Aktuelno
Radila sam kućne poslove u jednom domaćinstvu dva meseca. Gazdarica mi je ponudila platu od 40 000 din. mesečno i obećala je da će me prijaviti na zavod. Posle dva meseca rada nisam dobila platu koju je rekla već 10 000 dinara. Sad će četvrti mesec kako nije platila ostatak, pa me interesuje da li mogu da se uzmu neke stvari iz kuće umeste plate pošto tako piše u Zakonu o radu, ili da prijavim slučaj inspekciji rada?
Poštovana, Kako ne možete da rešite problem direktnom komunikacijom sa poslodavcem, Vama preostaje samo da se obratite inspekciji rada, ili eventualno da pokrenete parnični postupak za koji su Vam potrebni dokazi da ste zapravo radili u tom domaćinstvu (ugovor, svedoci i slično). Savetujemo Vam da parnični postupak ne pokrećete osim ako niste sigurni da možete da dokažete da ste se dogovorili sa poslodavcem i da ste dogovor sa vaše strane u potpunosti ispunili. Što se tiče uzimanja stvari iz kuće umesto plate, to Vam ni u kom slučaju ne savetujemo jer na to nemate pravo. Naprotiv, za takvo nešto možete i krivično odgovarati. S poštovanjem, Mladi Pro Bono Pročitaj više
Podneo sam formalno predstavku Sudu za ljudska prava u Strazburu 12.aprila 2011. godine u skladu sa članom 34 Evropsle konvencije za zaštitu ljudski prava i osnovnih sloboda protiv Srbije, tačnije Ministarstvo odbrane Srbije, jer je Srbija pravni naslednik Jugoslavije, a Ministarstvo odbrane Srbije pravni naslednik JNA. Radi se o nesprovođenju presude Vrhovnog Vojnog Suda Jugoslavije u Beogradu donešenom u moju korist 2002 u decembru protiv VP 3001 Beograd. Sud za ljudska prava obavestio me je 12. jula iste godine da je moj predmet zapremljen i da mu je dodeljen br 41418/11, radi efikasnijeg komuniciranja dodeljen mi je i bar kod. Sud u Strazburu,5. oktobra me je ponovo obavestio da u slučaju da dođe do promene adrese prebivališta odmah obavesti Sud jer ako Sud odluči da se lično pojavim pred sudom moraju znati tačnu adresu stanovanja. Od 5. oktobra 2011. Nemam nikakve informacije od strane Suda pa Vas molim da mi pojasnite koliko dugo traje ovakva vrsta predmeta i čemu se mogu nadati?
Poštovani, Sud prvo mora da razmotri da li je Vaša predstavka prihvatljiva. Ovo znači da slučaj mora ispuniti sve navedene uslove koji su predviđeni Konvencijom. Ako uslovi nisu ispunjeni, Vaša predstavka će biti odbijena. O pitanju prihvatljivosti odlučuje odbor od troje sudija jednoglasnom odlukom. Ako o prihvatljivosti ne odluči odbor ili ako nije saglasan, o prihvatljivosti i suštini pojedinačnih predstavki odlučuje veće od sedam sudija. Sa povećanjem broja zemalja koje su ratifikovale Konvenciju, naročito od 1990. godine, kao i sa boljom informisanošću ljudi o njihovim pravima, broj predmeta se drastično uvećao. Pred Sudom se, 31. decembra 2006. godine, Pročitaj više
Da li mi mozete reći kakva je procedura izmene presude o razvodu u delu koji se odnosi na alimentaciju. Naime, presudom je predviđeno da bivši suprug alimentaciju plaća na ruke. S obzirom da on to ne čini, želela bi da mu se uvede administrativna zabrana na platu i koja bi se uplaćivala na moj tekući račun. Koliko traje ta procedura?
Poštovana, Odluka o načinu isplate izdržavanje kao deo presude može biti izmenjena isključivo novom presudom suda. Dakle, neophodno je da podnesete tužbu kojom ćete tražiti izmenu. U pitanju je parnični postupak koji ne bi trebao dugo da traje (jedno do dva ročišta), ali niz faktora može uticati da postupak potraje i duže. S poštovanjem, Mladi Pro Bono Pročitaj više
Vodim parnični postupak već 10 god. sa rodbinom. Problem je u jednom članu rodbine koji je u inostranstvu i ne odaziva se na raspravu. To tako ide u nedogled, a kada je bila rasprava o nasleđivanju tu se odazvala. Sud je u Kovačici, sa sudijom se čujem 2 puta mesečno i on ima isti stav da dok rođaka iz inostranstva ne primi uredno poziv mi ne mozemo dalje. A očigledno je da ona neće namerno da primi poziv iz suda. Da li mi vi možete pomoći i da li ima leka mom problemu? Unapred hvala.
