Nasledni redovi
Postovani. Pre nekoliko godina mi je umrla majka nakon cega smo brat, otac i ja nasledili njenu imovinu. Baka (mamina majka) je jos uvek ziva i ima stan koji je na njeno ime koji zeli da ostavi bratu i meni. Da li smo mi naslednici I reda ili pravo polazu i njene sestre? Ona dosta brine o tome da moze doci do nekih problema posto je mama preminula pa predlaze da napravimo neki ugovor za svaki slucaj. Da li je to zaista potrebno? Da li treba da sastavi testament? Unapred hvala
Poštovani, iz svega što ste ovde izneli ne može se u potpunosti odrediti činjenično stanje te ću morati da Vam situaciju prikažem u nekoliko mogućih varijanti. Pre svega, nije jasno ko sve postoji od zakonskih naslednika Vaše bake. Ukoliko ste tu Vi, Vaš brat i sestre Vaše bake (ne može se iz pitanja razumeti čije su sestre u pitanju – Vaše pokojne majke ili Vaše bake. U svakm slučaju, važno je napomenuti da sestre Vaše bake ulaze u drugi nasledni red i ne nalaze se u istom naslednom redu sa Vama), a Vaša baka nema druge dece ni unuka, situacija je jednostavna. U tom slučaju se u prvom naslednom redu (čl. 9. Zakona o nasleđivanju) nalazite samo Vi i Vaš brat (prema Pročitaj više
Poštovani, molio bih vas za pomoć. Otac mi je preminuo nedavno, u deobnom postupku smo sestra majka i ja. Napominjem iza oca je ostala kuća, štedna knjižica i nešto malo zemlje, koju niko od nas, pa ni moj pokojni otac nije obrađivao. Devedesetih, tačnije X i X moj pokojni otac je od svoje devizne štednje sestri dao novac kojim je ona napravila svoju porodičnu kucu. Kakva su moja prava u deobnom postupku? Napominjem da ja nisam živeo sa roditeljima zadnjih 16 godina i da me ničim nisu pomogli, iako sam bio izdržavano lice/nezaposlen.
Poštovani, Prema članu 9. Zakona o nasleđivanju: „Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug. Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove.“ Stoga, Vi, Vaša majka i sestra nasleđujete po 1/3 celokupne zaostavštine. U slučaju nepostizanja sporazuma o podeli imovine (ovde konkretno mislimo na kuću i zemlju koji su ostali iza ostavioca), između Vas i Vaše majke i sestre, kao krajnji ishod dolazi do intervencije suda, tako što sud prvenstveno koristi fizičku deobu stvari. Do primene deobe prodajom stvari dolazi samo u slučaju da fizička deoba nije moguća ili je moguća, ali bi se time znatno umanjila vrednost stvari. Ukoliko Pročitaj više
Postovani, molio bih vas da mi date strucni odgovor na moje pitanje, malo je komplikovano ali probacu najkrace i najbolje da objasnim. Naime, zivim sa ocem i majkom na imanju koji su oni stekli zajednickim radom u braku koji je trajo vise od XX godina. Otac mi je nedavno umro, ali ispostavilo se da on ima cerku i sina iz vanbracne zajednice. Mi smo pokusali da se dogovorimo bez suda ali oni nisu pristali na iznos koji smo im nudili. Pitanje glasi – Kako se u ovakvoj situaciji deli imovina i koliko oni (sin i cerka) imaju pravo, na koliki deo? Dali u ovakvoj situaciji supruga ostavioca dobija pola imovine koje je stekla u braku a druga polovina se deli na cetiri dela? Molim vas ako moze sto precizniji odgovor, puno Vas pozdravljam i hvala unapred na odgovoru
Poštovana, Vanbračni sin i ćerka Vašeg pokojnog oca uživaju pravo na nasleđe kao i njegova bračna deca. To znači da će se oni sa Vama i Vašom majkom (iz svega što ste napisali nije jasno da li imate rođenih braće i sestara) naći kao naslednici prvog naslednog reda u kome svi nasleđuju na jednake delove (čl. 9. Zakona o nasleđivanju). U konkretnom slučaju (ukoliko nemate rođene braće i sestara) svako će naslediti po ¼ zaostavštine. Što se tiče same imovine koja ulazi u zaostavštinu tu će pre svega doći do izdvajanja iz zaostavštine imovine koji predstavlja zajedničku imovinu supružnika, a to je prema Porodičnom zakonu imovina koju su supružnici stekli radom Pročitaj više
Da li su moj bivši suprug i njegova sestra posle smrti oca mogli da se odreknu prava na nasledsvo u korist svoje majke iako oboje imaju svoju decu?
