Krivični postupak
Bliski rođak me je opljačkao tako što je provalio u kuću i ukrao 3000 evra. Izvršena je kompletna istraga, gde je on priznao krivično delo i sumu koju je odneo. Interesuje me dalji postupak, ako ja ne podignem optužnicu, kakva je šansa da se presudi vezano za povrat novca. On ima samo kuću koja je pod tabulacijom banke za kredit koji je podigao. Može li sud doneti rešenje o prinudnoj naplati, a da se ne podiže privatna tužba. Mogu li bez advokata pokrenuti postupak, pošto je situacija dokazana? Unapred hvala.
Poštovani, Optužnicu podiže javni tužilac kada postoji osnovana sumnja da je krivično delo učinjeno od strane određenog lica, u roku od 15 dana od završetka istrage (član 331. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013 i 45/2013). Ukoliko javni tužilac odustane od optužbe, sud će Vas obavestiti o tome i tada se Vi možete izjasniti da preuzimate gonjenje i zastupate optužbu. Imate pravo, ali ne i obavezu da angažujete punomoćnika iz reda advokata. S obzirom da ste naveli da se radi o bliskom rođaku i da je on priznao krivično delo, možda je moguće da se primeni institut sporazuma o priznanju Pročitaj više
Sin mi je pretprošle godine napadnut od strane drugog lica u školskom dvorištu. Detetu su nanete lakše telesne povrede. Podnela sam prijavu, pozvani smo da damo izjave i od tog dana nismo znali šta je sa našim slučajem. Danas smo dobili rešenje o pravnosnažnosti i istim smo upućeni na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva. Interesuje me koja su naša prava i šta znači kad vas upućuju na parnicu oko imovinskopravnog zahteva. Koliko vremenski ta parnica može da traje?
Poštovana, Krivičnim zakonom je predviđeno da se za krivično delo lake telesne povrede gonjenje preduzima po privatnoj tužbi član 122. stav 4. Krivičnog zakonika (,,Sl. glasnik RS'', br.85/2005, 88/2005 - ispr.,107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013). Upućivanje na parnicu znači da svoja prava možete ostvariti tako što ćete privatnom tužbom pred nadležnim parničnim sudom pokrenuti parnični postupak protiv lica koje je Vašem detetu nanelo lake telesne povrede. Izraz imovinskopravni zahtev znači da ćete od lica koje ste tužili u parničnom postupku zahtevati novčanu naknadu za nematerijalnu štetu koju je Vaše dete pretrpelo. Upućivanje na parnicu je Pročitaj više
Dragi pravnici, imam jedno kratko pitanje za vas. Dobio sam novčanu kaznu u iznosu od 120.000 RSD i sudske troškove u iznosu od 26.000 RSD koje treba da platim u roku od 15 dana. Mene samo zanima kako treba da izgleda molba za plaćanje u ratama zato što sam student i nemam toliko novca od jednom. Takođe me zanima i kome upućujem molbu i gde je dostavljam. U pitanju je presuda Višeg suda u Beogradu. Unapred hvala.
Poštovani, U presudi se određuje rok plaćanja novčane kazne koji ne može biti kraći od petnaest dana niti duži od tri meseca. U opravdanim slučajevima sud može dozvoliti da osuđeni plati novčanu kaznu u ratama, s tim da rok isplate ne može biti duži od jedne godine (član 51. stav 1. Krivičnog zakonika ''Sl. glasnik RS'', br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013). U molbi bi trebalo da napomenete da ste redovan student te da Vas roditelji izdržavaju. Pored toga savetujemo Vam i da kao dokaz priložite fotokopije indeksa sa svim overenim semestrima, potvrdu fakulteta da ste redovan student kao i platne čekove Vaših roditelja. Pročitaj više
Moj suprug se trenutno nalazi u pritvoru zbog teške krađe (vrednost preko XXX rsd). To mu je prvo krivično delo, ima 42 godine i maloletnu decu. Koliko bi mogao da dobije kaznu zatvora i da li je bolje sačekati suđenje ili napraviti sporazum sa tužiocem?
