Ostavinski postupak
Poštovani, da li se ostavina za naknadno pronađenu imovinu plaća? Hvala unapred
Poštovani, Kako u Vašem slučaju već postoji rešenje suda kojim je imovina raspodeljena naslednicima, tako se i imovina koja je naknadno pronađena raspoređuje na način kao i u prvobitnom rešenju - član 128. Zakona u vanparničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon, 85/2012 i 45/2013 - dr. zakon). Znači sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju. Ukoliko ste morali da platite porez na nasleđe i u prvobitnom rešenju, moraćete i sad da platite za naknadno pronađenu imovinu. Međutim u Zakonu o porezima na Pročitaj više
Moji roditelji su razvedeni, a moj otac živi za sada u vanbračnoj zajednici. Zanima me koja su moja prava u vezi sa njegovom imovinom nakon njegove smrti ukoliko oni sklope brak ili ako ga ne sklope, i da li ću izgubiti pravo na nasledstvo ukoliko joj on za života prepiše stan (u vidu poklona, testamenta i sl.), ili ukoliko je ona potpisala ugovor o njegovom doživotnom izdržavanju?
Poštovani, shodno Zakonu o nasledjivanju (Sl. Glasnik Rs, br.46/95 i 101/2003-odluka USRS) članu 9, posle smrti Vašeg oca celokupna njegova zaostavština (imovina) će se podeliti na jednake delove između njegove dece i njegovog bračnog druga u trenutku smrti. To znači da ukoliko on ne sklopi brak sa ženom sa kojom živi u vanbračnoj zajednici, a Vi ste njemu jedino dete, celokupna zaostavština će pripasti Vama. Ako sklope brak, imovina će se podeliti na jednake delove između Vas i njegove supruge. Ako njegova supruga ima dece kojima Vaš otac nije roditelj, oni ništa po zakonu neće naslediti (mogu samo ako im on ostavi npr. u testamentu). Nećete izgubiti nasledstvo čak i Pročitaj više
Kao naslednik prvog reda, dobila sam poziv za ostavinsku raspravu nakon smrti moje babe. Naslednici prvog reda su moj stric (mlađi sin pokojne), ja, moja sestra i majka (ćerke i supruga starijeg sina pokojne, koji je takođe preminuo). Nismo se pojavile na zakazanom ročištu, jer je u pozivu pisalo da nismo u obavezi da se pojavimo. Međutim, nakon toga su nam stigli pozivi gde nam se nalaže da se pojavimo na sudu. Otišla sam do pisarnice suda da pogledam predmet i videla sledeće. Podnosilac za ostavinsku raspravu je moj stric. Baba je napisala testament u kojem navodi da svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu ostavlja svom mlađem sinu (mom stricu), jer je za života mog oca, njenog starijeg sina, njemu dala, pa je taksativno navela šta mu je sve dala (pola je neistina, ali nemam pisanih tragova kojima to mogu da dokažem), čime smatra da je nas kao njegovu decu zbrinula i da sve što iza nje ostaje ostavlja mlađem sinu. Takođe je sa mlađim sinom napravila i ugovor o doživotnom izdržavanju. Moja majka (supruga strijeg sina) nije ni pomenuta u testamentu. Kao razlog pozivanja sudija navodi: nedostatak procesniih pretpostavki. Molim Vas da mi kažete da li smo u obavezi da se pojavimo na sledećem ročištu i da li imamo pravo na nužni deo?
Poštovana, Svakako niste u zakonskoj obavezi da se pozivu suda odazovete. Prisustvo pozvanih lica nije bitna procesna pretpostavka i postupak može da se vodi i okonča bez Vašeg prisustva. Pošto kažete je iza Vaše babe ostao testament i da postoji ugovor o doživotnom izdržavanju, a s obzirom da oba dokumenta idu u korist Vašeg strica sud Vas poziva kako biste se i vi izjasnili o tim činjenicama. (član 115. Zakona o nasleđivanju "Službeni glasnik Republike Srbije", br. 46/95 i 101/2003-USRS – Po pokretanju postupka za raspravljanje zaostavštine, ako je umrli ostavio testament, sud će obavestiti i na ročište pozvati sva lica koja bi mogla po zakonu polagati pravo na Pročitaj više
Poštovani, Molim Vas da mi odgovorite na sledeće pitanje. Moj otac i majka su imali porodičnu kuću. Po smrti oca majka je od mene i brata tražila da se odreknemo u njenu korist očevog dela pa da čekamo da ona umre, pa da onda delimo imovinu. Mi smo to uradili. Ja sam u to vreme živeo u inostranstvu. Dok sam još živeo tamo majka je umrla. Niko me ništa nije obavestio u vezi ostavinske rasprave i mislio sam da je sve u redu, da bih tek posle više od godinu dana saznao da je moj brat prodao kuću. Kada sam pitao šta se desilo i kako je to moguće, rekao mi je: „Mamina želja je bila da samo ja uzmem kuću.“ Nisam ništa preduzeo, bio sam povređen i ljut. Sa bratom ne govorim. Kako mogu da saznam šta je tu uradjeno? Zar je moglo to da se proda bez mene? Hvala unapred.
Poštovani, Po Zakonu o nasleđivanju („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 46/95 i 101/2003) Vi ste naslednik Vaše pokojne majke isto koliko i Vaš brat, i s toga je nadležni organ (ostavinski sud) bio u obavezi da Vam uputi poziv na ročište i obavesti o pokretanju ostavinskog postupka (shodno članu 115 Zakona o vanparničnom postupku (("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon, 85/2012 i 45/2013 - dr. zakon)) ili, pošto ste bili u inostranstvu u vreme smrti, objaviti oglasom (na oglasnoj tabli suda, Službenom listu i na drugi način) da je postupak pokrenut i da pozove zainteresovana lica da se prijave sudu u roku Pročitaj više
Poštovani, Pre deset godina sestra i ja smo ostavinskom raspravom nasledili stan od babe po ocu. Moje pitanje je da li postoji vremenski rok za prevod stana na nas, unuke, kao vlasnike.
