Nužni deo
Postovani tIm- Pro Bono Sada sam slucajno naisla na vas seit, zivim u dijaspori. u kome odgovarate za slucaj Ostavstine sa dozivotnim izdrzavanjem. Majka mi je umrla X. god.i na prvom ostavinskom postupku saznajem od advokatice koja me je zastupala da je majka napravila zaostavstinu sa dozivotnim izdrzavanjem sestri. Ja nisam prisustvovala, jer se nalazim u inostranstvu pa sam nasla advokaticu koja me zastupala. Rekla mi je zasto joj nisam rekla da postoji Ugovor o dozivotnom izdrzavanju kad sam te pitala. Ja sam jo rekla da koliko ja znam da ne postoji. Ali ustvari postoji i poslala mi je Fax Ugovora i rekla da to ne mogu ni u kom slucaju da pobijem. Sada posle nepunih X godina kada na internetu mozes sve i svasta da potrazis i procitas sta te interesuje jer sada svi pisu opsirno, saznajem da sam imala pravo na nuzni deo, i jos taj Ugovor je pravljen 200X god. , a majka je umrla od raka 200X god a bolovala od 200X god. I gde pisete da ako se zna da je ostavioc Ugovora tesko bolestan i da se zna da ce uskoro umreti testament se moze ponistiti. Pa je eto posle X god saznajem da sam mogla da ga ponistim i moje je pitanje da li je sada za to kasno. Hvala unapred
Poštovana,Ugovor o doživotnom izdržavanju je, prema Zakonu o nasleđivanju Republike Srbije (Službeni glasnik RS br. 46/95, 101/2003- odluka USRS i 6/2015), strogo formalan ugovor, sto znači da je, u vreme koje ste naveli, morao biti zaključen u pismenom obliku i overen od strane sudije, koji ima obavezu da naročito upozori primaoca izdržavanja, u ovom slučaju Vašu majku, da imovina koja je predmet Ugovora ne ulazi u njenu zaostavštinu i da se njom ne mogu namiriti nužni naslednici. Obzirom da je Ugovor prezentovan pred sudom u ostavinskom postupku, možemo pretpostaviti da je punovažan odnosno zaključen u skladu sa Zakonom, te da, kao nužni naslednik, nemate prava na Pročitaj više
Poštovani, U braku sam x godine i sa suprugom imam jedno dete. Pre xxx ugovorom o poklonu dobio sam od svoje majke stan koji sam potom menjao za kuću. Kuća se sada vodi na moje ime i objašenjeno mi je da, u slučaju moje smrti, moja supruga i sin dobijaju po 50% imovine, a u slučaju razvoda kuća ostaje meni. Za vas imam 2 pitanja: 1) Ukoliko u slučaju moje smrti budemo imali npr. troje dece, kako se deli imovina? Da li supruga dobija 1/2, a deca po 1/6? 2) Želim da kuća bude u ravnopravnom vlasništvu supruge i mene, dakle po 1/2. Ovo želim zbog toga što smo, iako o tome nema pisanih tragova, deo stana koji sam dobio na poklon supruga i ja zajedno otplatili mojoj majci. Zanima me koji je najbolji način da osiguram suprugu. Da li to mogu izvesti ugovorom o poklonu (kod ovog slučaja mi je pomenut problem nužnog dela, koji treba da ostane ostalim naslednicima, u ovom slučaju sinu pa nisam siguran da li mogu da prepišem 1/2 kuće ili neki manji deo), ili pak mogu da napišem izjavu kojom supruzi priznajem ravnopravno vlasništvo nad kućom. Ako ovo drugo postoji, to mi deluje kao adekvatno rešenje, jer ne bismo morali da pravimo ponovo izmene u Katastru, a ja bih ispunio svoje moralne obaveze. Hvala Vam unapred na odgovorima. Srdačan pozdrav.
Poštovani,Supruga i deca ostavioca pripadaju prvom naslednom redu i nasleđuju podjednake delove zaostavštine (u Vašem primeru: supruga i svako od troje dece bi nasledili po 1/ 4) – član 9 Zakona o nasleđivanju.Možete izvesti ugovorom o poklonu, jedino što time, u slučaju Vaše smrti, ne bi smeo da se naruši nužni deo koji pripada naslednicima. Nužni deo predstavlja 1/ 2 onoga što im inače po Zakonu o nasleđivanju pripada (nužni deo u prethodnom primeru bi bio 1/ 8 od ukupne imovine). Dakle, poklonima i ostalim raspolaganjima (npr. testamentom) se ne sme razdeliti toliko da ne ostane za isplatu nužnog dela naslednicima. Možda bi Vam koristilo da pogledate Zakon o Pročitaj više
Poštovani, zanima me da li se može tražiti nužni deo pre smrti ostavioca? Pozdrav
Poštovani,Prema Zakonu o nasleđivanju (Sl. glasnik RS, br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015) posle ostaviočeve smrti raspodeljuje se zaostavština. Zaostavštinu čine prava i obaveze ostavioca koje je on imao u trenutku smrti i koja su podobna za nasleđivanje. Dakle, da bi zaostavština bila podeljena među naslednicima potrebno je da ostavilac umre, te nije moguće zahtevati deo pre smrti ostavioca. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, otac mi je preminuo, a nisam uspela da ostvarim nikakav kontakt sa njim, jer je maćeha godinama, perfidno odvajala mog oca od cele njegove familije. Iza njega je ostala kuća, a mene zanima da li , po zakonu, imam pravo na deo iste ako je moj otac sve ostavio maćehi ( testamentom ili ugovorom o doživotnom izdržavanju ). Odnosno, mogu li to osporiti i tražiti svoj nužni deo, nemam imovine na svom imenu i nisam u radnom odnosu?
