Ostavinski postupak
Poštovani, prošle godine je umro moj otac koji na svoje ime nije imao nikakvu imovinu. Sva imovina se vodi na mog dedu i pradedu, koji su takodje umrli kao i njihove supruge. Moj deda, moj otac i ja, svi smo jednci, niko nema ni braću ni sestre. Ostali smo moja majka i ja. Posle smrti mojih predaka nikada nikakav poziv iz suda nije došao. Zanima me koja su moja nasledna prava a koja moje majke. I kome treba da se obratim da bi se pokrenuo postupak podele imovine. Hvala unapred
Poštovani, Ostavinski postupak po pravilu pokreće nadležni sud po službenoj dužnosti, nakon sto sazna za činjenicu smrti (nadležno matično odeljenje mu dostavlja smrtovnicu). Međutim, moguće je ( kao u Vašem slučaju) da zainteresovana stranka (naslednik, poverilac, legatar, izvršilac zaveštanja ili neko drugo lice), dostavi sudu dokaze o smrti ostavioca i na taj način, praktično predloži sudu pokretanje ostavinskog postupka. Pod nadležnim sudom podrazumeva se sud u kome je ostavilac imao mesto prebivališta i/ili nepokretnu imovinu, dakle mesno nadležan sud za teritoriju na kojoj je živeo Vaš deda tj. pradeda, odnosno teritoriju na kojoj se nalazi imovina povodom koje Pročitaj više
Poštovani, Posle smrti oca smo pokrenuli ostavinsku raspravu koja je završena. Naknadno se pojavila još neka imovina koja nije bila deo ostavinskog postupka, pa me interesuje da li postoji neki obrazac koji se moze preuzeti i da li je potrebno ponovo vaditi sva dokumenta (ivode iz matične knjige rođenih, umrlih …) ili je dovoljno samo priložiti nove dokaze i kopiju predhodno donetog rešenja? Unapred hvala.
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin:0in; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;} Poštovani/a, U skladu sa Zakonom o vanparničnom postupku, ako se po pavosnažnosti rešenja o nasleđivanju Pročitaj više
Poštovani, Nakon što je okončana ostavinska rasprava, u kojoj smo se moja ćerka i ja prihvatile nasleđa, dobile smo od suda ispravu po kojoj smo dužne platiti određenu naknadu. Možete li mi reći, kojim aktom su uređene naknade i da li smo mi dužne to platiti? Nasledile smo stan od pokojnog muža. Unapred hvala.
Poštovana, Sa sigurnošću Vam ne možemo reći o kakvoj se naknadi radi. Pretpostavljamo da su u pitanju dugovi Vašeg pokojnog supruga. U tom slučaju Vaša ćerka i Vi kao sanaslednici odgovoraćete solidarno za ostaviočeve dugove svaka do visine svog naslednog dela (član 224. stav 1. Zakona o nasleđivanju, "Službeni glasnik Republike Srbije", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS). E-Klinika „Pro Bono“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu (Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije „Pro Bono“) Pročitaj više
Koliko koštaju takse za prenos imovine nasleđivanjem?
Poštovana, Paušalna taksa u postupku za raspravljanje zaostavštine uređena je Zakonom o sudskim taksama (“Službeni glasnik RS”, broj 28/94,…,93/2012; nalazi se pod tarifnim brojem 7). Obaveza plaćanja ove takse postoji samo ako je ostavinski postupak završen donošenjem rešenja o nasleđivanju. Paušalna taksa plaća se kada rešenje o nasleđivanju postane pravosnažno (odnosno u roku od 15 dana od dana dostave naloga za plaćanje takse) i u prvostepenom postupku ona iznosi od 1.000 do 75.000 dinara. Sud utvrđuje vrednost merodavnu za odmeravanje paušalne takse po slobodnoj oceni, na osnovu izjava naslednika i podataka koje su podneli. Nadalje, Uredbom o visini naknade Pročitaj više
Ja sam u četvrtom mesecu trudnoće. Čovek koji je otac deteta je preminuo od srčanog udara pre 15 dana. On je bio oženjen, ima ženu i dete, i iako mi je rekao da jeste, zapravo nije ni pokrenuo za života brakorazvodnu parnicu. Njegova supruga zna da ja postojim ali ne zna da sam u drugom stanju. Moja želja je da dete nosi prezime oca. Kakve su moje mogućnosti uopšte. Obaveštena sam preko kuma, koji je znao za našu vezu i trudnoću, i koji je u kontaktu sa suprugom da je pokrenuta ostavinska rasprava. Da li ja treba da se pojavim na tom ročištu i kažem da očekujem naše dete. Kakva su moja prava uopšte i šta da radim? Hvala unapred i nemojte me osudjivati.
