi se odredio iznos nužnog dela, ukoliko je zakonski ustanovljeno da je isplata nužnog dela primerena, u sledecem slučaju: moj pokojni brat ostavio je testament u kome svu svoju imovinu ostavio odraslom pedesetogodisnjem finasijski samostalnom detetu nase pokojne sestre pri cemu mene i jos zivu sestru nije pomenuo u testamentu. Nas dve živimo nesamostalno, u zajednici sa svojom decom od koje finansijki zavisimo.
Poštovana, pod nužnim delom ZAKON O NALSEĐIVANJU (‘’Sl. Glasnik RS’’, 46/1995 i 101/2003) smatra, deo zaostavštine kojom zaveštalac ne može raspolagati, odnosno deo koji pripada najbližim pripadnicima njegove porodice uprokos drugačijoj ostaviočevoj nameri koja može biti izražena kroz testament. Dalje u čl. 40 ZAKONA O NALSEĐIVANJU propisano je da nužni deo potomaka, usvojenika i ostaviočevog bračnog druga je polovima, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakome od njih pripao po zakonskom nasleđivanju. Dakle, ako Vaš brat nije imao potomaka, ni usvojenike, niti je bio u braku u trenutku smrti, Vi imate pravo na nužni deo koji Pročitaj više
Poštovani, Nakon očeve smrti majka i ja smo izvrsili ostavinski postupak u kome sam se ja odrekao u ime majke. U međuvremenu smo imali konflikt u vezi te nekretnine koju smo nameravali da prodamo. Interesuje me da li ja mogu da blokiram prodaju kuće od strane majke trećem licu? Da li ja imam neko pravo na tu kuću s obzirom da sam se odrekao, kao što sam već napomenuo? Hvala unapred
Poštovani, Prilikom analize Vašeg pitanja imali smo u vidu Zakon o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS). Odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu. Poklon treba da bude rezultat dobrovoljnog i potpuno slobodnog opredeljenja poklonodavca. Ugovorom o poklonu poklonodavac prenosi na poklonoprimca određeno pravo bez odgovarajuće naknade. Dakle , bitno je da postoji namera da se poklon učini. S obzirom da je poklonom (odricanjem u korist majke) predmetna kuća prešla u svojinu Pročitaj više
U parničnom postupku, koji je vezan za starateljstvo između mene i mog bivšeg supruga, kao dokaz da poseduje imovinu podneo je ugovor o doživotnom izdržavanju, koji je sklopio sa svojom majkom, po kom je on naslednik porodične kuće. Ugovor nije overen u sudu, već samo potpisan od strane davaoca i primaoca izdržavanja i pečat advokata. Interesuje me da li je kao dokaz validan, jer sam u zakonu pročitala da takvi ugovori moraju biti overeni u sudu?
Poštovana, Da bi ugovor o doživotnom izdržavanju bio punovažan mora biti sastavljen u pismenom obliku i overen od strane suda, inače ne proizvodi pravno dejstvo, odnosno ništav je. To predviđa član 195. Zakona o nasleđivanju Republike Srbije (˝Sl. glasnik RS˝, br. 46/95 i 101/2003 – oluka USRS). Prema tome taj ugovor nije validan kao dokaz. (Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije "Pro Bono") Pročitaj više
Moj problem je sledeći: Otac mi je preminuo pre 5 godina, i to sam sad saznao. Niko mi nije javio ni da je umro, ništa. Sa mojom majkom nije bio venčan, ali me je priznao. Imam sestru po ocu, koja zna za mene ali nismo bili u dobrim odnosima. Interesuje me, ako je bila ostavinska rasprava zašto me niko nije pozvao? I da li imam posle toliko vremena pravo na nužni deo? Hvala!
Poštovani, Prilikom analize Vašeg pitanja imali smo u vidu Zakon o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) i Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon) Pravo naslednika na zaostavštinu ne zastareva. Međutim, ovim pravom se ne dira u pravila o održaju (Zakon o nasleđivanju član 221). Pravo na stvari koje čine zaostavštinu, supruga i kćerka Vašeg oca mogli su steći i održajem, ukoliko su savesni i zakoniti naslednici. Vreme potrebno za sticanje svojine održajem je tri godine za pokretne, odnosno deset godina za nepokretne stvari, a vreme Pročitaj više
Poštovana gospodo moja majka je umrla a iza nje smo ostali ja i moj očuh. Molim da mi odgovorite dali on ima pravo na nasljedstvo koje je ona naslijedila iza svog oca jer to je čak i njen otac naslijedio iza svog oca. Molim Vas da mi pojasnite kakva prava u takvoj zaostavštini ima moj očuh a kakva ja. Unaprijed hvala.
