Ostavinski postupak
Poštovani, Nakon smrti roditelja, sestra i ja smo jedini direktni naslednici njihove imovine, trenutno oboje nezaposleni. U okviru nasledstva je stan u našem vlasništvu (tj. u vlasništvu naše porodice, za šta imamo dokaz), ali je van katastra (adaptirano potkrovlje, a postupak legalizacije traje već izvesno vreme, i još uvek je u toku). Interesuje me da li to može da predstavlja problem u ostavinskoj raspravi? Osim toga, zanima me koji su sve dokumenti potrebni u ostavinskoj raspravi? Hvala najlepše
Poštovani, Prema Zakonu o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) Čl. 237. Nasleđa otvorena pre stupanja na snagu ovog zakona raspraviće se po propisima koji su važili do dana njegovog stupanja na snagu, što konkretno znači da će se navedeni Zakon o nasleđivanju primenjivati u Vašem slučaju, ukoliko su Vam roditelji umrli 1995. godine ili kasnije. Dalje, prema istom Zakonu, Čl. 1. zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti, s tim da sud neće raspravljati stvari koje su manje vrednosti (pokućstvo, nameštaj, posteljina i slično) koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka, već Pročitaj više
Poštovani, Nakon smrti moga oca zaostavština je 1/3 stana. Druga 1/3 je na bračnom drugu, tj. mojoj majci i treća 1/3 je na meni jer su mi darovali i pokojni otac i majka deo svoje imovine. Imam sestru iz očevog braka koja se poziva na čl.66 Zakona o nasleđivanju tj. da se meni uračuna poklon u nasledstvo što ja neću sporiti i ako to nije bila namera oca koji je iz nekih razloga bio razočaran sa njom. Slažem se da u zaovstavštini učestvuju sestra i majka, tj. da svaka dobije pola od 1/3. Međutim mene je najviše pogodilo što se sestra poziva na čl. 9 stav 3 Zakona o nasleđivanju i hoće da majku isključi iz zaostavštine. Moja majka je 19XX godište, penzioner. Sestra je 19XX godište radno sposobna, živi u nekoj opštinskoj vili od 19XX godine, a svoju kuću je prodala. Ukoliko se ne dogovore sestra i majka, zanima me pod kojim uslovima bi sud mogao isključiti bračnog druga koji je u braku sa pokojnikom bila od 19XX do 20XX kada je otac umro stekao svu imovinu i dodeliti veća prava nego meni ili majci.
Poštovani,Čl. 9 st. 3 Zakona o nasleđivanju("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) kaže da kad postoji ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj, a imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano. Što bi značilo da od slobodne ocene suda zavisi da li će se pretnja Vaše sestre I ostvariti. Što se uračunavanja poklona tiče po čl 67 istog zakona poklon se neće uračunati u nasledni deo ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije, ili u zaveštanju, Pročitaj više
Poštovani, moja majka je preminula i naslednici njene imovine tj. stana jesu njena dva sina, moj brat i ja. Moj brat želi da se odrekne prava na nasledstvo u moju korist. Moj brat živi u Kanadi. Šta je potrebno da on uradi da bi njegovo odricanje od prava na nasledstvo u moju korist bilo važeće u postupku ostavinske rasprave koju imam nameru da pokrenem, s obzirom da on živi u Kanadi?
Poštovani, Članom 213 stav 1 Zakona o nasleđivanju Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS), propisano je da se naslednik može odreći nasleđa izjavom pred sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine. Naslednik se može odreći svog nasledstva samo u svoje ime, a nasledna izjava je neopoziva. Ukoliko se Vaš brat odriče nasledstva u Vašu korist, to bi bila izjava o prijemu nasledstva uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Na odnose između Vas (primaoca) i Vašeg brata (ustupioca) se primenjuju pravila o poklonu (član 216 Zakona o nasleđivanju). Što se same nasledne izjave tiče, potrebno je da Vaš brat sastavi Pročitaj više
Poštovani, podneo sam predlog za pokretanje ostavinskog postupka posle smrti mog oca. Predlog je prihvaćen XX.XX.20XX. u Prvom osnovnom sudu u Beogradu i dobio sam potvrdu o prijemu. Da li postoji vremenski rok u kojem treba da dobijem poziv za pokretanje ostavinskog postupka? Kako da pokrenem ostavinski postupak ako Prvi sud ne pozove na osnovu predloga? Bojim se da to „ćutanje“ Prvog opštinskog suda može potrajati mesecima i godinama bez odgovora. Kako da reagujem? Potpuna sam neznalica iz oblasti prava.
