Krivični postupak
Stigao mi je poziv za sud da dam izjavu o primeni instituta odlaganja krivičnog gonjenja propisanog odredbama člana 283. st. 1 Zakonika o krivičnom postupku zbog krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbedonosti ili održavanja javnog reda ili mira propisanog članom 23. stavom 1. Zakona o javnom redu i miru.Da li možete da mi pojasnite šta znači primena instituta odlaganja krivičnog gonjenja propisanog odredbama člana 283 st. 1 ZKP. Hvala na odgovoru.
Poštovani, Institut odlaganja krivičnog gonjenja predstavlja ovlašćenje javnog tužioca da po svojoj oceni, u okviru zakonom propisanih uslova, ne pokrene krivični postupak protiv osumnjičenog, ili ukoliko je postupak pokrenut, odustane od daljeg krivičnog gonjenja okrivljenog, ukoliko ispuni jednu ili više zakonom propisanih mera čije ispunjenje mu je tužilac naložio. Institut odlaganja krivičnog postupka ograničen je na postupke za krivična dela za koja je zakonom propisana novčana ili kazna zatvora do pet godina. Prilikom ocene opravdanosti primene ovog instituta, javni tužilac uzima u obzir raniju osuđivanost osumnjičenog, okolnosti pod kojima je delo izvršeno, Pročitaj više
Imam elektronsku narukvicu i želeo bih da pišem zahtev za uslovni otpust. Osuđen sam na 6 meseci, a narukvicu nosim skoro 4 meseca. Da li mogu dobiti uslovni otpust i koji su uslovi? Hvala unapred.
Poštovani, Prema članu 46. Krivičnog zakonika Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013) osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne zatvora sud će uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može osnovano očekivati da će se na slobodi dobro ponašati a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Istu odredbu sadrži i Zakon o krivičnom postupku u članu 563. ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013 i 45/2013). Vi, dakle, stičete uslov za uslovni otpust kada istekne 4 meseca Pročitaj više
Sin mi je napadnut od strane dva mladica i zadobio je lakše telesne povrede. Nije bilo svedoka, ali su se napadači hvalili, tako da smo saznali imena. Slučaj je prijavljen policiji. Šta možemo sledeće da uradimo? Došla sam do saznanja da se napadači bave borilačkim sportovima.
Poštovana, Jedino što za sada možete da učinite je da delo prijavite policiji i dostavite sve informacije i dokaze koje imate (lekarsko uverenje, imena lica koja su napala Vašeg sina itd.). Policija će dalje prikupljati informacije i upoznati vas sa ishodom. Smatramo da se napad mladića na Vašeg sina može kvalifikovati na jedan od tri načina: a) kao krivično delo lake telesne povrede iz člana 122. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009 i 121/2012). Budući da se ovo krivično delo goni po privatnoj tužbi, radi pokretanja postupka moraćete da podnesete privatnu tužbu, jer u tim Pročitaj više
Pre par dana mi je stiglo obaveštenje iz policijske stanice da dođem na razgovor (kao građanin) u slučaju teške krađe. Naime, baka kod koje smo radile jedna žena i ja nas je prijavila da smo je pokrale. Tačnije, rekla je da joj je ta druga žena sa stola uzela neko zlato, za koje mi i nismo znale da je imala. Pošto je na pozivu pisalo: „…član 204. stav 2. Krivičnog zakonika…“, videla sam na internetu da je reč o krivičnom delu teške krađe, izvršene od strane grupe. Baka je navela da smo mi to uradile 24. oktobra, a nas dve ne radimo kod nje još od 10. oktobra. Pošto nam je inspektor uzeo izjave, mene zanima šta sledi dalje? I, na kraju, zašto smo pozvane u svojstvu građana, ako nas je baka okrivila za krađu.
