Ostavinski postupak

Dete sam iz drugog braka. Otac iz prvog braka ima jednog sina, a iz trećeg braka još dvoje dece. Sa ocem nisam imala nikakve kontakte. On je umro pre 7 godina, i do dana današnjeg nije bilo ostavinskog postupka. Da li je moguće da ostavinska rasprava nije bila do dana današnjeg, ili da li je moguće da je ona održana bez mene? Kakva su moja prava, ukoliko je on ostavio, ili prepisao imovinu na decu iz trećeg braka? Imam li ja pravo na nasledstvo?

Poštovana, Postupak za raspravljanje zaostavštine se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili je proglašeno za umrlo (član 89 stav 1 Zakona o nasleđivanju). Matičar koji je nadležan da izvrši upis smrti u matičnu knjigu umrlih je dužan da u roku od 30 dana po izvršenom upisu dostavi smrtovnicu ostavinskom sudu (član 92 stav 1). Međutim, moguće je da zainteresovana stranka (naslednik, poverilac, legatar, izvršilac zaveštanja ili neko drugo lice), dostavi sudu dokaze o smrti ostavioca i na taj način, praktično predloži sudu pokretanje ostavinskog postupka. Za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je Pročitaj više

Pozdrav, Imam jedno pitanje za vas – prvo mi je otac preminuo i ostali smo ja, moja majka i sestra kao naslednici. Posle par godina umrla mi je i majka i ostali smo ja i sestra kao jedini naslednici. Međutim, sestra neće da podnese ostavinsku raspravu zbog nekih njenih razloga, a sud ne poziva sam, pa me interesuje kako mogu ja sama da podnesem zahtev za ostavinsku raspravu? Šta mi je potrebno od papira i u koji sud treba da se podnese zahtev? Živim u Železniku i ja samo imam umrlicu od dokumenata. Da li je to dovoljno? Veliki pozdrav i hvala unapred.

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin:0in; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;} Poštovana, Više o pokretanju ostavinskog postupka možete videti na našem sajtu na sledećem Pročitaj više

Poštovani, pre godinu dana mi je preminuo otac. Na ostavinskoj raspravi majka se odrekla svoga dela i svu imovinu podelila na sestru i mene s tim da ona ima pravo doživotnog uživanja…Zanima me kakva su sada njena prava da li ona može sada nešto da promeni ili ospori jer trenutno nije u najboljim odnosima sa sestrom, da li ona može nešto da proda bez sestre? Kakva su naša prava da li smo mi vlasnici ili to tek postajemo nakon njene smrti. Hvala unapred

Poštovani, Ukoliko se na ostavinskoj raspravi Vaša majka odrekla svog dela u korist Vas i Vaše sestre, smatra se da je ona primila svoj deo i ustupila ga vama. Nakon ustupanja, na vaš odnos primenjuju se pravila o poklonu. Vi ste ustupanjem stekle pravo svojine i Vaša majka ne može raspolagati tom imovinom, jer je imovina u vašem vlasništvu. Međutim, pošto ste ustanovili pravo plodouživanja u korist majke, to se smatra teretom na poklonu I vi ste dužne da poštujete ustanovljeno pravo, u suprotnom Vaša majka može da raskine ugovor. Takođe ugovor može da se raskine usled nezahvalnosti poklonoprimca (Vaše sestre ili Vas) I u slučaju osiromašenja poklonodavca (Vaše majke). Pročitaj više

Koji je trenutno Zakon o nasledjivanju na snazi? Da li onaj iz 2003. god. ili ima neki novi zakon ili izmene zakona? Na ostavinskoj raspravi sudija je rekla da je to stari zakon i da to ne vazi. Rec je o usmenom zavestanju i ko ne moze biti svedok usmenog zavestanja.

Poštovani, u Republici Srbiji na snazi je Zakon o nasleđivanju iz 1995. godine i od trenutka kada je donet nisu vršene izmene izuzev što je 2003. godine Ustavni sud doneo odluku kojom je proglasio neustavnim odredbe iz čl. 4. st.1. tač. 5. i čl. 5. st. 1. u kojima su bila sadržana pravila da su nedostojni za nasleđivanje vojni obveznici koji su napustili zemlju da bi izbegli dužnost njene odbrane. Dakle, ovom odlukom nije dirano u odredbe koje se tiču svedoka usmenog zaveštanja već su ostale na snazi one koje postoje od donošenja Zakona. Zakon kod svedoka za usmeno zaveštanje predviđa da oni moraju znati jezik na kome je ostavilac saopštio svoju poslednju volju i da Pročitaj više

Otac mi je nedavno preminuo (iznenadno), svi racuni u banci su ostali na njegovo ime, moje pitanje je da li ja kao njegov rodjeni sin mogu preuzeti (naslediti) te racune (radi se o orocenim deviznim racunima)?

Poštovani, sva sredstva koja je Vaš pokjni otac imao na računima kod banaka ulaze u njegovu zaostavštinu i prelaze na njegove naslednike. Ipak, potrebno je da prilikom podnošenja zahteva za pokretanje ostavinskog postupka sudu dostavite dokaze koji bi mogli da identifikuju Vašeg oca kao lice koje je otvorilo te račune (br. računa, kod koje banke je otvoren i sl.). Vaš Pro Bono Pročitaj više

Postovani Sa ocem i majkom sam sklopila ugovor o dozivotnom izdrzavanju. Posle cetiri godine od potpisivanja ugovora otac je preminuo. Odrzana je ostavinska rasprava, na kojoj je konstatovano da se obustavlja ostavinski postupak iza pok. oca zbog nepostojanja imovine. Resenje je pravosnazno. Ono sto mene interesuje je da li ja sad mogu da se uknjizim u katastru nepokretnosti kao vlasnik imovine, s obzirom da je majka (hvala Bogu) ziva, i ako mogu kome prvo da se obratim, upravi javnih pihoda ili katastru nepokretnosti? Unapred vam se zahvaljujem.