Poštovana, Ukoliko se Vaš bivši suprug i njegova sestra u ostavinskom postupku odreknu svog naslednog dela u korist određenog naslednika (u ovom slučaju njihove majke) smatraće se da su dali pozitivnu naslednu izjavu (da su se prihvatili nasledstva) uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Na ovako nastao odnos između njih primeniće se pravila koja se odnose na ugovor o poklonu (čl. 216. Zakona o nasleđivanju). Ukoliko bi se pak samo odrekli svog naslednog dela bez naglašavanja da ga se odriču u korist određenog naslednika smatralo bi se da ovakva negativna nasledna izjava odnosi samo na njih i njihova deca bi bila pozvana na nasleđe prema pravu predstavljanja (čl. 213. ZON, Pročitaj više
Zanima me posto mi je otac boletan, na samrti, imam pitanje u vezi ostavinskog postupka. Imam rodjenu sestru i polusestru po ocu koja je maloletna. Moja rodjena sestra dobila je od oca u nasledstvo XX hektara zemlje. Ja nemam nikakvu prepisanu imovinu na svoje ime, nisam dobila nista. Maceha takodje nema nista na njeno ime prepisano, oni su vencani. Osim zemljista i kuce koju poseduje, u pitanju je i imovina koju drzava treba da isplati na osnovu oduzetog imanja. Moja sestra je za sve to ovlascena.Zanima me nakon njegove smrti posto je sve ostalo tako, koja su moja prava, na sta sve imam ja pravo? Unapred hvala!
Poštovana, Koliko mogu da zaključim, u slučaju smrti Vašeg oca kao zakonski naslednici ćete se pojaviti Vi, Vaša sestra, supružnik i njihova zajednička ćerka, odnosno Vaša polusestra. U skladu sa Zakonom o nasleđivanju Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug i svi oni nasleđuju zaostavštinu na jednake delove. Što znači da se imovina koja je predmet zaostavištine deli na onoliko delova koliko ima naslednika, što je u Vašem slučaju po 1/4. S obzirom da je vaša polusestra maloletna njena majka,Vaša mećeha, će se pojaviti kao njen zakonski zastupnik. Šro se tiče oduzete imovine, predpostavljam da ste mislili na to da je Vaša sestra bila Pročitaj više
Poštovani, pokrenuli smo ostavinski postupak nakon smrti moga oca. Jedini naslednici smo moja majka i ja. Molio bih za savet na koji način da se izjasnimo kod sudije kako nebi morali platiti porez na imovinu koja je ostala nakon oca, obzirom da majka ima malu penziju, a ja sam nezaposleno lice. Unapred se zahvaljujem.
Poštovani, Prilikom nasleđivanja imovine plaća se porez na nasleđe i poklon regulisan Zakonom o porezima na imovinu (čl. 14. ZPI). Međutim, ovaj Zakon predviđa i poreska oslobođenja kada imovinu nasleđuju (ili na poklon dobijaju) srodnici određenog stepena srodstva. Tako ste Vaša majka i Vi kao naslednici prvog naslednog reda u potpunosti oslobođeni plaćanja poreza na poklon (čl. 21. st. 1. tačka 1. ZPI). Dakle, sve što je potrebno učiniti u ostavinskom postupku je da izjavite da prihvatate nasledstvo. Vaš Mladi Pro Bono Pročitaj više
Ima nas tri sestre. Majka sa jednom sestrom živi u stanu našeg pok. oca sa kojim je majka bila u braku.Nakon smrti oca izjasnile smo se da prihvatamo nasledstvo i da ga za života ustupamo majci na korišćenje.Majka je u devedesetoj godini života i prepisala je stan na najmlađu sestru koja živi sa njom.Interesuje nas, sobzirom da nismo u potpunosti upoznate sa izjavom, šta je i koliki deo je smela da prepiše na najmlađu sestru.Posle majčine smrti šta nama dvema pripada, koliki deo je naš? Ostajemo nas tri i koliko kojoj pripada od nepokretnosti, odnosno stana ?