Poštovana, Za učinjeno krivično delo teške krađe iz člana 204. st. 1 a u vezi sa st. 4 Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013), može mu se izreći kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina. Vaš navod da je to prvo krivično delo Vašeg muža i da ima maloletnu decu, predstavlja činjenice koje će sud uzeti u obzir kao olakšavajuću okolnost prilikom izricanja kazne. Ali, važno je napomenuti da kazna može biti i ublažena a ta mogućnost predviđena je članom 56. istog zakona: kada postoje naročito olakšavajuće okolnosti koje pokazuju da se i sa blažom kaznom može postići svrha Pročitaj više
Poštovani, optužen sam za krivično delo iz čl. 204/1 Krivičnog zakonika. Da li imam pravo uvida u dokaze tužioca i da li mi za to treba advokat ili mogu sam da tražim?
Poštovani, Pitanje koje ste postavili reguliše član 68. ZAKONA O KRIVIČNOM POSTUPKU (“Sl.Glasnik” br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013) gde su nabrojana prava okrivljenog. U stavu broj 8. pise da okrivljeni ima “pravo da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz”, što znači da Vam advokat nije neophodan za ispunjenje tog Vašeg prava. (Ovaj odgovor su izradili studenti IV godine Pravnog fakulteta u okviru predmeta E-Klinika koji se organizuje u saradnji sa portalom www.besplatnapravnaedukacija.rs organizacije "Pro Bono") Pročitaj više
Da li je moguće u krivičnom postupku koristiti snimljeno audio priznanje? Okrivljeni je obavešten da je snimljen kada sam isključila snimanje. Nije ga bilo briga. U pitanju je prevara i zloupotreba poverenja sa materijalnom koristi. Hvala.
Poštovana, U smisli člana 143. Krivičnog zakonika (“Sl.Glasnik RS”, br.85/2005, 88/2005- ispr., 107/2005- ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013) radnja koju ste preduzeli mogla bi se podvesti pod radnju krivičnog dela neovlašćenog prisluškivanja i snimanja. Radnja ovog krivičnog dela se izvršava kada neko lice neovlašćeno snima ili prisluškuje neko drugo lice posebnim uređajima koji su podobni da tu radnju izvrše. Da bi se to izbeglo potrebna Vam je saglasnost snimanog pre početka snimanja ili na samom početku. To što ste ga upoznali da ste ga snimili nakon završetka snimanja, nije relevantno. Takođe, po članu 16. Zakona o krivičnom postupku (“Sl.Glasnik Pročitaj više
Pozdravljam Vas i hteo bih da Vas pitam da li sud mora da odgovori na zahtev za ponavljanje krivičnog postupka i da li postoji rok u kome mora dati odgovor? Poslao sam zahtev za ponavljanje krivičnog postupka (pisao mi je jedan prijatelj koji je inače advokat) pre više od mesec i po dana, ali sud još uvek nije odgovorio.Ne znam šta da radim ako sud ne odgovori. Da li mogu da pišem neku urgenciju? Inače radi se o tome da sam učestvovao u tuči u jednoj kafani u kojoj je jedno lice zadobilo lake telesne povrede. Ubrzo zatim sam osuđen od strane prekršajnog suda na kaznu od XXX dinara. To je bilo u XXX 2009. godine. Kasnije 2011. sam izveden pred sud okrivljen za nasilničko ponašanje i osuđen na kaznu zatvora od 10 meseci uslovno. Apelacioni sud je u XXX 2012.godine preinačio kaznu i osudio me na 10 meseci zatvora. Presudom je povređeno načelo NE BIS IN IDEM, povređen je zakon u članu 380 u vezi sa članom 369. starog (važećeg) ZKP i povređen je Ustav Republike Srbije čl. 34. stav 4.
