Autor: advokat Predrag Savić
|
Preuzmi: Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju Preuzmi: Obrazac zahteva za restituciju Preuzmi: Spisak Pošta – Restitucija |
Povezane teme |
U opštem zakonu o dneacionalizaciji srpski zakonodavac je u nekoliko navrata dozvolio mogućnost da se neki od pravnih odnosa regulišu i saglasnošću volja stranaka, tj. pismenim sporazumima. Što je dosta dobro rešenje , jer može da spreči dugotrajna parničenja i druge nepotrebne sudske postupke.
Najznačajnije su odredbe iz člana 47. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju , u kojima se ističe, da kada ne posotoji pravosnažno ostavinsko rešenje o nasleđivanju bivšeg vlasnika i o nasleženim pripadajućim delovoma imovine, odnosno delovima obeštećenja, udeli naslednika se mogu utvrditi na osnovu sporazuma zakonskih naslednika zaključenog pred prvostepenim organom, dakle Agencijom.
Sporuzumi su tako mogući u slučajevima uvećanja objekta koji se vraća, u slučajevima regulisati budući zakup sa zakupcima nepokretnosti koje se vraćaju starim vlasnicima i posebno zakupcima lokala.
Dogvor o nasledničkim udelima
Zbog značaja gore pomenute odredbe iz člana 47. prenosimo je u celosti:
„Agencija utvrđuje sve činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje o zahtevu i donosi rešenje kojim utvrđuje korisnika, imovinu koja se vraća, odnosno za koju se daje obeštećenje, visinu osnovice obeštećenja i akontacije iz člana 37. ovog zakona, obveznika, način i rokove za izvršavanje utvrđenih obaveza. Iznos obeštećenja utvrđuje se po utvrđivanju koeficijenta iz člana 31. ovog zakona, dopunom rešenja o utvrđivanju prava na obeštećenje.
Ukoliko zahtev obuhvata više nepokretnosti, odnosno pokretnih stvari, organ iz stava 1. može doneti više rešenja kojim se vrši povraćaj imovine.
U rešenju o vraćanju nalaže se nadležnim organima izvršenje rešenja, kao i brisanje eventualnih tereta.
Prvostepeno rešenje Agencija dostavlja podnosiocu zahteva, obvezniku i republičkom javnom pravobraniocu.
Rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrđuje se korisnik, odnosno korisnici, i to:
1) bivši vlasnik – ako je u životu;
2) zakonski naslednici bivšeg vlasnika – na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju bivšeg vlasnika, ako takvo rešenje postoji, a ako takvog rešenja nema, rešenjem će se odrediti korisnici samo u slučaju kad je iz dostavljene dokumentacije moguće nesporno utvrditi sve zakonske naslednike.
U slučaju kad je rešenjem iz stava 1. ovog člana određeno više korisnika, svakom od njih odrediće se pripadajući deo imovine, odnosno obeštećenja, prema pravnosnažnom rešenju o nasleđivanju bivšeg vlasnika, ako takvo rešenje postoji ili na osnovu sporazuma zakonskih naslednika zaključenog pred prvostepenim organom.
Ako se korisnici i njihovi udeli ne mogu utvrditi primenom odredaba st. 5. i 6. ovog člana, prvostepeni organ će podnosioce zahteva za ostvarivanje prava po ovom zakonu, saglasno članu 45. ovog zakona, uputiti da ova pitanja, kao prethodna, reše pred nadležnim sudom.
U postupku iz stava 7. ovog člana, nadležni sud u vanparničnom postupku, shodnom primenom pravila po kojima se raspravlja zaostavština, utvrđuje zakonske naslednike bivšeg vlasnika i njihove udele u pravu na povraćaj oduzete imovine ili na obeštećenje, pri čemu se sud ne upušta u to da li ta lica ispunjavaju propisane uslove za ostvarivanje ovih prava po odredbama ovog zakona.
Rešenje Agencije iz stava 5. tačka 2) ovog člana, odnosno rešenje suda iz stava 8. ovog člana, o određivanju zakonskih naslednika bivšeg vlasnika i njihovih udela, važi samo u postupku pred Agencijom za ostvarivanje prava na vraćanje oduzete imovine, odnosno prava na obeštećenje.Kod utvrđivanja svojstva korisnika, odnosno zakonskih naslednika po odredbama ovog člana, nije od značaja ranije data naslednička izjava lica koje je podnelo zahtev za ostvarivanje prava po odredbama ovog zakona.