Poštovana, iz Vašeg pitanja malo je nejasno da li Vaša majka ima samo pravo doživonog plodouživanja ili je Vaša majka nosilac prava svojine na stanu. Ukoliko je vaša majka samo nosilac prava doživonog plodouživanja na stanu , onda ona nema pravo raspolaganja i otuđenja. Ukoliko ste se u toku ostavinskog postupka Vi i Vaše sestre prihvatile svog naslednog dela i isto ustupile Vašoj majci,nakon pravosnažnostti rešenja o nasleđvianju Vaša majka je posala nosialc prava svojine na stanu , te ona svojom imovinom za života može raspolagati onako kako ona želi. Može da ga proda, pokloni,optereti.Vaša majka može da pokloni stan, deo stana, Vašoj najmlađoj sestri ali to ne Pročitaj više
Postovani! Nakon smrti roditelja na ostavinskoj raspravi sestra i ja uzeli smi svako 1/2 kuce.Sada zelim da ja budem vlasnik cele kuce.Molim Vas da me posavetujete koja mi je najbolja opcija, dali da pravimo sestra i ja kupoprodajni ugovor tj.da je isplatim ili da ona,posto je saglasna da mi daruje njenu polovinu.
Poštovana, Vi i Vaša sestra suvlasnici sa idealnim delovima ( ukoliko nije izvršena fizička deoba) predmetne nepokretnosti.Svojim idelanim delom svaka od vas može slobodno raspolagati na način za koji smatra da je to u najboljem interesu. U svakom slučaju, suvlasnik ima pravo preče kupovine. Da li ćete Vi da kupite deo od vaše sestre i na taj način izmirite njen nasledni deo ( u smislu da će ona dobiti novčanu nadoknadu ) ili će ona Vama to da pokloni putem ugovora o poklonu, to je domenu dogovora između Vas.U oba slučaja ćete morati da snosite trošak na ime plaćanja poreza. Pročitaj više
Postovani, mene zanima sta se desava u sl. slucaju: Moji ujak i ujna su se uzeli pre vise od 40god. u brak nisu uneli nista ni jedno,ni drugo. U braku su stekli lep imetak iskljucivo zajedno. Zajednicke dece nemaju,niti ujak ima druge dece. Sada ujak je umro a ona ne zna sta joj pripada.On ima sestoro brace i sestru. Ono sto me zanima je da li oni(njegova braca)imaju prava na to nasledstvo i u kojoj meri. Ujak nije ostavio nikakav testament. Mi smo od razlicitih advokata dobili razlicita tvrdjenja,neki kazu da oni nemaju nikakva prava a neki da imaju prava na njegovu polovinu. Ja opet napominjem da on nista nje uneo u brak,ona ga je skolovala a kad mu je otac umro on se odrekao svog dela. mozda bi se moglo cak i reci da je ona vise doprinela jer je u brak usla sa dvadeset ara nekog placa koji u kasnije zajedno prodali i novac iskoristili za gradnju kuce ali o tome ne postoiji nikakav pisani dokaz. postoje svedoci ali su oni u glavnom iz njene familije.
Poštovani, Zakonom o nasleđivanju je predviđeno da kada ostavilac nema potomstva bračni drug ne nasleđuje u I naslednom redu. Supružnik prelazi u drugi nasleni red, a njega čine ostviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo. Zakonom je dalje određeno da ostaviočev bračni drug nasleđuje 1/2 zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji. Ukoliko ostavičev roditelj ne može ili neće ( nije živ sto je kod vas slučaj)njegov deo na jedanke delove nasleđuju njegova deca a to su braća i sestre ostavioca.( braća koju vi pominjete) To je takozvano pravo predstvaljanja i neograničeno se primenjuje zaključno sa III Pročitaj više
Postovani, moje pitanje je sledece: Preminuo nam je otac,a brat i ja smo naslednici.Po resenju sa ostavinske rasprave, u nasledstvo smo dobili, sto je i jedina imovina koja se vodi na oca, pusku i pistolj.Kontaktirali su nas iz banke povodom ocevog duga u iznosu od 4300evra.On sa nam nije ziveo 4god,a slabo smo i kontaktirali.Banka je dug predala agenciji za naplatu,koaj nas je preko banke kontakritala trazeci da vratimo dug.Koje su nase obaveze i koje pravo imaju banka/agencija da od nas naplate ocev dug?Koji su koraci koje bi trebalo da preduzmemo?Inace i brat i ja smo nezaposleni.Unapred veliko hvala na odgovoru.
Poštovana, u skladu sa Zakonom o nasleđivanju RS smrću otavioca nastaje po sili zakona odgovornost naslednika za njegove dugove. Međutim, dalje je predviđeno da naslednici odgovoraju za dug ostavioca samo do visinine vrednosti nasleđene imovine. Znači ako je vrednsot nasleđene imovine mala, odnosno manja od visine duga, onda se u tom slučaju dug ne nasleđuje. Pročitaj više