Poštovana, Ukoliko Vam je iz policijske stanice stigao poziv radi prikupljanja obaveštenja, i ukoliko se navodi da Vas pozivaju kao građanina, onda to znači da policija, u vreme kada Vam je poslala poziv, Vas nije tretirala kao osumnjičenu za krivično delo u vezi sa kojim se prikupljanje obaveštenja obavlja, budući da je prema članu 288. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP; „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013 i 45/2013) policija dužna da u pozivu naznači svojstvo u kojem se građanin poziva. Međutim, ukoliko policija u toku prikupljanja obaveštenja oceni da pozvani građanin može biti smatran osumnjičenim, Pročitaj više
Pre par dana mi je stiglo obaveštenje iz policijske stanice da dođem na razgovor (kao građanin) u slučaju teške krađe. Naime, baka kod koje smo radile jedna žena i ja nas je prijavila da smo je pokrale. Tačnije, rekla je da joj je ta druga žena sa stola uzela neko zlato, za koje mi i nismo znale da je imala. Pošto je na pozivu pisalo: „…član 204. stav 2. Krivičnog zakonika…“, videla sam na internetu da je reč o krivičnom delu teške krađe, izvršene od strane grupe. Baka je navela da smo mi to uradile 24. oktobra, a nas dve ne radimo kod nje još od 10. oktobra. Pošto nam je inspektor uzeo izjave, mene zanima šta sledi dalje? I, na kraju, zašto smo pozvane u svojstvu građana, ako nas je baka okrivila za krađu.
Poštovana, Ukoliko Vam je iz policijske stanice stigao poziv radi prikupljanja obaveštenja, i ukoliko se navodi da Vas pozivaju kao građanina, onda to znači da policija, u vreme kada Vam je poslala poziv, Vas nije tretirala kao osumnjičenu za krivično delo u vezi sa kojim se prikupljanje obaveštenja obavlja, budući da je prema članu 288. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP; „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013 i 45/2013) policija dužna da u pozivu naznači svojstvo u kojem se građanin poziva. Međutim, ukoliko policija u toku prikupljanja obaveštenja oceni da pozvani građanin može biti smatran osumnjičenim, Pročitaj više
Moj suprug je uhapšen 5. jula i sumnjiči se za prodaju droge.U pretresu su mu našli drogu, a imaju i svedoke da je prodavao. On je ranije bio osuđivan za držanje opojnih droga, nikad za prodaju. Razlozi za produženje pritvora prvo su bili opasnost od ponavljanja dela i uticaja na svedoke…Sada je naveden razlog da mu se produžava pritvor jer je višestruki povratnik i u obrazloženju piše da je ranije osuđivan za član 246. stav 1. Zanima me da li je držanje opojnih droga 246a stav 1, jer sam čitala ako se pobiju razlozi o produženju pritvora Apelacioni sud mora da ga pusti? Još da napomenem da istraga nije završena, čeka se neka DNK analiza…Molim za odgovor da li postoji šansa da ga puste?
Poštovana, Član 246a. Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009 i 121/2012) propisano je krivično delo Neovlašćeno držanje opojnih droga . Član glasi: (1) Ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, a može se osloboditi od kazne. (2) Učinilac dela iz stava 1. ovog člana koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu može se osloboditi od kazne. (3) Opojne droge oduzeće se. Pritvor u fazi istrage može trajati najviše 6 meseci. Ukoliko je optužnica podignuta onda optuženi može Pročitaj više
Poštovani, da li je Viši sud u Leskovcu postupio ispravno u slučaju mog deteta? Naime moja maloletna ćerka je silovana od strane punoletnog lica i tom prilikom je zadobila teške telesne povrede. Istražni sudija u Leskovcu mu je odredio pritvor od mesec dana, ali je pritvor ukinut odmah nakon uzete izjave od mog deteta iako je ona i pred sudom sve precizno kao i u krivičnoj prijavi izjavila. Pritvor je ukinut iako nisu bila završena sva potrebna veštačenja, iako se radi o teškom krivičnom delu za koje je, kako sam pročitala na internet, propisana kazna zatvora od 5 do 10 godina, jer je moja ćerka tom prilikom izgubila nevinost, i zadobila teške telesne povrede. Da nije usledila blagovremena lekarska intervencija moglo je da dođe i do smrti mog deteta. Za sve posedujem medicinsku dokumentaciju iz koje je sud to sve mogao i videti. Sudija je okrivljenog pustio na slobodu a da nije ni sačekao veštačenje DNK, veštačenje ginekologa, koje je urađeno tek nakon ukidanja pritvora i bez mišljenja psihologa. Mi smo se kao roditelji obraćali svim sudskim institucijama u Leskovcu i Nišu ali smo svuda naišli na zatvorena vrata. Sumnju da leskovački sud ne radi po zakonu unela mi je i ova situacija: mi smo kao roditelji napisali pritužbu na rad zamenika VJT u Leskovcu i ubrzo dobili odgovor od tužioca da je njegov zamenik postupio po Zakonu, on je nam odgovorio 02.10.2013. godine. Mi smo se, kao roditelji, tog istog dana raspitivali dokle je stigao predmet našeg deteta i rečeno nam je da je predmet u Apelacionom sudu u Nišu pa on nije mogao da pogleda spise i predmete jer oni tehnički nisu bili tu. Od tog nemilog događaja prošlo je već dva meseca a istražni sudija drži predmet kod sebe i ne zatvara istražni postupak. Unapred zahvalna majka.