Poštovani, Vaš predlog koji ste podneli u sudu predstavlja predlog za pokretanje ostavinskog postupka tj. već ste sam postupak pokrenuli I sud će svakako pozvati na ročište za raspravljanje zaostavštine kako Vas tako I ostale naslednike Vašeg oca-shodno čl. 2 I čl. 115 Zakona o vanparničnom postupku("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon, 85/2012, 45/2013 - dr. zakon i 55/2014). Sam datum održavanja ročišta Vam ne mogu odrediti, ali ćete svakako dobiti od suda poziv čim Vaš predmet dođe na red za izradu što će biti u najskorijem vremenskom roku. S Poštovanjem, Mladi Pro Bono Pročitaj više
Molila bih Vas da mi ako možete pojasnite neke stvari i uputite kako i šta dalje činiti. Prošle godine u roku od četrdeset dana su mi preminuli i svekar i svekrva. Moj suprug ima još rođenu sestru i jednog polubrata po majci. Od imovine su pokojnici imali jedan stan i jednu vikendicu sa placem od 20 ari ,kao zajedničku imovinu i svekar svoju očevinu u selu kao i svekrva svoju očevinu na selu i deo ostavštine njene pokojne sestre. Polubrat mog supruga se odriče svog dela, tj njega ništa od toga ne zanima, a sestra mog supruga izjavljuje da joj je pokojni svekar pre dve i po godine prepisao vikendicu koju je ona već uknjižila na svoje ime. Polovinu te vikendice i neke druge stvari na tom placu smo sagradili suprug i ja, taj stan smo otkupili suprug i ja, doduše upisan je na njegovog oca ali smo mi dali novac i to znaju i polubrat i sestra mog supruga i ništa ne osporavaju ali ona sad traži i pola stana. Moj suprug nije znao da je njegov otac poklonio ćerki vikendicu, to je saznao posle njegove smrti. Napominjem da je pokojni svekar bio uvek pod dejstvom alkohola, a svekrva dementna. Čak smo saznali da je imala u poslednje dve i po godine i ovlašćenje da podiže svekrvinu penziju i tudju negu i pomoć. Moj suprug je hteo da se dogovori sa njom, pošto dok su bili živi njegovi roditelji su uvek govorili da će njoj prepisati vikendicu, a mom suprugu stan, ali ona odbija svaki dogovor i uporna je u tome da traži i polovinu stana. Zanima nas da li taj ugovor o poklonu može da se ospori jer na njemu nema i svekrvinog potpisa, a imovina je bila zajednička i koja su prava mog supruga. Unapred se zahvaljujem i oprostite ako sam bila opširna.
