Ostavinski postupak
Poštovani, penzioner sam i u septembru 2012. mi je umro jedan od dva rođena brata (mlađi), koji nije imao suprugu i decu. Drugi, stariji brat, umro je pre dve godine i on ima živu suprugu i dvoje punoletne dece. I ja imam dvoje punoletne dece. Zanima me da li ostavinsku raspravu pokreću naslednici ili sud, i koliki deo nasledstva (od nedavno premin ulog brata) kome od nas pripada? Unapred hvala
Poštovani, Postupak za raspravljanje zaostavštine se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili je proglašeno za umrlo (član 89 stav 1 Zakona o nasleđivanju). Matičar koji je nadležan da izvrši upis smrti u matičnu knjigu umrlih je dužan da u roku od 30 dana po izvršenom upisu dostavi smrtovnicu ostavinskom sudu (član 92 stav 1). Međutim, moguće je da zainteresovana stranka (naslednik, poverilac, legatar, izvršilac zaveštanja ili neko drugo lice), dostavi sudu dokaze o smrti ostavioca i na taj način, praktično predloži sudu pokretanje ostavinskog postupka. Za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je području Pročitaj više
Da li postoji mogućnost da se na ostavinskoj raspravi potpiše izjava da ne želimo 15 dana za žalbu pošto je sve dogovoreno ljudski izmedju zainteresovanih strana? Ima nas koji živimo u inostranstvu pa bismo da završimo to u što kraćem roku. Hvala
Poštovani, Odredbama Zakona o vanparničnom postupku nije regulisano ovo pitanje, ali član 30 stav 2 ovog zakona kaže da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. Prema članu 369. stav 1 Zakona o parničnom postupku stranka može da se odrekne prava na žalbu od trenutka kad je presuda objavljena. Dakle, Vi to možete učiniti nakon donošenja ostavinskog rešenja, ali je važno da znate da je takva izjava neopoziva (član 369 stav 3). Srdačno, MLADI PRO BONO Pročitaj više
Pitanje: Poštovani, Moj otac je celog zivota starao o svom ujaku ( rodjenom bratu njegove majke, moje babe ) i njegovoj ćerki. Njegov ujak nikada nije sačinio testament, iako je želeo da sve dobije moj otac, jer on brinuo o ujaku, ujni i sestri, kao i moja majka, a na kraju krajeva i ja. Njegova ujna je umrla prva, kasnije i ujak, a na kraju je nasilnom smcu umrla i njegova sestra. Sada na red dolazi ostavinska rasprava gde se javlja oko desetak naslednika, iako se o njima niko od njih nije starao ili u krajnjem slučaju video, meni je jasno da oni po zakonu imaju pravo nasledjivanja bez obzira na te stvari, ali zanima me ima li moj otac pravo na nesto više i šta se sve može uzeti kao dokaz?! Unapred zahvalna
Poštovana, Stvar je jednostavna. Kada nema testamenta ( kao u ovom slučaju), nasledjuje se po zakonu. Dakle, kako ujak nije sačinio testament, na nasledje će biti pozvani, u prvom naslednom redu,njegova ćerka. Prvi nasledni red čine supružnik i potomci. Pomenuli ste da je supruga ostavioca ( ujaka) umrla, a pomenuli ste i da ima jednu ćerku. Sve dakle pripada toj ćerki, ne mogu da se jave desetak naslednika, nego pošto ta ćerka postoji, svo nasledstvo po zakonu ide njoj. Ako je ima više dece, a to niste pomenuli, zaostavština ujaka se deli na jednake delove toj deci. Dakle, pošto ujak iza sebe ima potomke, to isključuje ostale nasledne redove i cela njegova Pročitaj više
Pitanje: Majka mi je preminula u junu 2012. god. Bila je u braku sa tatom 30 godina. U tom braku dobili su stan, zajednickim sredstvima firmi. Razveli su se 2006. god. Prodali su stan i podelili novac. Tata je kupio stan, a mama napravila kucu. Ja sa tatom, brat sa mamom. Mama se razbolela prosle godine od karcinoma. Kada je zapala u tesko stanje, tata je brinuo o njoj. Mama je pozelela da se ponovo vencaju. Vencali su se u maju ove godine, a mama je preminula u junu iste godine. Tata i dalje zivi u maminoj kuci. Tata i ja smo napravili ugovor o dozivotnom izdrzavanju, ali brat i mama nisu. Sad bih ja zelela da se odreknem u korist brata, jer se kuca vodi na mamu. Zanima me da li tata ima prava na nasledje dela kuce obzirom da su bili vencani samo mesec dana? Mama i brat su pravili kucu bez njegovog udela. I da li ja mogu da se izjasnim o odricanju nasledja u korist brata, pre pozivanja na sud o ostavinskoj raspravi, jer necu biti u zemlji u tom trenutku? Unapred vam puno hvala, i izvinte na opsirnosti.