Poštovani, Savetujemo Vam da predložite sudu da se izvrši dostavljanje u skladu sa odredbama člana 130 stav 2 Zakona o parničnom postupku. Navedenom odredbom je propisano da, ako se dostavljanje pismena ima izvršiti državljanima Republike Srbije u inostranstvu, dostavljanje se može izvršiti preko nadležnog konzularnog predstavnika ili diplomatskog predstavnika Republike Srbije koji vrši konzularne poslove u odnosnoj stranoj državi, ili preko pravnog lica međunarodno registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja. Dostavljanje je punovažno samo ako lice kome se pismeno dostavlja pristane da ga primi. S poštovanjem, Mladi Pro Bono Pročitaj više
Poštovani, postavio bih pitanje u vezi prodaje poljoprivredne parcele koja se vodi u katastru pod jednim brojem a glasi na strica i mene. Mi smo suvlasnici idealnih polovina. Da li može da se zaključi ugovor o kupoprodaji a da budemo prodavci i ja i stric zajedno na jednom ugovoru. Zahvaljujem.
Poštovani, Vi i Vaš stric na ugovoru o prodaji nepokretnosti možete biti zajedno kao jedna ugovorna strana – prodavac. Skrećemo Vam pažnju na to da vlasnici susednih poljoprivrednih parcela imaju pravo preče kupovine. Odredbama člana 6 Zakona o prometu nepokretnosti propisano je da je vlasnik koji namerava da proda poljoprivredno zemljište, dužan da ga prethodno ponudi vlasniku susednog poljoprivrednog zemljišta. U slučaju kad ima više vlasnika susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište graniči sa poljoprivrednim zemljištem prodavca, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima vlasnik susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište pretežnim Pročitaj više
Za nastalu saobraćajnu nezgodu proglašen sam krivim i primereno kažnjen. Saputnik u mom vozilu pretrpeo je teže telesne povrede, i posle bolničkog lečenja istakao je potraživanje odštete od osiguravajućeg društava. Osiguravajuće društvo AD “PLUS“ je prilikom isticanja odštetnog zahteva bilo u likvidacionom postupku, te je potraživanje odštete povređene osobe isplaćeno nalogom apelacionog suda od strane Osiguravajućeg društva NOVI SAD d.o.o, koje me sada tereti parnicom da regresiram sumu sa svim troškovima, po osnovu KRIVICE za udes. Tužioci se se ne pozivaju na tačke kojima me mogu teretiti regresnim zahtevom koje su navedene u zakonu. Po taškama iz zakona koje mogu osporiti apsolutno pravo osiguranja, u sudskom postupku nije potvrđena niti jedna negativna stavka, a to su: vozilo tehnički ispravno, sa polisom osiguranja, namena vozila ispravna, nisam bio pod uticajem alkohola niti bilo koje druge supstance, nisam napustio mesto udesa, vozacka dozvola uredna, vozilo uredno registrovano, izazivanje udesa iz namere… Apelacioni sud je iskazao da tuženi (koji je isplatio odštetu) može podići regresni zahtev prema akcionarima koji su naslednici likvidacionog postupka osiguravajućeg društva AD ““PLUS““. Regresni zahtev prema meni, kao okrivljenom za nesrecu, se svodi na tužbu po osnovu krivice za udes. Hvala za Vaš savet.
Poštovani, Vi ste tuženi u parničnom postupku radi regresa jer ste upravljali putničkim motornim vozilom. Putničko motorno vozilo se, kada nije parkirano, smatra opasnom stvari za koju odgovara imalac, odnosno lice kome je imalac poverio stvar da se njome služi. U pitanju je objektivna odgovornost za štetu, a ne odgovornost na osnovu krivice. Ipak, sud nije vezan pravnom osnovom tužbenog zahteva već je vezan činjeničnim supstratom iz tužbe. Drugim rečima, tužilac je mogao da se pozove na bilo koju zakonsku normu, ali ako su navedeno činjenično stanje i tužbeni zahtev u korelaciji, vi ste odgovorni. Ono što Vam preostaje je da se dokazujete da izvor štete nije vezan za Pročitaj više
Moj otac i majka su nestali na Kosovu 12.06.2013 godine. Živeli smo u Đakovici. Od tog datuma pa sve do danas mi o njima ne znamo ništa, njihov nestanak prijavio sam MKCK i mnogim drugim organizacijama koji se bave tim poslom. U Đakovici je otac imao kuću, u skorije vreme pojavio se kupac koji želi da kupi očevu kuću u Đakovici. Da bismo kuću prodali koji su pravni potstupci za rešavanje navedenog problema?