Poštovani, Što se tiče pitanja vezano za podnošenje zahteva za ponavljanje krivičnog postupka, sud treba da odgovori na zahtev ali je potrebno da prođe neko vreme u kome se sprovode određene radnje kako bi sud mogao da donese odluku povodom tog zahteva. To vreme i radnje se sastoje u tome što se prepis Vašeg zahteva dostavlja protivnoj stranci koja ima pravo da u roku od 8 dana odgovori na zahtev, nakon toga se izvode činjenice i pribavljaju dokazi na koje ste se pozvali u zahtevu, kao i oni koje je navela protivna strana a zatim se spisi šalju javnom tužiocu (ako se krivično delo goni po službenoj dužnosti) koji je dužan da ih u roku od mesec dana vrati sudu sa svojim Pročitaj više
Poštovani molim vas za savet. Moj maloletni sin je bio sa nekim društvom koje je izvrsilo krivično delo razbojništva, tuče i krađe.On lično nije učestvovao u krivičnom delu, nego je vebalno pokušao da spreči. Posle učinjenog krivicnog dela je otišao kući i nikom ništa nije rekao. Posle nekoliko dana ga je policija privela. U policiji mi je rečeno da on licno nije učestvovao u krivičnom delu, ali mu je napisana krivična prijava u kojoj se tereti po članu 206. stav 1 Krivičnog zakona. Moje pitanje glasi: Da li neko može biti optužen a krivično delo u kojem nije lično učestvovao, a bio je posmatrač i da li se u ovom slučaju moj sin može optužiti kao saučesnik. Unapred hvala
Poštovani, Prilikom analize Vašeg pitanja imali smo u vidu Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012 i 104/2013) Da bi neka radnja bila krivično delo neophodno je da se ona može određenom licu pripisati u krivicu. Eventualna krivica se utvrđuje u krivičnom postupku, a do tada prema licu važi pretpostavka nevinosti. Krivično je odgovoran onaj učinilac koji je izvršio radnju koja je u zakonu predviđena kao krivično delo (u konkretnom slučaju se misli na krivično delo razbojništva), koja je protivpravna i koja mu se može pripisati u krivicu. Krivični zakonik članom 206 stavom 1 predviđa: Ko Pročitaj više
Poštovani, moj sin je pre skoro tri godine priveden zbog posedovanja pvc kesice sa X g maruhuane. Presuda koju smo tada prihvatili bila je uplata odredjene sume u humanitarne svrhe grada. Pre par dana, zaustavila ga je patrola, legitimisala i delimično pretresla i kod njega je ponovo pronadjena pvc kesica sa X g marihuane. Dežurni inspektor prilikom saslušanja, na kojem je sin izjavio da je supstancu dobio pre odredjenog vremena na žurci i da je povremeno konzumira, se pozvao na član 286 stav 2 u vezi člana 288 stav 1 zakonika o krivicnom postupku. Molimo Vas da nam pojasnite njegovo pozivanje na taj član zakonika i šta mozemo da očekujemo kod sudije tj. ako možete da nam date neki savet. Unapred hvala
Poštovana, član 286 Zakona o krivičnom postupku (‘’Sl. glasnik RS’’, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013 I 45/2013) se odnosi na ovlašćenja policije da ukoliko procene da postoje osnovi sumnje da je izvršeno neko krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere kako bi pronašla učinioca krivičnog dela, zatim da se to lice ili njegov saučesnik ne sakrije ili ne pobegne kao i da obezbede tragove i predmete koje mogu poslužiti kao dokaz. Takodje mogu prikupljati obaveštenja koja bi im mogla biti od koristi za vodjenje krivičnog postupka. Pa u tom cilju oni mogu tražiti obaveštenja od gradjana, da pregledaju Pročitaj više
Poštovani, pre nedelju dana mi je iz prekršajnog suda stigao zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog izvršenog prekršaja iz člana 29. stava 1. tačke 6. Zakona o ličnoj karti, kojim su me obavestili da treba se javim u prekršajni sud dana X.X.2XXX. godine. U vezi istog događaja, danas mi je stiglo pismo iz Osnovnog javnog tužilaštva sledeće sadržine: “Na osnovu člana 283. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, kojim se predviđa mogućnost odlaganja krivičnog gonjenja, pozivate se u svojstvu osumnjičenog da dana X.X.2XXX. godine u X časova dođete u prostorije Osnovnog javnog tužilaštva …u vezi krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbdnosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stava 1. Zakona o javnom redu i miru, kako biste se izjasnili o mogućnosti prihvatanja jedne ili više obaveza, predviđenih članom 283. ZKP. Interesuje me, šta ja tu mogu da očekujem? Zašto su mi stigle dve prijave i kako bi trebalo da se ponašam i šta da radim, da bih prošao sa što manjim posledicama po sebe? Unapred hvala!
Poštovani, Prema odredbama propisa koje ste naveli, zaključujemo da je situacija bila sledeća: bili ste legitimasni od strane službenog lica i tom prilikom kod sebe niste imali ličnu kartu i pri tom ste ometali ovlašćeno službeno lice, u smislu da ste ga vređali, pretili, pokušali da napanete ili napali (član 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, „ Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 i 85/2005). Neposedovanje lične karte je prekršaj i kažnjava se novčanom kaznom do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana (član 29. stav 1. Zakona o ličnoj karti, “Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 62/2006 i 36/2011). Takođe, i Pročitaj više