Krivično Pravo
Krivično pravo je sistem zakonskih pravnih propisa kojima se utvrđuju uslovi za primenu kazni i drugih krivičnih sankcija prema učiniocima krivičnih dela, a u cilju zaštite društvenog i ekonomskog uređenja određene države.
Poštovani,meni stavljaju na teret izazivanje opšte opasnosti, član 278 stav 3. To se desilo xx 2008.i suđenja još traju, dokaz nemaju. Molim vas, recite mi kada bi to trebalo da zastari?Unapred hvala.
Poštovani, u krivičnom pravu postoje 2 vrste zastarelosti- zastarelost krivičnog gonjenja (koja nastupa ako u određenom periodu nije preduzeta nikakva radnja u pogledu gonenja učinioca), i zastarelost izvršenja kazne. U Vašem slučaju bi, budući da je protiv Vas već pokrenut krivični postupak, eventualno moglo doći do zastarelosti izvršenja kazne, ali ona se računa tek od osude, tačnije od pravnosnažne presude, koja u Vašem slučaju još nije donesena. Vreme koje je potrebno da bi nastupila zastarelost izvršenja kazne zavisi od visine kazne koja je izrečena u presudi. U slučaju kvalifikovanog oblika krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti koje se Vama stavlja na Pročitaj više
Postovani, Molim Vas odgovorite mi da li sudija ima prava da poziva svedoke putem telefona u istrazi i da li sam u obavezi da se odazovem ukoliko mi nije stigao sudski poziv?
Poštovani, sudija može u istražnom postupku da telefonom poziva svedoka radi davanja iskaza. Ukoliko sudiji nije poznata adresa svedoka (jer je u međuvremenu promenjena ili onaj ko Vas je imenovao za svedoka nema vašu adresu da da sudiji) da bi uputio pismeni poziv, on može ako mu je poznat broj telefona lica koje treba da da iskaz da ovo lice pozove telefonom i obavesti ga o mestu i vremenu u kome treba da se javi radi davanja svog iskaza u svojstvu svedoka. Kao svedoci pozivaju se lica za koja je verovatno da će moći da daju obaveštenja o krivičnom delu i učiniocu i o drugim važnim okolnostima. Svako lice koje se kao svedok poziva dužno je da se odazove pozivu, a ako ne Pročitaj više
XX.XX.2008. god osudjen sam na kaznu zatvora od 8 meseci. Interesuje me kada zastareva?
Poštovani, Relativna zastarelost izvršenja kazne nastupila je u decembru 2010. godine shodno članu 105. stav 7. Krivičnog zakonika. Ova zastarelost važi ukoliko je presuda datuma koji ste naveli postala pravosnažna. Ukoliko nije, dvogodišnji rok relativne zastarelosti se računa od momenta pravosnažnosti presude. Međutim, relativna zastarelost važi samo ukoliko nadležni organi nisu preduzimali nikakve radnje kojima se preduzima izvršenje kazne (npr. slanje obaveštenja da se javite zatvorskoj ustanovi, pokušaji prinudnog dovođenja uz pomoć policije itsl.). Kada je bilo koja od ovih radnji preduzeta, tok zastarelosti se prekida i rok počinje da teče od početka. Ipak, kako Pročitaj više
za krivicno delo clan 344. stav 2. nasilnicko ponasanje. Da li moraju da bi postojali elementi krivicnog dela da budu ispunjeni sledeci uslovi, ili oni nisu neophodni: 1. hladnokrvnost i ravnodusnost prilikom postupanja, 2. bezrazlozno izivljavanje 3. motivacija i umisljaj u svesti ucinioca da time ugrozava neciju sigurnost i intengritet, i znacajno ugrožava spokojstvo gradjana i teže remeti javni red i mir
Poštovani, u stavu 2. Člana 344. Krivičnog zakonika nalazi se teži oblik krivičnog dela Nasilničkog ponašanja za koji je predviđena veća kazna u odnosu na osnovni oblik iz stava 1. Da bi se ostvarila obeležja težeg oblika potrebno je da je krivično delo izvršeno u grupi ili da je je pri njegovom izvršenju nekom licu nanesena laka telesna povreda ili da je došlo do teškog ponižavanja građana. Potrebno je da postoji samo jedna od ove tri okolnosti kako bi bila ostvarena obeležja težeg oblika. Hladnokrvnost i ravnodušnost ne utiču na kvalifikaciju krivičnog dela (nije potrebno da postoje da bi se kd okvalifikovalo kao nasilničko ponašanje), ali će ih sud svakako Pročitaj više
Postovani, molio bih Vas ako ste u mogucnosti da mi odgovorite na sledece pitanje. Moj Brat je 2005 izvrsio krivicno delo razbojnistva mislim da je clan 206, prilikom izvrsenja dela nije nikog povredio, nije koristio hladno ni toplo oruzje a kao plen uzeo je X din (X dinara). 2007 je osudjen na 7 meseci , a posle zalbe javnog tuzilastva kazna mu je preinacena na 14 meseci. Znaci na prolece 2007 mu je doneta ta pravosnazna presuda. On je i dalje u bekstvu , a proslo je oko 5 godina od pravosnazne presude, a 7 godina od pocinjenog dela. Kada njemu zastareva izvrsenje krivicne kazne? Kako mozemo da znamo dal se njemu racuna apsolutna ili relativna zastarelost? Hvala vam unapred.