Poštovani, Pre svega je neophodno da podnesete predlog za proglašenje nestalog lica za umrlo. Ovaj postupak regulisan je Zakonom o vanpraničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon, 85/2012 i 45/2013 - dr. zakon). Za umrlo može se proglasiti lice: a) o čijem životu za poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti, a od čijeg je rođenja proteklo sedamdeset godina; b) o čijem životu za poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti, a okolnosti pod kojima je nestalo čine verovatnim da više nije u životu; v) koje je nestalo u brodolomu, saobraćajnoj nesreći, požaru, poplavi, zemljotresu ili u Pročitaj više
Moj rođeni brat je potpuno lišen poslovne sposobnosti neverovatnom brzinom. Zahtev za lišavanje je podnet 27.6.201.3 a pravosnažno rešenje doneto 11.7.2013. Podnosilac je bila njegova ćerka koja živi u Kanadi. Brat je živeo sa suprugom i ćerkom u kući koju je sagradio, supruga i cerka su teži psihijatrijski bolesnici, kako su pristrasne prema majci ćerke (ima ih tri) uvek su podržavale majku, a snaja je decu huškala protiv oca. On je oboleo od demencije u kući je loše tretiran, pripisano mu je da je on zlostavljač a ustvari je on trpeo zlostavljanje od strane bolesne ćerke i žene. U postupku za privremenog staraoca određen je socijalni radnik iz Centra za socijalni rad. Moj brat nije ni bio prisutan na suđenju, niti je bilo ko kontaktirao nas sestre i braću da nas obaveste o postupku. On je na prevaru odmah 12.7.2013. odveden u dom, a rečeno mu je da ide u bolnicu. Vozio je on auto tog dana prema domu, odupirao se da ostane tamo gde je sad pod ključem, telefonom kad ga zovem i pričam sa njim on priča sve normalno i lepo, samo što za kratko vreme recimo zaboravi da sam ga zvala, pokazuje empatiju za suprugom i ćerkom, kaže da će im biti teže bez njega, brine o psu koga je šetao redovno… Njegova želja je da bude u svojoj kući, smatram da su njegova ljudska prava grubo povređena, pa me zanima šta se tu može preduzeti?
Poštovana, Pitanje potpunog lišenja poslovne sposobnosti predstavlja važan korak u realizaciji ljudskih prava, a postojeći zakonski okvir i praksa u Srbiji u ovoj oblasti su zastareli, često diskriminatorni i prevaziđeni u smislu zaštite prava, pune participacije i prava na donošenje odluka. Lišenje poslovne sposobnosti predstavlja gubljenje svih građanskih i političkih prava i uopšte ozbiljno kršenje ljudskih prava. Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) u članu 37. definiše uslove za sticanje poslovne sposobnosti. Lice punoletstvom stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina. Punoletna Pročitaj više
Poštovani, Radni spor koji vodim sa firmom u kojoj sam dobio otkaz traje već 5 godina (2008 godine sam dobio otkaz i pokrenuo spor, 2009 godine uložio sam žalbu na doneto rešenje prvostepenog suda u Boru, što znači da je postupak po žalbi počeo 2009 godine u Apelacionom sudu u Beogradu). S obzirom da spor dugo traje da li se mogu žaliti me]unardnom sudu u Strazburu i ako mogu kome se treba obratiti (da li postoji određena kancelarija ili može bilo koji advokat)? Hvala unapred
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin:0in; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;} Poštovani, Sve o pokretanju postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu možete Pročitaj više
U vanbraćnoj zajednici sam 2 godine i šest meseci. Moj suprug me konstantno tuče već 2 godine, a moji su prekinuli kontak sa mnom kad sam se udala. Imam 18 godina i ne znam gde ću, a ne mogu ni da trpim batine više. Posavetujte me.
Poštovana, Nasilje u porodici je krivično delo propisano članom 194. Krivičnog zakonika i odredbama Porodičnog zakona Republike Srbije. Prema odredbama člana 197. stav 1. Porodičnog zakona Republike Srbije, nasiljem u porodici se smatra ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Članovima porodice se u smislu stava 1. ovog člana zakona smatraju: supružnici ili bivši supružnici, deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo, lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu, vanbračni partneri ili Pročitaj više