Poštovana, Na osnovu navoda iz vašeg pitanja nažalost ne možemo zaključiti da li je Viši sud u Leskovcu postupio u skladu sa zakonom, ali, kako je predmet neko vreme bio u Apelacionom sudu u Nišu, pretpostavljamo da je odlučivao kao drugostepeni sud povodom odluke o pritvoru. Ako je predmet nakon odlučivanja u Apelacionom sudu vraćen istražnom sudiji Višeg suda, a odluka o pritvoru nije promenjena, da se zaključiti da je Apelacioni sud našao da je odluka o pritvoru u skladu sa zakonom. Činjenica da je trenutno predmet kod istražnog sudije ne podrazumeva zloupotrebe, jer je često zbog raznovrsnih otežavajućih okolnosti nemoguće u kratkom roku sproveti istragu u skladu sa Pročitaj više
Postovani, zamina me sledece. prijavljen sam po clanu 208 st.1 dobio sam poziv na saslusanje kod istraznog sudije. Sada me zanima dali nakon saslusanja moze da mi odredi pritvor ako se uredno odazovem pozivu? Da napomenem da mi je jednom dodeljen oportunitet za isto KD ali taj uslov je ispunjen u roku. Molim za sto brzi odgovor. Hvala
Poštovani, neodazivanje uredno dostavljenom pozivu nije jedini razlog zbog koga se osumnjičenom može odrediti pritvor. Važeći Zakonik o krivičnom postupku u čl. 142. predviđa čitav niz situacija u kojima se može odrediti pritvor. Pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako: 1.) se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva; 2.) postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, veštake, Pročitaj više
Moj sin je kao mladji I kao stariji maloletnik, izvrsio vise krivicnih dela. Zadnja kazna mu je 1 godina kucnog zatvora. On je to prihvatio jer je kazna odmerena bez zalbe od njega. Posto je u sudskom postupku sin privremeno radio u jednom preduzecu, a sad je kao dobar I disciplinovan radnik, primljen za stalno. Pitanje? da li u okviru kucnog zatvora, moze da ide na posao, I kako da regulise taj vid prevaspitanja. Ovo pitam jer sam ja nezaposlen, a zena je dosta dugo na bolovanju, tako da on pozitivno doprinosi porodici.
Poštovani, Članom 174b Zakona o izvršenju krivičnih sankcija predviđeno je da osuđeni kome je određeno izvršavanje kazne zatvora bez napuštanja prostorija u kojima stanuje (tzv. Kućni zatvor) može napuštati prostorije u kojima stanuje i radi redovnog odlaska na rad, ukoliko na kaznu nije osuđen zbog krivičnog dela u vezi sa radom. Za ovo je potreno podneti molbu a odluku će doneti direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Ova molba je potrebno dostaviti preko rukovodioca organizacione jedinice u sastavu Uprave nadležne za alternativne sankcije koji će je uz svoje mišljenje o osnovanosti molbe dostaviti direktoru. S poštovanjem, Mladi Pro Bono Pročitaj više
U pitanju je član 204 teška krađa. ja već 2 ipo godina vučem ovaj slučaj. Na sudu nisam bio na više od 9 ročišta. Nisu me još osudili ali kada bi se pojavio na taj sud garant bi dobio osudu. Interesuje me sada koliko treba da mi ovo zastari i da li mogu da me osude bez mog prisustva?
Poštovani, Niste nam rekli o kom obliku teške krađe se radi. Za krivično delo teška krađa iz člana 204 stav 1 propisana je kazna zatvora od 1 godine do 8 godina, a ako vrednost ukradenih stvari prelazi 1 500 000 dinara, onda je zaprećena kazna zatvora od 2 do 10 godina. Da bi zastarilo krivično gonjenje za ovo delo, potrebno je da protekne 10 godina od dana izvršenja. Zastarelost se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela. Zastarelost se prekida i kad učinilac u vreme dok teče rok zastarelosti učini isto tako teško ili teže krivično Pročitaj više