Poštovani, Zastarelost izvršenja kazne regulisana je članom 105. Krivičnog zakonika. S obzirom na to da je Vaš brat osuđen na kaznu zatovra u trajanju od 14 meseci, primenjuje se stav 6. ovog člana u kome je propisano da je za zastarevanje potreban protek roka od tri godine od osude na kaznu zatvora preko jedne godine. Reč je o roku potrebnom za relativnu zastarelost izvršenja kazne. Ovaj rok počinje da teče od pravosnažnosti presude. Članom 107. st. 4. propisano je da se zastarelost prekida svakom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izvršenja kazne a st. 5. da svakim prekidom zastarevanje počinje ponovo da teče. Značaj relativne zastarelosti ograničen je Pročitaj više
Poštovani, podnela sam krivičnu prijavu za iznudu protiv bivseg decka koji mi je trazio par stotina evra u zamenu za neke papire koje nisam želela da moji roditelji vide (ništa protivzakonito, samo neke privatne stvari), i naravno, pod pretnjom da će ih pokazati mojim roditeljima. Posotoje dokazi u sms porukama. Sada sam dobila Poziv za svedoka iz Osnovnog suda zbog krivičnog dela iz člana 215/1 KZ. Zanima me koja je realna kazna u ovakvom slučaju, i šta dalje da očekujem? Šta ja mogu da učinim i da li mi je potreban advokat? Unapred hvala
Poštovana, Nakon što ste podneli krivičnu prijavu sprovedena je istraga i tužilaštvo je okolnosti koje ste izneli kvalifikovala kao osnovni oblik krivičnog dela ucene (sadržanog u čl. 215. st.1. Krivičnog zakonika) za koje je zaprećena kazna zatvora u rasponu od 6 meseci do 5 godina. Ukoliko se u krivičnom postupku utvrdi njegova krivica ne može se sa sigurnošću prognozirati koliku bi kaznu sud ovde mogao izreći, budući da u formiranju svoje odluke u obzir uzima sve relevantne okolnosti (počiniočevu ličnost, raniji život, držanje pred sudom, raniju osuđivanost odnosno neosuđivanost itd.). Takođe, postoji i realna mogućnost da mu sud izrekene uslovnu osudu, pogotovo Pročitaj više
Clan 331. stav 1. tacka 39; Prosao sam kroz crveno svetlo na biciklu, u raskrsnici nije bilo nikoga, ovo mi je prvi prekrsaj ,imam probnu dozvolu, pa me zanima kolika je maksimalna kazna za to? Pozdrav
Poštovani, član 331. st. 1. tačka 39. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima predviđa da će se za prekršaj iz čl. 142. st. 2. (prolazak svetlosnog saobraćajnog znaka u trenutku kada je zabranjen prolaz) kazniti novčanom kaznom u iznosu od 15.000 do 30.000 dinara ili kaznom zatvora u trajanju do 30 dana. Takođe, potrebno je napomenuti da ovaj prekršaj nosi 6 kaznenih poena (čl. 335. st. 1. tačka 62. ZBSP), kao i da se uz njega izriče zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje tri meseca (čl. 338. st. 1. tačka 37. ZBSP). Vaš Mladi Pro Bono Pročitaj više
Na osnovu clana 226. stav 1 ZKP Dobila sam poziv da dodjem u prostorije MUP RS radi prikupljanja obavestenja o krivicnom delu Prevara iz člana 208 stav 1 KZ R. Srbije. Tek kad sam dosla u mup, saznala sam da me je koleginica optuzila za prevaru. Navodno prevara se sastoji u tome sto sam 20XX godine po konkursu primljena ja, diplomirani pravnik sa trogodisnjim studijama na Pravnom fakultetu, a ne ona sa cetvorogodisnjim studijama Pravnog fakulteta, napominjem da se ona tom prilikom nije zalila na odluku po konkursu. Po vazecem Zakonu iz tog perioda a to je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja slglrs 62/2003 u clanu 67 stav 2 pise da “poslove sekretara skole moze da obavlja diplomirani pravnik“ bez navodjenja da li su u pitanju trogodisnje ili cetvorogodisnje studije. Cetiri godine posle toga, a nakon izlaska novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je zahtevao da poslove sekretara obavlja diplomirani pravnik sa cetvrtim stepenom pravnog fakulteta, ona je zasnovala radni odnos u ovoj skoli, a ja sam rasporedjena na drugo radon mesto. Dolaskom na posao, i preturajuci po dokumentaciji, skolskoj i mom dosijeu, odlucila je da podnese prijavu protiv mene. Molim Vas da mi odgovorite da li je ovaj zahtev osnovan tj da li se ovde radi o krivicnom delu Prevara, da li je zloupotrebila polozaj i iskoristila moju i dokumentaciju skole i da li treba da angazujem advokata.