Podnosioci zahteva za ostvarivanje prava po odredbama ovog zakona koji po odredbama ovog člana nisu određeni za korisnike, mogu svoja prava ostvariti u parničnom postupku – podnošenjem tužbe protiv lica koja su određena za korisnike, odnosno zakonske naslednike.
U slučaju da organ iz stava 1. ovog člana utvrdi da ne postoji zakonski osnov za vraćanje ili obeštećenje, doneće rešenje o odbijanju podnetog zahteva.
Pravnosnažno rešenje o vraćanju imovine Agencija dostavlja i Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije, a za poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede.“
Ostaje neizvesno da li će Agencija uvažavati pismeni sporazume o nasledničkim udelima overene pred nadležnim osnovnim sudovima, ili našim diplatsko-konzularnim predstavništvima. Mnogi nisu u situaciji da se pojave lično pred Agencijom, ili bi njihov dolazaka na primer iz Australije ili Amerike, predstavljao ogroman trošak, pa zato smatramo da bi Agencija mora da kroz svoju praksu uvede pravno pravilo prema kojem se priznaju i pismeni sporazumi o debi udela overeni pred nadležnim sudkim ili diplomatsko –konzularnim predstavništviima!
Ostali sporazumi
Prema odredbama zakona o opštoj denacionalizaciji, objekat se, smatra uvećanim ukoliko je dograđen ili nadzidan u skladu sa zakonom, čime je uvećana bruto površina. Izvođenje građevinskih radova unutar postojećeg gabarita i volumena ne smatra se uvećanjem objekta u smislu ovog zakona.
Ako je nakon podržavljenja uvećan objekat, bivšem vlasniku se vraća svojina na delu nepokretnosti u površini koja mu je oduzeta, a državina mu se vraća na osnovu sporazuma ili sudske odluke, odnosno vlasnik uvećanog dela i bivši vlasnik mogu sporazumno regulisati svoje međusobne odnose na predmetnom objektu, a ako se takav sporazum ne postigne, njihove međusobne odnose urediće nadležni sud.
U koliko se ne dodje do gore pomenutog sporazuma sledi – parnica, u koja će u zavisnosti od vrednosti spora, u prvom stepenu, vodi pred nadležnim osnovnim ili višim sudom!
U članu 20. Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju kaže se da, zakupac nepokretnosti koja je predmet vraćanja ima pravo da koristi nepokretnost za obavljanje svoje delatnosti, ali ne duže od tri godine od izvršnosti rešenja o vraćanju imovine, s tim što se bivši vlasnik i obveznik mogu i drukčije sporazumeti.
Izuzetno, za višegodišnje zasade i vinograde, zakupac poljoprivrednog zemljišta ili lice koje, do donošenja rešenja o vraćanju imovine bivšem vlasniku, a najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, zaključi ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta na osnovu prava prečeg zakupa, ima pravo da koristi poljoprivredno zemljište do 20 godina za višegodišnje zasade, odnosno do 40 godina za vinograde.
Bivši vlasnik koji je stupio na mesto zakupodavca, ima pravo na zakupninu, ali ne može jednostrano menjati visinu zakupnine i druge odredbe zatečenog ugovora o zakupu.
Ugovor o zakupu zaključen sa namerom da se osujeti ostvarenje prava bivšeg vlasnika ne proizvodi pravno dejstvo.
Poslovni objekti i poslovne prostorije vraćaju se bivšem vlasniku u svojinu i državinu, izuzev ako su uloženi u kapital podržavljenog preduzeća radi sticanja udela, odnosno akcija.
U članu 28. opšteg zakona o denacionalizaciji , poslovni objekti i poslovne prostorije , date u zakup bilo koje vrste ili srodan odnos vraćaju se bivšem vlasniku u svojinu u skladu sa zakonom, a po isteku tri godine od dana izvršnosti rešenja o vraćanju imovine i u državinu, ako se bivši vlasnik i zakupac drugačije ne sporazumeju. U periodu od sticanja svojine do stupanja u posed bivšeg vlasnika, zakupac stupa u pravni odnos sa njim po ugovoru koji je zaključio sa prethodnim vlasniko