Poštovana, Ukoliko je Vaš otac ugovorom o doživotnom izdržavanju sve ostavio Vašoj maćehi Vi prema članu 195. Zakona o nasleđivanju Republike Srbije ( “Sl. glasnik RS” br. 46/95 i 101/2003 – odluka USRS ) ne možete da zahtevate nužni deo zato što ta imovina ne ulazi u zaostavštinu i njome se ne mogu namiriti nužni naslednici. Međutim, ako je Vaš otac Vašu maćehu imenovao za naslednika testamentom došlo je do povrede Vašeg prava i Vi imate pravo na nužni deo koji iznosi ½ Vašeg zakonskog dela. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Pitanje: Poštovani imam pitanje iz naslednog prava, pa vas molim za odgovor. Moji roditelji bili su vlasnici po 1/2 zajednički stečene imovine (porodična kuća) Oni su svako po 1/2 svog dela darovali meni, tako da sam ja postao vlasnik 1/2, a oni po 1/4 kuće. Otac je umro i treba sprovesti ostavinu. Pokojni otac ima ćerku iz prvog braka, tj. ja imam sestru sa kojom sam u korektnim odnosima. Predmet ostavine po mom mišljenju trebao bi biti očev deo tj. 1/4 kuće na tri dela. Na njegovu suprugu tj.moju majku, ćerku tj. moju sestru i sina tj.mene. Međutim sestra kaže da nije znala za Ugovor o poklonu i nalazi se povređenom i prevarenom. Niti ja niti majka nesporimo njen deo, ali ona hoće da obara pomenuti ugovor. Meni je takođe glupo da se ja odričem poklona od moga oca. Koliko sam ja kao dipl. ekonomista izračunao, njoj pripada tačno nužni deo. Molim vas da li ona može sa pravom osporavati ugovor ili ne? Hvala, Srdačan pozdrav
Poštovani, prema članu 40. stav 2. Zakona o nasleđivanju nužni deo ostaviočevih potomaka iznosi polovinu onoga što bi dobili po zakonskom redu nasleđivanja. Pošto je Vašem ocu pripadala 1/2 kuće, po zakonskom redu nasleđivanja Vaša sestra bi dobila 1/6 kuće, a njen nužni deo predstavlja pola od toga, tj. 1/12 kuće. To znači da ste tačno izračunali da Vašoj sestri pripada tačno njen nužni deo. Ona u ovom slučaju onda nema prava da osporava Ugovor o poklonu kojim je Vaš otac na Vas preneo 1/4 kuće. Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, interesuje me da li imam neka prava na očevu imovinu, pošto stanujem privatno sa decom, a otac i majka su već prepisali na brata kuću i ostalu imovinu. Mene nisu ni pomenuli u tom testamentu. Kao da nisam njihova kćerka. Inače, ja sam na birou, nezaposlena. Kako mogu doći do nekog svog dela? Hvala.
Poštovana, Nemate nikakva prava na imovini Vašeg oca, sve dok je on živ. U pogledu dela Vašeg pitanja u kojem ste naveli da su Vaši roditelji „već prepisali na brata kuću i ostalu imovinu“, napominjemo Vam da u našem pravu zajednički testament nije dozvoljen. Pa i ukoliko su oba Vaša roditelja sačinila testamente i za jedinog naslednika imenovala Vašeg brata, Vi ćete imati pravo na tzv. nužni deo, koji će u ovom slučaju iznositi ¼ zaostavštine. Kao nužni naslednik svakog od Vaših roditelja, pripadaće Vam novčana protivvrednost nužnog dela (1/4 zaostavštine), ili određeni deo stvari i prava koja čine zaostavštinu, (1/4 stvari, odnosno prava) ako podnesete Pročitaj više
Poštovani, suprug mi je preminuo tako da smo naslednici njegov sin iz prvog braka, naše zajedničko maloletno dete i ja. Mene interesuje da li njegova pastorčad tj.deca iz mog prvog braka, koja žive sa mnom u domaćinstvu, imaju pravo na nužni deo, jer su maloletna.Ja sam nezaposlena,a njegov sin iz prvog braka je zaposlen i stambeno obezbeđen.