Poštovana, stručni naziv dipl. pravnik imaju ona lica koja su završila četvorogodišnje studije na Pravnom fakultetu i nakon diplomiranja stekli VII-1 stepen, dok lica koja su završila trogodišnje studije na Pravnom fakultetu imaju stručni naziv - pravnik i imaju VI-1 stepen te se ne mogu nikako izjednačavati sa stručnom kvalifikacijom dipl. pravnik. ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Zakon po kome ste Vi zasnovali radni odnos sadržao je sledeću odredbu: ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA ("Sl. glasnik RS", br. 62/2003, 64/2003 - ispr., 58/2004, 62/2004 - ispr., 101/2005 Pročitaj više
Poštovani Protiv mene je podignuta optužnica za produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz čl. 359 st. 2 u vezi st. 1 i 4 KZ u vezi čl. 61 KZ. Naime 20XX godine radio sam kao blagajnik u jednoj banci i isplatio dve stranke bez legitimisanja i bez njihovog prisustva. Naloge za isplatu mi je doneo kolega koji je odobrio te kredite, a potpisala ih je vlasnica jedne STR koja je zajedno sa kolegom optužena za produženo krivično delo prevara iz čl. 208. st. 3 u vezi st. 1 KZ u vezi čl. 61 i 33 KZ. Ja stvarno nisam znao da ona uzima kredite na ime svojih radnika, a za sebe. Kolega koji je odobrio te kredite je bio upoznat sa tim. On mi je doneo potpisane naloge za isplatu za koje je grafolog ustanovio da su falsifikovani, tj. potpisani od strane vlasnice STR a ne od radnika koji su navodno uzimali kredite. Ja sam samo kolegi dao novac, bez traženja lk. Stranaka pošto sam imao poverenja u kolegu. On je taj novac odneo kod njega u kancelariju, i dao ga vlasnici STR. Ja o svemu tome nisam ima opojima. Moja je greška što nisam tražio lične karte, ali nije bilo prvi put da se tako radi sa VIP klijentima. Danas mi je stigla optužnica, i ne znam šta da radim. Zvao sam jednog advokata koji za zastupanje na sudu traži XXXXX dinara za jedan izlazak pošto je to iz KZ. Šta mogu da očekujem, pošto i dalje radim u jednoj drugoj banci, i nikada nisam imao mrlju u svojoj karijeri. Unapred hvala na odvojenom vremenu,i mogućem odgovoru. P.S. Vrednost oba kredita je XXXXXX dinara.
Poštovani, optuženi ste za kvalifikovani (teži) oblik KD zloupotrebe službenog položaja, s obzirom da osim ovih činjenice iz e-mail-a nemam uvid u samu optužnicu i navode i dokaze koje predlaže Javni tužilac, ne mogu Vam dati konkretan odgovor na sva postavljena pitanja. Na osnovu onoga što ste napisali može se, na prvu loptu, doneti zaključak da niste postupali sa umišljajem odn. niste bili svesni da vršite zabranjeno protivzakonito delo i niste hteli njegovo izvršenje, a krivica je za ovo krivično delo bitan elemenat postojanja dela. Ali što se tiče nehatnog postupanja sa vaše strane to je već diskutabilno. Naime, krivično delo je učinjeno iz nehata kad je učinilac Pročitaj više
Poštovani, dobio sam poziv kao osumnjičeni zbog produženog krivičnog dela neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. stav 1. u vezi člana 61. Zanima me kakva me kazna čeka i da dodam da mi je ovo prvo krivično delo i da taj kredit uredno otplaćujem ako je to olakšavajuća okolnost. Zanima me još kada zastareva ovaj slučaj i od kada se računa. Hvala unapred!
Poštovani, osnovni oblik krivičnog dela za koje se Vi teretite uređen je čl. 209. st. 1. Krivičnog zakonika koji kaže “Ko lažnim prikazivanjem činjenica ili njihovim prikrivanjem dobije za sebe ili drugog kredit, subvenciju ili drugu pogodnost iako za to ne ispunjava propisane uslove, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine”. Budući da se radi o produženom krivičnom delu moguće je izricanje teže kazne od propisane, ali najviše do dvostruke mere propisane kazne, što je u konkretnom slučaju četiri godine zatvorske kazne (čl. 61. st. 7. KZ). Koju će Vam kaznu sud izreći teško je prognozirati, ali s obzirom na okolnosti slučaja (ranija neosuđivanost, Pročitaj više