Poštovana, Vaš muž i njegova sestra, s obzirom na to da se njihov brat po majci odriče nasledstva, su jedini naslednici i nasleđuju na jednake delove. To znači da se sva imovina njihovih roditelja deli izmedju njih dvoje. Zakonskom nasledniku uračunava se u njegov nasledni deo poklon koji je na ma koji način primio od ostavioca, osim ukoliko je ostavilac naglasio da se taj poklon neće uračunavati u nasledstvo. Pokloni se uračunavaju tako što najpre ostali zakonski naslednici dobijaju iz zaostavštine vrednost srazmernu učinjenom poklonu, pa se ostatak imovine deli. Što se tiče uknjižbe, moguće je da je Vaš svekar bio upisan kao jedini vlasnik nepokretnosti, ali prema Pročitaj više
Moj otac je je radio mnogo godina u inostranstvu i tamo stekao penziju. Pola godine je provodio u Srbiji a pola u inostranstvu. Ove godine je preminuo, ovde u Srbiji i tu je i sahranjen. Nije ostavio nikakav testament niti ugovor o izdrzavanju. Od naslednika postojimo maćeha i ćerka jedinica tj. ja. Moje pitanje glasi: kako mogu dobiti uvid u račun u njegovoj banci u inostranstvu i da li postoji mogućnost zloupotrebe od strane maćehe bez mog znanja? Ona ne poseduje ovlašćenje za raspolaganje njegovim sredstvima. Postoji kuća za koju imam kupoprodajni ugovor na očevo ime (kuća je kupljena u braku sa maćehom). Kakvo je moje nasledno pravo za ovu nekretninu i eventualna novčana sredsva na računu u inostranoj banci? Hvala unapred
Poštovana, Nakon smrti Vašeg oca trebalo bi pokrenuti ostavinski postupak. Vi i Vaša maćeha predstavljate jedine zakonske naslednike i kao takve nasleđujete imovinu na dva jednaka dela. Na osnovu rešenja suda, po sprovedenoj ostavinskoj raspravi, možete steći i uvid u bankarske račune Vašeg oca. Ukoliko budete imali još nedoumica slobodno nam se obratite. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, pozvana sam na ostavinsku raspravu nakon smrti oca koji je živio u Beogradu. Dolazim iz Hrvatske pa me zanima koliko se ostavinska plaća i kada se plaća (na dan ostavinske ili…?). Koje su moje obveze nakon ostavinske? Unaprijed zahvaljujem.
Poštovana, Naknade koje se plaćaju za postupak raspravljanja zaostavštine su uređene Zakonom o sudskim taksama. ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001 - dr. zakon, 9/2002, 29/2004, 61/2005, 116/2008 - dr. zakon, 31/2009, 101/2011, 93/2012 i 93/2014) Za raspravljanje zaostavštine prema ovom zakonu plaća se paušalna taksa u iznosu od 1.000 do 75.000 dinara. Isplata bi trebalo da se izvrši kada rešenje o nasleđivanju postane pravosnažno, odnosno u roku od 15 dana od dana dostave naloga za plaćanje takse. Paušalnu taksu su u obavezi da plate naslednici u srazmeri nasleđenih delova. A sam iznos će utvrditi sud po slobodnoj oceni, uzevši u Pročitaj više
Poštovanje, imam jedno kratko pitanje. Osoba koja je imenovana na testament XXX dobila je kuću na poklon iako nije prava ćerka. Ostali članovi su dobili hotele i ostalo. Sve ovo smo saznali posle 5 godina zahvaljujuci komšinici. Kako i na koji način su otvorili testament, a da je nikada nisu obavestili. Naravno ta osoba živi u inostranstvu i adresa u inostranstvu je prijavljena regularno i cak preko ambsade.