Poštovani, Prema Zakonu o nasleđivanju(Sl. glasnik RS, br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS), Vi i deca Vašeg supruga spadate u prvi nasledni red, stoga imate pravo da podelite njegovu imovinu na jednake delove. Što znači da jedna trećina imovine pripada Vama, jedna trećina vašem zajedničkom detetu i jedna trećina njegovom sinu iz prvog braka. Vaša deca iz prvog braka u ovom slučaju nemaju prava na nužni deo, jer kako Zakon o nasleđivanju uređuje članom 39 nužni naslednici su isključivo ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci, a da bi oni postali nužni naslednici potrebno je da Pročitaj više
Vanbračno sam dete od XXXX godine.Moja majka je zivela sa ocem jedno kraće vreme u Beogradu, a onda me je dovela kod kuce u XXXXXXXX, kada se moj otac kasnije dve godine oženio i sada ima dvoje dece. Neko vreme posle XXXX. godine, on je meni plaćao alimentaciju koja je u to vreme bila i veoma mala, ali je uglavnom to koliko toliko isplaćivao redovno. Sada me interesuje, da li ja imam prava na nasledstvo bilo kakve imovine, i da li mogu da putem redovnog suda potražujem bilo šta, bez obzira što je on još živ, jer postoji mogućnost da on svu svoju imovinu koju poseduje, a koja nije tako mala prenese na svoju suprugu i decu, tako da ja sutradan posle njegove smrti ne mogu ništa da dobijem, o čemu je i on najverovatnije upoznat. Unapred zahvalan, i smatram da ce i ovo moje pitanje nekome pomoci…
Poštovani, Bez obzira što ste vanbračno dete, nakon smrti Vašeg oca ćete biti pozvani na ostavinsku raspravu koja će se voditi pred nadležnim sudom I tada ćete kao ostaviočev potomak imati pravo na nužni nasledni deo-čl. 39 Zakona o nasleđivanju("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS), čak I u slučaju da je Vaš otac sastavio testament kojim Vam ništa nije ostavio ili učinio poklone I na taj način razdelio imovinu(čl. 53 I 56 ZON-a). U slučaju da je nužni deo povređen zaveštanjem u roku od 3 godine od proglašenja možete istaći Vaš zahtev, a ako Vaš deo bude povređen poklonima rok je tri godine od smrti ostavioca(čl. 58 I 59 ZON-a). Što se tiče Pročitaj više
Poštovani, već 15 godina živim u vanbračnoj zajednici sa čovekom koji iz prvog braka ima sina. On sa majkom i očuhom živi u Kanadi, moj muž sve ove godine uredno plaća alimentaciju, a njegov sin ne želi ni da ga čuje. Zbog svega toga, on želi da svoju imovinu, tj. stan koji je kupio, ostavi meni a ne sinu. Koji je najbolji način da se to uradi, a da jednoga dana nemam problema sa njegovim sinom?
Poštovana, Kako Vas, kao vanbračnog partnera Zakon o nasleđivanju ne vidi kao zakonskog naslednika, postoje dva načina da nasledite Vašeg partnera. Prvi jeste putem testamenta. U istom testamentu u kom bi Vas proglasio naslednikom, Vaš partner bi morao jasno i nedvosmisleno, shodno članu 61, Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS) isključiti iz prava na nužni deo svog sina, uz navođenje razloga iz kog ga isključuje, a to mogu biti: teža povreda neke zakonske ili moralne obaveze prema ostaviocu, umišljajno krivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, bračnom drugu ili roditelju ili jer se odao neradu i nepoštenom Pročitaj više
Poštovani, Sestra mi je ugovorom o poklonu prepisala jutro zemlje. Tada nismo znali da bi bilo bolje da smo sklopili ugovor o doživotnom izdržavanju. Nije imala decu niti bila u braku, jedini naslednici smo brat i ja, ali sem tog jutra zemlje ona nije ni imala ništa i meni ga je poklonila jer sam je pazila. Sada je ona umrla i mene zanima da li brat ima pravo na nužni deo? Kako mi kaže advokat da ima, a ja sam pretraživala po internetu i na više mesta pročitala da pošto je naslednik drugog reda ima pravo na nužni deo samo ako je trajno nesposoban i nema sredstava za život, što nije slučaj. Da li brat ima prava na nužni deo? Hvala unapred
Poštovana, Više o pravu na nužni deo možete videti na našem sajtu na sledećem linku: https://www.besplatnapravnaedukacija.rs/tekstovi/nasledno-pravo/pravo-na-nuzni-deo/. Ukoliko ponovo budete imali neke nedoumice u vezi pravnih pitanja budite slobodni da nas kontaktirate. Vaš, Mladi Pro bono Pročitaj više