Postovani, Vasi roditelji su bili u bracnoj zajednici u trenutku smrti Vase majke, tako da Vas otac ima pravo zakonskog nasledjivanja, ukoliko ostavilac (Vasa majka) nije podnela tuzbu za razvod braka, ukoliko brak nakon smrti Vase majke nije bio ponisten ili ukoliko zajednica zivota nije trajno prestala za zivota ostavioca (Zakon o nasledjivanju, clan 22). Vas otac i brat i Vi spadate u prvi nasledni red, sto znaci da nasledjujete u jednakim delovima. Vi se mozete odreci svog naslednog dela u korist brata davanjem izjave o odricanju u korist odredjenog naslednika, pri cemu Vasa izjava ima karakter izjave o prijemu nasledja uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Sto se tice toga sto Pročitaj više
Pitanje: Postovani, majka mi je umrla 2006. godine. Za naslednike smo oglaseni otac i ja. Majka nije imala nekretnina na svoje ime i ostavinski postupak je okoncan. Zanima me da li ja imam pravo na pokretanje postupka u kome bih zahtevala da majcin deo bracne tekovine bude podeljen izmedju mene i moga oca kao jedinih naslednika? Srdacan pozdrav
Poštovana, Prema Zakonu o vanparničnom postupku (član 113. stav 2.) Ostavinski sud obustavlja raspravljanje zaostavštine, ukoliko je umrli ostavio samo pokretnu imovinu, sto je slučaj i kod Vas. Medjutim, stav 3 istog člana kaze da lica koja se pozivaju na nasladje zadrzavaju pravo da traže raspravljanje zaostavštine, podnošenjem predloga za sprovodjenje ostavinskog postupka. Prema Zakonu o nasledjivanju, član 221, pravo naslednika da traži zaostavstinu ne zastareva. Ovim se ne dira u pravila o održaju, sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja, ali, koliko smo razumeli, to nije slucaj kod Vas. Kako Vi I Vaš otac, kao jedini naslednici, pripadate 1. naslednom redu, Pročitaj više
Htela bih da pokrenem ostavinski postupak posle smtri moga oca, jedini naslednici smo moja majka i ja, iza moga oca ostao stan od XX m2, vikendica, auto star 20 godina, pištolj. Moje pitanje je: da li i koliko se plaća taksa za pokretanje ostavinskog postupka? Unapred zahvalna
Poštovana, prema Zakonu o sudskim taksama predviđeno je da se za pokretanje postupka za raspravljanje zaostavštine ne plaća nikakva taksa. Jedina taksa koja se plaća u prvostepenom ostavinskom postupku predviđena je pod tarifnim brojem 7 ovog zakona i u pitanju je paušalna taksa u rasponu od 1.000 do 75.000 dinara. Visinu paušalne takse određuje sud na osnovu vrednosti celokupne zaostavštine koju će proceniti po slobodnom oceni, na osnovu izjava naslednika i podataka koje su podneli. Obaveza za plaćanje ove takse nastaje tek po pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju i obuhvata sve naslednike srazmerno njihovim naslednim delovima. Dakle, za pokretanje postupka niste dužni Pročitaj više
Poštovani, otac mi je preminuo pre nekoliko dana. Nikad nismo bili u nekim odnosima, maćeha će najverovatnije prilikom prijavljivanja naslednika mene izostaviti, tj. interesuje me kako da ja ostvarim svoje pravo da me sud pozove na ročište, jer ja sam ipak ćerka bez obzira sto sam iz prvog braka. Da li je to krivično delo kada neko neće prijaviti sve naselednike i kako ja da se obratim sudu da sud zna da i ja postojim, tj. da i ja bi trebala dobiti poziv za ročište.