Poštovana, budući da ste ugovor o doživotnom izdržavanju sklopili sa Vašim ocem i majkom to znači da imovina koja je predviđena ovim ugovorom prelazi na Vas tek nakon što oba primaoca izdržavanja (Vaš pokojni otac i Vaša majka) umru. Dakle, u obavezi ste da izdržavate i Vašu majku do kraja njenog života i tek nakon toga ćete moći da postanete vlasnik imovine i da se uknjižite u katastru nepokretnosti. Sa druge strane, Zakon Vam pruža mogućnost da se obezbedite na taj način što u katastru nepokretnosti možete upisati zabeležbu postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju (čl. 199. Zakona o nasleđivanju). Na taj način se stvara pretpostavka da su sva treća lica Pročitaj više

Poštovani, X trebam na ostavinsku raspravu poslje oca. Majka je još ziva i imam jednu sestru. Ne živimo ni ja, ni sestra s majkom. Želim svoj dio da ustupim majci dok je živa, ali ne da ga se odreknem. Znači prihvatam, ali da majka živi u stanu i uživa i moj dio do smrti. Kako da se izjasnim na sudu? Šta će me sud pitati? Kažu mi na sudu se samo može prihvatiti ili odbiti nasljedstvo. Da li je to tačno? Unapred zahvalna.

Poštovana, Dajte izjavu na sudu da se primate (prihvatate) nasleđa, a Vaša majka može i dalje da nastavi da živi u tom stanu kao i do sada. Naravno, ukoliko to želite, Vaša sestra i Vi možete zaključiti sa Vašom majkom ugovor o plodouživanju kojim ćete joj omogućiti korišćenje stana dok je živa, a ovo pravo se može upisati i u zemljišnoj knjizi (katastar nepokretnosti). S poštovanjem, MLADI PRO BONO Pročitaj više

Grobno mesto na kome je pravo raspolaganja imao moj pokojni otac, nije spomenuto u ostavinskoj raspravi. Da li u zahtevu za dopunu ostavinske rasprave izjavljujem da se odricem prava koriscenja doticnog grobnog mesta u korist brata od strica ciji su roditelji tu sahranjeni ili cekam resenje o dopuni ostavinskog resenja pa se naknadno odricem?

Poštovana, odricanje od nasleđa ne može biti delimično (čl. 214. st. 2. Zakona o nasleđivanju), kao što ni prijem nasleđa ne može biti delimičan (čl. 220. st. 2. ZON). Ukoliko je ostaviočeva zaostavština već raspravljena pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju, a pojavi se nova imovina za koju se nije znalo u vreme donošenja tog rešenja, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju (čl. 128. st. 1. Zakona o vanparničnom postupku). To znači da sud neće ponovo zakazivati ročište za ostavinsku raspravu, već će novootkrivenu imovinu (pravo na korišćenje grobnog mesta) Pročitaj više

Otac mi je umro XXXX godine i još nam nije stiglo iz suda za ostavinsku raspravu, bar koliko ja znam pošto zivim kod žene u kući. Kod nje sam i prijavljen za prebivalište (kuća se vodi na njoj) sa dvoje dece ja i deca nemamo ništa od imovina na naše ime. Otac mi je imao stan od XX m2 i suturen od XX m2, koji nije uknjižen. U tom stanom je živeo sa mojom majkom, sestrom i njenom maloletnom ćerkom, one su i dalje u tom stanu. Interesuje me u kom vremenskom periodu može da se zakaže ostavinska rasprava, koliko traje postupak i koji bi od prilike moj deo bio? Unapred zahvalan

Poštovani, Što se tiče ostavinskog postupka njega po pravilu pokreće nadležni sud po službenoj dužnosti, nakon što sazna za činjenicu smrti (nadležno matično odeljenje mu dostavlja smrtovnicu). Međutim, moguće je da I Vi kao zainteresovana dostavite sudu dokaze o smrti ostavioca i na taj način, praktično predložite sudu pokretanje ostavinskog postupka. Pod nadležnim sudom podrazumeva se sud u kome je ostavilac imao mesto prebivališta i/ili nepokretnu imovinu. Obrazac za Predlog za pokretanje ostavinskog postupka možete preuzeti na sledećem linku https://www.besplatnapravnaedukacija.rs/tekstovi/nasledno-pravo/pokretanje-ostavinskog-postupka/ . Što se tiče Vaših Pročitaj više

Postovani, imam pitanje u vezi ugovora o dozivotnom izdrzavanju: Posedujem kopiju ugovorakoji je sacinjen XX.XX.2010 izmedju mog oca i macehe bez znanja mene i brata. Otac je preminuo i na ostavinskoj raspravi saznajemo za postojeci ugovor i da maceha nasledjuje njegov deo imovine. Mene zanima kakve su posledice nedostatka pecata suda na ug .o doz. izdrzavanju? U ugovoru postoji samo br. pod kojim je zaveden u sudu potpis i pecatsudije, ali ne postoji pecat suda. Postoji i taksa u iznosu od 3.870,00 dinara. Da li je document validan?

Poštovani, ugovor o doživotnom izdržavanju je predviđen Zakonom o nasleđivanju, to je takav ugovor u kome se obavezuje primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora (stan, kuća, plac, auto i sl.). Ako što drugo nije ugovoreno, obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu Pročitaj više