Ostavinski postupak
Poštovani, moj deda je umro 19XX.godine. Živeo je na području opštine Pirot, gde je moj otac iste godine prošao ostavinsku raspravu, moj otac je preminuo 20XX. godine i u Novom Sadu, gde je živeo, smo sestra i ja prošle ostavinsku raspravu. U međuvremenu smo došli do saznanja da je deda posedovao nepokretnost u opštini Dimitrovgrad koja nije bila predmet ostavinske rasprave, pa mene sad zanima kom osnovnom sudu treba da podnesem dopunu zahteva za ostavinsku raspravu i da li je moguće da ta imovina odmah pređe na sestru i mene ili je potrebno da ide prvo na pokojnog oca. Hvala
Poštovana, Za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je području ostavilac u vreme smrti imao prebivalište, odnosno boravište (član 88 stav 1 Zakona o vanparničnom postupku). Dakle, u Vašem slučaju je mesno nadležan sud na čijem području je Vaš deda imao prebivalište, odnosno boravište u vreme smrti. Ako se po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu pronađe imovina, za koju se u vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu ranije donesenog rešenja o nasleđivanju (Član 128 stav 1 Zakona o vanparničnom Pročitaj više
Poštovani, svekar mi je preminuo pre četri godine. Na ostavinskoj raspravi moj dever i muž su se odrekli svog dela u korist majke tj. moje svekrve. Međutim ona ih sada izbacuje, ne dozvoljava da se podele. Mene zanima mogu li oni da povrate svoje delove? Hvala!
Poštovana, Naslednička izjava koja se daje pred sudom u ostavinskom postupku ne može biti kasnije opozvana. To važi i za izjavu kojom se naslednici odriču od nasleđa (član 214 stav 3 Zakona o nasleđivanju). Jedini slučaj u kome je moguće zahtevati poništaj izjave o odricanju od nasleđa je ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude (član 214 stav 4 Zakona o nasleđivanju). Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, nakon smrti oca pokrenuli smo ostavinsku raspravu. Naslednici smo majka i ja. Kako izbeći plaćanje poreza na nasleđe, odnosno poklon ukoliko želim da se odreknem svog dela u korist majke? Da li treba da prihvatim nasledje i odmah kažem da ga ustupam majci ili da se odreknem naslednog dela u korist majke? Hvala unapred!
Poštovana, Postoji razlika između prostog odricanja od nasleđa i odricanja od nasleđa u korist drugog naslednika. Kada biste se pred sudom odrekli nasleđa u korist majke, to bi se smatralo izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Na tu vrstu date nasledničke izjave primenjuju se pravila o poklonu (član 216 Zakona o nasleđivanju), pa bi postojala obaveza plaćanja poreza na nasleđe i poklon. Prema članu 213 Zakona o nasleđivanju: „Naslednik se može odreći nasleđa izjavom pred sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine. Naslednik se može odreći nasleđa samo u svoje ime. Smatra se da naslednik koji se odrekao Pročitaj više
Postovani, mozete li mi objasniti sta pravno podrazumeva termin kada neko kaze „Prihvatam se nasledstva i ustupam bratu„ u ovom slucaju, tetka bi trebalo da se u tatinu korist odrekla svog dela nasledstva tj. dela stana. Da li takva njena izjava podrazumeva da se zaista odrekla i da ni njeni naslednici nemaju prava na to vise, ili ova rec „ustupam„ podrazumeva neki odredjeni vremenski period?
Poštovana, ovakva naslednopravna izjava ima dejstvo odricanja od nasledstva u korist određenog sanaslednika (u ovom slučaju Vašeg oca). Odricanje u korist određenog naslednika za razliku od „običnog“ odricanja ima drugačiju pravnu prirudu jer se u ovom slučaju smatra da se naslednik prihvatio svog naslednog dela i istovremeno ga ustupio drugom sanasledniku čime se njihov odnos dalje reguliše pravilima koja se odnose na ugovor o poklonu (čl. 216. Zakona o nasleđivanju). Dakle, i da je Vaša tetka rekla da se odriče nasledstva u korist svoga brata takva naslednopravna izjava bi imala identično dejstvo kao i ova u kojoj se prihvata nasledstva i ustupa ga svom bratu jer je to Pročitaj više
Otac mi je preminuo pre x godina, a još nije izvršena imovinska rasprava. Do trenutka smrti, otac mi je živeo u porodičnoj kući u x. Pored te kuće, otac je posedovao i imanje sa šumom u x. Interesuje me gde se podnosi zahtev za imovinsku raspravu? Kao i da li se zahtev mora podneti lično ili možda može online?