Poštovana, u skladu sa članom 345 Porodičnog zakona (``Sl. glasnik RS``, br. 18/2005 i 72/2005) prezime deteta odredjuju roditelji prema prezimenu jednog ili oba roditelja. Dete može nosi prezime preminulog u skladu sa članom 349 stav 1 tačka 1 Porodičnog zakona ukoliko dodje do utvrdjivanja očinstva. Do utvrdjivanja očinstva kako bi mogli ostvariti svoje pravo može se postići na dva načina: jedan je priznanje od strane oca i drugi sudskom odlukom. Ako očinstvo nije utvrdjeno priznanjem, može biti utvrdjeno pravosnažnom sudskom presudom. Pravo na utvrdjivanje očinstva imaju: dete, majka i muškarac koji tvrdi da je otac deteta u skladu sa članom 55 Porodičnog zakona. Pročitaj više
Poštovani, Nakon očeve smrti majka i ja smo izvrsili ostavinski postupak u kome sam se ja odrekao u ime majke. U međuvremenu smo imali konflikt u vezi te nekretnine koju smo nameravali da prodamo. Interesuje me da li ja mogu da blokiram prodaju kuće od strane majke trećem licu? Da li ja imam neko pravo na tu kuću s obzirom da sam se odrekao, kao što sam već napomenuo? Hvala unapred
Poštovani, Prilikom analize Vašeg pitanja imali smo u vidu Zakon o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS). Odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu. Poklon treba da bude rezultat dobrovoljnog i potpuno slobodnog opredeljenja poklonodavca. Ugovorom o poklonu poklonodavac prenosi na poklonoprimca određeno pravo bez odgovarajuće naknade. Dakle , bitno je da postoji namera da se poklon učini. S obzirom da je poklonom (odricanjem u korist majke) predmetna kuća prešla u svojinu Pročitaj više
Moj problem je sledeći: Otac mi je preminuo pre 5 godina, i to sam sad saznao. Niko mi nije javio ni da je umro, ništa. Sa mojom majkom nije bio venčan, ali me je priznao. Imam sestru po ocu, koja zna za mene ali nismo bili u dobrim odnosima. Interesuje me, ako je bila ostavinska rasprava zašto me niko nije pozvao? I da li imam posle toliko vremena pravo na nužni deo? Hvala!
Poštovani, Prilikom analize Vašeg pitanja imali smo u vidu Zakon o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) i Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon) Pravo naslednika na zaostavštinu ne zastareva. Međutim, ovim pravom se ne dira u pravila o održaju (Zakon o nasleđivanju član 221). Pravo na stvari koje čine zaostavštinu, supruga i kćerka Vašeg oca mogli su steći i održajem, ukoliko su savesni i zakoniti naslednici. Vreme potrebno za sticanje svojine održajem je tri godine za pokretne, odnosno deset godina za nepokretne stvari, a vreme Pročitaj više
Poštovani, Rođena sestra mog pokojnog oca iza sebe ima 2 naslednice, odnosno samo ćerke mog pokojnog oca. Ostavinska rasprava je završena, rešenja su pravosnažna. Meni sada nije jasno u kom smo mi naslednom redu u odnosu na tetku i dali plaćamo neke poreze na nasleđe? Pokušala sam da podnesem poresku prijavu PPI ali me je Poreska uprava odbila uz zahtev da i druga naslednica podnesa prijavu. Veoma zahvalna!
Poštovana, Na osnovu člana 13. Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) Vi i Vaša sestra pripadate drugom naslednom redu u odnosu na Vašu tetku. Dalje, shodno članu 19. Zakona o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US i 47/2013) obaveznici koji se nalaze u drugom naslednom redu u odnosu na ostavioca plaćaju porez na nasleđe po stopi od 1,5%. Obaveznik poreza na nasleđe (što ste kako Vi, tako i Vaša sestra) je dužan da podnese poresku prijavu sa dokumentacijom koja Pročitaj više
Moj pokojni brat imao je svoj stan i kuću koju je nasledio od oca. Bio je u braku i ima dvoje dece. Posle bolesti koja je trajala godinu dana on je preminuo. Za vreme njegove bolesti bio je maltretiran od strane supruge, verbalno i nije mu kupovala lekove, do zadnjeg dana ga je maltretirala. Za vreme njegove bolesti i nakon smrti bila je u vezi sa njegovim drugom, koji sad sa njom i decom živi u stanu pokojnog brata. Ona je nasledila imovinu, verovatno i deca. Zanima me da li može da se pokrene neki postupak da se ona izuzme iz nasledstva da jedini naslednici budu njegova deca.
Poštovani/a, Ukoliko je vođen ostavinski postupak koji je okončan pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju, naslednici Vašeg brata su supruga i deca koji su nasledili po jednu trećinu imovine. U toku ostavinske rasprave sud na nedostojnost naslednika pazi po službenoj dužnosti, ali teret činjenične tvrdnje i dokazivanja su na stranci koja to tvrdi. Kako takvih navoda nije bilo, doneto je rešenje. Da bi se postupak ponovio na predlog stranke, potrebno je da ispunjavate uslove koje u članu 426. stavovima 2. i 10. navodi Zakon o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US i 74/2013 - odluka US), a to su da stranci nezakonitim postupanjem, a naročito Pročitaj više
U pitanju je restitucija. Jedini sam živi potomak svog dede-ujaka, tj. brata od tetke moje bake. Da li takvo srodstvo uopšte ima pravo na nasledstvo u procesu restitucije?
Prema čl. 5 ZAKONA O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU (‘’Sl glasnik RS’’ br. 72/ 2011) pravo na vraćanje oduzete imovine imaju bivši vlasnici, a u slučaju njegove smrti ili proglašenju umrlim- njegovi zakonski naslednici utvrđeni u skladu sa propisima koji uređuju nasleđivanje u Republici Srbiji i sa odredbama ovog zakona. Prema ZAKONU O NASLEĐIVANJU(‘’Sl. Glasnik RS’’, 46/1995 i 101/2003) Vi ste zakonski naslednik i nasleđujete u trećem naslednom redu pa u skladu sa napred pomenutom odredbom Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju imate pravo na podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine. Da bi ste svojstvo naslednika dokazali u ovom Pročitaj više