Poštovana, U članu 9. Zakona o nasleđivanju (‘’Sl.Glasnik RS’’ ,br. 46/95, 101/2003- odluka USRS) piše da prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug. Takođe se navodi da ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju jednake delove. U Vašem slučaju Vaš očuh i Vi biste trebali da podelite nasledstvo na jednake delove bez obzira na to što je Vaša pokojna majka nasledila imovinu iza svog oca, a on dalje nasledio iza svog oca. Međutim postoji izvesna mogućnost da se nasledni deo Vašeg očuha umanji i to na sledeći način. U članu 9. stav 3. istog zakona se navodi sledeće:-Kad postoji ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj, a Pročitaj više
Poštovani, Rođena sestra mog pokojnog oca iza sebe ima 2 naslednice, odnosno samo ćerke mog pokojnog oca. Ostavinska rasprava je završena, rešenja su pravosnažna. Meni sada nije jasno u kom smo mi naslednom redu u odnosu na tetku i dali plaćamo neke poreze na nasleđe? Pokušala sam da podnesem poresku prijavu PPI ali me je Poreska uprava odbila uz zahtev da i druga naslednica podnesa prijavu. Veoma zahvalna!
Poštovana, Na osnovu člana 13. Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) Vi i Vaša sestra pripadate drugom naslednom redu u odnosu na Vašu tetku. Dalje, shodno članu 19. Zakona o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US i 47/2013) obaveznici koji se nalaze u drugom naslednom redu u odnosu na ostavioca plaćaju porez na nasleđe po stopi od 1,5%. Obaveznik poreza na nasleđe (što ste kako Vi, tako i Vaša sestra) je dužan da podnese poresku prijavu sa dokumentacijom koja Pročitaj više
Moj pokojni brat imao je svoj stan i kuću koju je nasledio od oca. Bio je u braku i ima dvoje dece. Posle bolesti koja je trajala godinu dana on je preminuo. Za vreme njegove bolesti bio je maltretiran od strane supruge, verbalno i nije mu kupovala lekove, do zadnjeg dana ga je maltretirala. Za vreme njegove bolesti i nakon smrti bila je u vezi sa njegovim drugom, koji sad sa njom i decom živi u stanu pokojnog brata. Ona je nasledila imovinu, verovatno i deca. Zanima me da li može da se pokrene neki postupak da se ona izuzme iz nasledstva da jedini naslednici budu njegova deca.
Poštovani/a, Ukoliko je vođen ostavinski postupak koji je okončan pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju, naslednici Vašeg brata su supruga i deca koji su nasledili po jednu trećinu imovine. U toku ostavinske rasprave sud na nedostojnost naslednika pazi po službenoj dužnosti, ali teret činjenične tvrdnje i dokazivanja su na stranci koja to tvrdi. Kako takvih navoda nije bilo, doneto je rešenje. Da bi se postupak ponovio na predlog stranke, potrebno je da ispunjavate uslove koje u članu 426. stavovima 2. i 10. navodi Zakon o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i 74/2013 - odluka US), a to su da stranci nezakonitim postupanjem, a naročito Pročitaj više
Poštovani, molim Vas za pomoć. Muž mi je preminuo pre X godina. Bio je žirant poslodavcu, kod kojeg nije bio osiguran, niti je imao bilo kakvu imovinu, čak smo živeli kao podstanari, ali pošto je on preminuo, a poslodavac nije izmirio dug prema banci, banka traži da ja izmirim taj dug i kaže da sam ja nasledila dug svog muža. Molim Vas da mi pojasnite moje pravo u tom slučaju.
Poštovana, zakon o nasleđivanju kaže da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine nasleđene imovine (Član 222. Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS)). Imate mogućnost davanja negativne nasledne izjave, to Vam i preporučujemo ukoliko su dugovi iz zaostavštine veći od ostalih prava koja možete naslediti. Naslednik se može odreći nasleđa izjavom pred sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine (Član 213. Zakona o nasleđivanju("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS)). Dakle, ukoliko se još nije završio prvostepeni postupak, možete dati negativnu naslednu izjavu kojom se odričete Pročitaj više
Naš stric se zadužio i sad je dobio kaznu od xxxxxxx dinara. Presuda za naplatu duga je izrečena pre xx godina. On je preminuo pre x godina. Da li mi, kao njegovi bratanci moramo da vratimo taj dug? Ako moramo, ko sve ima tu obavezu i da li se to može sprečiti?
Poštovani, Na osnovu činjenica koje ste izneli u pitanju, pretpostavljam da ste vi njegovi naslednici. Prihvatanjem nasleđa na vas su prešla prava i obaveze koje je ostavilac iza sebe ostavio. Po Zakonu o nasleđivanju Republike Srbije (“Službeni Glasnik RS“, br. 46/95 i 101/2003- odluka USRS) u članu 222 predviđeno je da naslednik koji je prihvatio nasledstvo odgovara i za ostaviočeve dugove, ali samo do visine vrednosti naslađenog dela, a sledećim članom 223. je predviđeno da naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za ostaviočeve dugove. Vi kao bratanci (sanaslednici) prema članu 224. Zakona o nasleđivanju RS odgovarate solidarno za ostaviočeve Pročitaj više