Poštovani/a, Ostavinski postupak predstavlja skup procesnih radnji pred sudom, koje imaju za cilj utvrđivanje naslednopravnih posledica ostaviočeve smrti. Stvarno nadležan sud za raspravljanje zaostavštine uvek je osnovni sud. Mesna nadležnost se pre svega određuje prema činjenici domicila, što znači da će mesno nadležan sud za raspravljanje zaostavštine (ostavinski sud) biti onaj osnovni sud na čijem području je ostavilac imao prebivalište. Ukoliko ponovo budete imali neke nedoumice u vezi pravnih pitanja slobodno nas kontaktirajte. Vaš, Mladi Pro bono Pročitaj više
Mojoj ženi je umrla majka. Otac je živ i žena mi ima 2 brata. Sva imovina je bila na majci sad se djeli na 4 djela (moju ženu,njena 2 brata i njenog oca) .Posto živimo u inostranstvu a zena ne želi svoj dio postoji li nekakva mogućnost da se to podjeli na 2 brata i ženinog oca bez njenog prisutva……Kakvi su papiri potrebni da se to potpise i da li je to moguće uraditi bez ženinog prisustva? hvala unaprjed na odgovoru
Poštovani, Članom 213 stav 1 Zakona o nasleđivanju Republike Srbije, propisano je da se naslednik može odreći nasleđa izjavom pred sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine. On to može učiniti samo u svoje ime, i ta izjava je neopoziva. Kako mogu da zaključim, Vaša žena želi da se odrekne svog naslednog dela, bez ustupanja svog dela bilo kome od sanaslednika. Naime, ukoliko bi se Vaša supruga odrekla nasleđa u korist ostalih naslednika ili nekog od sanaslednika, to bi bila izjava o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela, i po prijemu ustupljenog dela, na odnose između ustupioca(Vaše žene) i prijemnika(ostalih) Pročitaj više
Poštovani, deka kome je sin preminuo poklanja unucima(deci preminuloga) stan vrednosti od oko XXXeur u Beogradu. Da li se plaća sudska taksa na ovaj ugovor o poklonu i koliko-orijentaciono? Hvala.
Poštovana, Što se tiče sudskih taksi za overu ugovora, prema Tarifnom broju 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudksim taksama sledi da ćete za dobijanje okvirne cifre morati da saberete vrednost pod A i vrednost pod B ili C (u zavisnosti od toga da li navodite ): A) Za molbu, usmenu ili pismenu, kojom se traži overavanje potpisa, plaća se 70 dinara. Plaća se 160 dinara za overu potpisa, odnosno rukopisa. Do sada, to je sledeća računica: broj potpisnika x broj primeraka ugovora (i primerak za sud se računa) x 160 dinara + 70 dinara. Primer : 3 x 4 x 160 + 70 = 1990 dinara. B) U ugovoru je naznačena vrednost stana koji je predmet ugovora o poklonu – Pročitaj više
Otac mi je nastradao i sada se ja i sestra pozivamo kao naslednici, da li ja mogu da se odreknem u korist njegove majke tj. moje babe ili strica da to ostavim njima? I ko bi to nasledjivao dalje ako se ja odreknem toga?
Poštovana, prema našem Zakonu o nasleđivanju postoje dva načina za odricanje od nasleđa. Prvi način je tzv. opšte odricanje gde pred sudom u ostavinskom postupku dajete izjavu da se odričete od nasleđa, što za posledicu ima da se smatra da nikada niste bili naslednik (čl. 213. ZON). U ovoj situaciji Vaš deo nasledstva bi prešao na Vaše potomke ili, ukoliko njih nema ili ne žele da se prihvate nasledstva, na druge naslednike koji se sa Vama nalaze u istom naslednom redu. Budući da ste Vi naslednik prvog naslednog reda zajedno sa Vašom sestrom, svaka od vas dve nasleđuje po polovinu celokupne zaostavštine, tako da bi u slučaju ovakvog Vašeg odricanja celokupna Pročitaj više
Poštovani, Posle smrti mog strica njegova supruga je nasledila 3/4 stana, a ja 1/4 stana. Stan je bio u njegovom vlasništvu ali je kupljen u bračnoj zajednici. Nisu imali dece. Po rešenju suda polovina stana automatski pripada supruzi mog pok. strica, a u drugoj polovini njoj takodje pripada polovina, tako da meni ostaje 1/4. Da li ima osnova za pokretanje žalbenog postupka. Takodje imaju i kuću koja je u njenom vlasništvu ali je napravljena u bračnoj zajednici.
Poštovani, U Vašem slučaju ne postoji osnov za žalbu. Vaša strina je iskoristila pravo izuzimanja polovine stana na ime bračne tekovine, a Vi kao naslednik drugog naslednog reda, zaostavštinu delite sa suprugom ostavioca tako što, kao što ste i naveli, polovina od preostalog dela stana pripada supruzi ostavioca, a druga polovina Vama kao jedinom preostalom nasledniku. Činjenica da postoji kuća koja je u vlasništvu supruge Vašeg strica nije od uticaja na drugačiju raspodelu imovine iza ostavioca. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Postovani, umrla mi je majka i nakon nje umro mi je deda tj. majcin otac, e sad postoje 4 naslednika nakon dedine smrti dva dedina sina, ja koji sam ostao iza svoje majke i sestra od ujaka koji je preminuo pre par godina. Moje pitanje je sledece: Sestra zeli da mi pokloni tj. da se odrekne svog dela u moju korist, pa me interesuje sta ona treba da kaze na sudu a da ja nakon toga sto se ona odrekne u moju korist ili izjavi da zeli da mi pokloni ne platim veliki porez posto se ipak radi o delu kuce i nekog placa. Hvala unapred na odgovoru.
Poštovani, Zakon o nasleđivanju u članu 215. propisuje sledeće: “Odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu” . Dakle dovoljno je da Vaša sestra na ročištu za ostavinsku raspravu izjavi da se odriče svog naslednog dela u Vašu korist. Ovo odricanje prava u vašu korist, smatra se poklonom te ste u obavezi da platite porez na poklon koji je regulisan članovima 14-22 Zakona o porezu na imovinu. S obzirom na to da se u odnosu na poklonodavca (vašu sestru od ujaka) nalazite u trećem naslednom redu, na Pročitaj više