Poštovana, Vi ste, kao ćerka ostavioca, naslednik prvog naslednog reda i celokupnu zaostavštinu nasleđujete u jednakim delovima sa ostalom decom ostavioca i njegovom suprugom. Zakon o vanparničnom postupku propisuje da se ostavinski postupak pokreće po službenoj dužnosti, čim sud sazna da je neko lice umrlo (član 89 stav 1). Međutim, to se u praksi retko primenjuje. Ostavinski postupak započinje zahtevom za pokretanje ostavinskog postupka, koji nadležnom sudu može podneti bilo koji od naslednika. Tako da Vi možete podneti zahtev za pokretanje ostavinskog postupka u kome ćete navesti naslednike i imovinu ostavioca. Ukoliko je ostavinski postupak već pokrenuo neki od Pročitaj više
Postovani, interesuje me mozete li mi reci kada se placa taksa koja se tice vodjenja ostavinskog postupka, od cega zavisi visina iste i postoje li neki dodatni troskovi u vezi sa vodjenjem pomenutog postupka? Hvala unapred.
Poštovana, paušalna taksa u postupku za raspravljanje zaostavštine uređena je Zakonom o sudskim taksama (nalazi se pod tarifnim brojem 7.). Obaveza plaćanja ove takse postoji samo ako je ostavinski postupak završen donošenjem rešenja o nasleđivanju. Paušalna taksa plaća se kada rešenje o nasleđivanju postane pravosnažno, odnosno u roku od 15 dana od dana dostave naloga za plaćanje takse. Visina ove takse određuje se u odnosu na tzv. “čistu vrednost zaostavštine” koja predstavlja iznos zaostavštine umanjen za ostaviočeve dugove, troškove sahrane, legate, troškove popisa i procene i sve druge troškove i terete na zaostavštini. Kada se izuzmu svi ovi troškovi Pročitaj više
Sud upućuje moju baku da pokrene parnicu, zbog toga što neki učesnici ostavinske raprave, osporavaju njen zahtev za izdvajanje idealne 1/2 polovine. Da li je moguće da ona mora da pokrene parnicu, ako se neko drugi žali? Posle 60 godina braka, mora da prolazi kroz sudska šikaniranja. Pomozite!
Poštovani, kada u vanparničnom postupku (a ostavinski postupak spada u vanparnične postupke) dođe do spora oko određenih činjenica koje su od važnosti za rešenje prethodnog pitanja u postupku, sud je dužan da stranke uputi da u određenom roku pokrenu parnicu ili postupak pred upravnim organom radi rešenja spornog prava, odnosno pravnog odnosa (čl. 23. st. 1. Zakona o vanparničnom postupku). Kako se ovde radi o postupku deobe imovine koji je neophodno raspraviti pre raspravljanja zaostavštine (kako bi se uopšte mogao voditi ostavinski postupak jer, u suprotnom neće moći da se odredi koja imovina čini zaostavštinu) primenjuje se pravilo da ukoliko dođe do osporavanja Pročitaj više
Poštovani, majka mi je preminula u decembru 2011. Bila je vlasnik stana u kom je živela do svoje smrti. Ja sam jedini naslednik. Kome da se obratim i sa kojim dokumentima, u vezi nasledstva? Hvala na odgovoru.
Poštovani, Ostavinski postupak po pravilu pokreće nadležni sud po službenoj dužnosti, nakon sto sazna za činjenicu smrti (nadležno matično odeljenje mu dostavlja smrtovnicu). Međutim, moguće je da zainteresovana stranka (naslednik, poverilac, legatar, izvršilac zaveštanja ili neko drugo lice), dostavi sudu dokaze o smrti ostavioca i na taj način, praktično predloži sudu pokretanje ostavinskog postupka. Za raspravljanje zaostavštine mesno je nadležan sud na čijem je području ostavilac u vreme smrti imao prebivalište, odnosno boravište (ostavinski sud). Ako ostavilac u vreme smrti nije imao ni prebivalište ni boravište na teritoriji Republike Srbije van teritorija Pročitaj više