Poštovani, Bez obzira na to što je ostavinska rasprava završena pre deset godina Vi ste i dalje u mogućnosti da stan prevedete na svoje ime budući da rok nije ograničen, prema članu 221 Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS). Neophodno je da se obratite Republičkom geodetskom zavodu – Službi za katastar nepokretnosti sa pravnosnažnim ostavinskim rešenjem. E-Klinika „Pro Bono” i studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu (Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije ,,Pro Bono”) Pročitaj više
Poštovani, sestra i ja smo nasledile od roditelja stan tj. deo stambene kuce. Da li ja mogu tj. imam pravo da se odreknem svog dela nasledstva u njenu korist obzirom da imam X dece, X unučića? Hvala
Poštovana , Svaki naslednik može u korist bilo kog lica da otuđi svoj nasledni deo. Što se tiče odricanja od nasleđa, moguća 2 načina: 1.) Izjava kojom se određeno lice odriče nasleđa i to tada čini u sopstveno ime, kada sud poziva potomke lica koje se odreklo nasleđa da i oni daju naslednu izjavu. Ova izjava se može dati sve do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine i neopoziva je. 2.) Odricanje u korist odredjenog naslednika uz istovremeno ustupanje naslednog dela. U ovom slučaju na odnose između naslednika primenjuju se pravila o poklonu. Kako ste Vi nasledili svoje roditelje, kao što je gore istaknuto, Vi slobodno možete raspolagati Pročitaj više
Kako prebaciti zaostavštinu pokojnog ostavioca na direktnog naslednika?
Poštovana, Trebalo bi pokrenuti ostavinski postupak. Na osnovu člana 88. Zakona o vanparničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon, 85/2012 i 45/2013) pred sudom koji je nadležan za teritoriju na kojoj je pokojni ostavilac u vreme smrti imao prebivalište, odnosno boravište. U stavu 2. ovog člana stoji da ako ostavilac u vreme smrti nije imao ni prebivalište ni boravište na teritoriji Republike Srbije van teritorija autonomnih pokrajina, nadležan je sud na čijem se području nalazi pretežni deo njegove zaostavštine. Na osnovu člana 89. ovog zakona postupak se pokreće po službenoj dužnosti čim sud Pročitaj više
Poštovani, posle smrti oca na ostavinskoj raspravi, majka se odrekla svog dela imovine u korist dvojice sinova. Da li je ikako moguce da majka posle devet godina od tog postupka moze da povrati pravo na svoj deo imovine, kojeg se odrekla? Hvala!
Poštovana, Vaše pitanje reguliše Zakon o nasleđivanju („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 46/95 i 101/2003 – odluka USRS). Članom 214. stav 3. ovog zakona, propisano je da je izjava o odricanju od nasleđa neopoziva. Međutim, član 216. stav 2. Zakona o nasleđivanju propisuje, da se u slučaju odricanja od nasleđa u korist drugih lica, primenjuju pravila ugovora o poklonu u kom slučaju je moguće poništenje pod određenim uslovima. U Vašem slučaju, to su slučajevi grube nezahvalnosti, iskazane prema poklonodavcu od strane poklonoprimca (majci od strane sinova), te zbog osiromašenja poklonodavca (majke). Pravo na raskid zbog nezahvalnosti važi jednu godinu od Pročitaj više
Poštovani, Kako se pokreće ostavinska rasprava u slučaju kada preminula osoba nema direktnih naslednika (bračnog druga, potomke), a jedan je od nosilaca prava na imovinu koju je delio/la sa još nekoliko braće i sestara? Da li je neophodno da svako od pomenutih srodnika podnese zahtev za ostavinsku raspravu ili to može učiniti samo jedan od njih? Hvala unapred.
Poštovani, Ostavinski postupak po pravilu pokreće nadležni sud po službenoj dužnosti, nakon sto sazna za činjenicu smrti (nadležno matično odeljenje mu dostavlja smrtovnicu). Međutim, moguće je da zainteresovana stranka (naslednik, poverilac, legatar, izvršilac zaveštanja ili neko drugo lice), dostavi sudu dokaze o smrti ostavioca i na taj način,praktično predloži sudu pokretanje ostavinskog postupka. Pod nadležnim sudom podrazumeva se Osnovni sud u mestu u kome je ostavilac imao mesto prebivališta i/ili nepokretnu imovinu. Ukoliko sud utvrdi da u sastavu zaostavštine nema nepokretnosti, a naslednici ne zatraže vođenje ostavinskog postupka, postupak se neće ni Pročitaj više
Poštovanje, interesuje me da li moja majka, pošto je zakonski naslednik mog oca jer smo se ja i sestra odrekle na ostavinskoj raspravi u njenu korist, može da me liši nasledstva testamentom, ugovorom o poklonu ili ugovorom o doživotnom izdržavanju (ili nekim drugim putem) i celo nasleđe pripadne mojoj sestri protiv moje volje i imam li pravo žalbe ako bude tako? Hvala unapred
Poštovana, Obzirom da ste se Vaša sestra i Vi na ostavinskoj raspravi odrekle nasleđa u majčinu korist to je sada njena imovina te ona može njome slobodno raspolagati kako pravnim poslovima inter vivos (ugovor o kupoprodaji, ugovor o poklonu itd.), tako i mortis causa (testament, ugovor o doživotnom izdržavanju itd.). Nažalost, Vi je u tome ne možete sprečiti. S poštovanjem, MLADI PRO BONO Pročitaj više