Poštovani, prema članu 106. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku sud će otvoriti i pročitati testament u prisustvu dva punoletna svedoka koji mogu biti naslednici. Što naravno ne sprečava da naslednici, legatari i druga zainteresovana lica da prisustvuju otvaranju testamenta i da traže prepis istog, ali njihovo prisustvo nije obavezno član 106. stav 4 Zakona o vanparničnom postupku. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, Zamolio bih Vas da mi date savet u vezi nasledstva moje preminule majke. Posedujem austrijsko državljanstvo i imam kuću moje majke u Srbiji koju je ona testamentom prepisala(ovde u XXXX) meni kao jedinom nasledniku. Kao jedinac moje majke sve je prepisala meni. Moje pitanje bi bilo, šta mi je sve od papira potrebno u Srbiji i koja je procedura da bih to preveo na mene? Bio bih vam veoma zahvalan ako bi ste mi odgovorili! Napominjem još da je majka sudu u Srbiji nešto pisala ali nisam siguran šta? S poštovanjem
Poštovani, Bez obzira što Vam je majka testamentom prepisala kuću Vi morate pokrenuti ostavinsku raspravu pred sudom Republike Srbije jer je on isključivo nadležan za raspravljanje nepokretne zaostavštine koja se nalazi na teritoriji iste-čl. 71 I 72 Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja("Sl. list SFRJ", br. 43/82 i 72/82 - ispr., "Sl. list SRJ", br. 46/96 i "Sl. glasnik RS", br. 46/2006 - dr. zakon). U skladu sa čl. 122 Zakona o vanpraničnom postupku("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon, 85/2012, 45/2013 - dr. zakon i 55/2014) kada sud utvrdi kojim licima pripada pravo na nasleđe, oglasiće ta Pročitaj više
Poštovani, Imam veliki problem koji ugrožava moju egzistenciju i zato Vas molim da mi ako je ikako moguće odgovorite što pre. Iz roditeljske kuće sam morala da odem jer sam izgubila posao 2010. godine i moji su me bukvalno posle jedne svađe svojim psovkama izbacili iz trosobnog stana. Moja ćerka je ostala da živi sa njima. Osim toga što mi nisu hteli pomoći kada mi je bilo najpotrebnije, nikad se nisu zapitali gde sam našla smeštaj. Moram da napomenem da imam rasno kučence Havanezer (5 kg), koje je isto moralo da ode iz stana jer nikada nisu prihvatili da živi u stanu. Dve godine nisam razgovarala sa njima. Smeštaj sam našla kod prijatelja i sve je bilo ok dok i on nije dobio otkaz, tako da bukvalno nemamo novca. Igrom slučaja, godinu dana pre smrti mog oca ( umro je u maju prošle godine) sam se pomirila sa njim, ali nije dolazilo u obzir da se vraćam jer moja majka nije želela da moj otac ( koji je bio jako bolestan) sazna da sam ostala bez posla, tako da je i umro a nije znao da sam nezaposlena. Ja sam se trudila da nađem posao, ali kako imam već 51 godinu to je nemoguća misija. Preko interneta sam prodavala knjige iz svoje lične biblioteke kako bih pomogla svom prijatelju i sebi, ali više se ne može. Prijatelj sa kojim živim mi je rekao da više ne možemo da izdržimo, već su nam isključivali struju, nemamo novca da plaćamo komunalije, hranimo se veoma loše, jedemo hleb i paštetu najčešće, a da ne pišem da nema između nas ni razumevanja, a kamoli nečega drugog. On mi je predložio da se svojevoljno vratim u roditeljsku kuću iako mi majka to zabranjuje, rečima da ne želi da me izdržava i da se brine o meni jer sam za ove četiri obolela. Lečim se na psihijatriji u bolnici Mišović, a izgleda da imam i još neku sistemsku bolest vezano za gastoenterologiju. Moje pitanje je da li ja mogu njoj da kažem da želim da pokrenem ostavinsku raspravu nakon smrti oca, a njenog muža, jer se stan vodi na moj pokojnog oca ili je potrebno da obavestim sud na teritoriji opštine na kojoj se stan nalazi, pa da oni odrede ostavinsku raspravu, jer ja nemam gde da živim, jedino na ulici. Novac za pokretanje ostavinske rasprave nemam. Šta da radim? Očajna sam. Molim vas, ako je ikako moguće, pomozite mi vašim pravnim savetom.
Poštovana, Ostavinski postupak po pravilu pokreće nadležni sud po službenoj dužnosti, nakon sto sazna za činjenicu smrti. Međutim,moguće je da zainteresovana stranka dostavi sudu dokaze o smrti ostavioca i na taj način,praktično predloži sudu pokretanje ostavinskog postupka. Pod nadležnim sudom podrazumeva se sud u kome je ostavilac imao mesto prebivališta i/ili nepokretnu imovinu. Prema Zakonu o nasleđivanju prvi nasledni red čine ostaviočeva deca i supružnik. Vi, kao dete, spadate u ovaj nasledni red. Naslednici u prvom naslednom redu nasleđuju na jednake delove, što znači da se imovina Vašeg oca deli između njegove dece ( Vas i ukoliko je imao još dece) i Vaše Pročitaj više