Na osnovu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju
Autor: Slobodan Radovanovic dipl.pravnik, Advokatska kancelarija Savić
|
Preuzmi: Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju Preuzmi: Obrazac zahteva za restituciju Preuzmi: Spisak Pošta – Restitucija |
Povezane teme |
Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštćenju predstavlja odgovor na dugo očekivana pitanja u vezi povraćaja imovine. Aktuelnost ovog zakona je očigledna ne samo među ljudima koji se pravom bave profesionalno, a cilj ovog teksta je da odgovori na neka najuopštenija pitanja u vezi podnošenja zahteva te procesnih predpostavki koje treba ispuniti. Na temu povraćaja imovine bice objavljeno vise tekstova, tako da je ovaj tekst samo jedan iz serije tekstova koji ce obrađivati različite aspekte vašeg puta ka povraćaju oduzete imovine. Cilj nam je da vam na jednostavan i razumljiv način u više delova omogućimo da se upoznate sa vašim pravima i da izbegnete eventualne greške pri obraćanju državnim organima.
Zahtev za vraćanje imovine po zakonu mogu podneti svi bivši vlasnici oduzete imovine, odnosno njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici, kao i svi zakonski naslednici bivših vlasnika ili svaki od njih pojedinačno.
Pravo na podnošenje zahteva ova lica mogu da ostvare bez obzira da li su podneli prijavu u skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju.
Po podnošenju ovog zahteva, svi državni organi i institucije dužni su da u okviru svoje nadležnosti i bez odlaganja a najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje, izdaju svu potrebnu dokumentaciju.
Zahtev se podnosi u roku od dve godine od dana objavljivanja javnog poziva agencije i to nadležnoj područnoj filijali Agencije na propisanom obrascu i sa priloženim dokazima, a sve preko šaltera pošte.
Nadležnost područne jedinice agencije određuje se prema prebivalištu odnosno boravištu bivšeg vlasnika u Republici Srbiji u vreme oduzimanja imovine. Ako nadležnost nije moguće odrediti na ovaj način, direktor Agencije određuje koja će od područnih jedinica agencije biti nadležna u konkretnom slučaju.
Na osnovu člana 42 Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, zahtev treba da sadrži dokaze o:
- Bivšem vlasniku – ime, ime jednog roditelja i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište odn. boravište u vreme oduzimanja imovine i državljanstvo , odn. naziv i sedište zadužbine.
- Oduzetoj imovini na koju se zahtev odnosi– vrsta, naziv , veličina odn. površina, mesto gde se nepokretnost nalazi, broj katastarske parcele po starom i važećem premeru, izgled i stanje imovine u vreme oduzimanja, odnosno odgovarajući podatci za pokretne stvari.
- Pravu svojine bivšeg vlasnika na oduzetoj imovini
- Osnovu, vremenu i aktu oduzimanja
- Podnosiocu zahteva– ime, ime jednog roditelja i prezime, podatke o rođenju , prebivlištu,državljanstvu, jmbg, ime , prezime i prebivalište punomoćnika, odnosno naziv i sedište zadužbine, podatke o licu koje predstavlja zadužbinu i licu koje zastupa zadužbinu.
- Pravnoj vezi podnosioca zahteva sa bivšim vlasnikom
Uz zahtev je potrebno priložiti i dokaze, u originalu ili overenoj fotokopiji. Tačan spisak dokaza određen je članom 42 Zakona.
Zahtev koji ne sadrži gore navedene podatke ili dokaze biće odbačen kao NEUREDAN i protiv ove odluke postupajućeg organa nije dozvoljena žalba, tako da pri sastavljanju zahteva posebnu pažnju valja obratiti na ispunjavanje procesnih preduslova propisanih članom 42 i priložiti tražene dokaze . Zakon lako mozete nabaviti, dostupan je i na internetu, pa je najbolje da pre podnosenja vaseg zahteva malo „procesljate“ Zakon, posebno drugi deo pomenutog clana 42 koji taksativno izlaze dokaze koje valja pobrojati da bi zahtev bio pravno valjan. Ukoliko zahtev ipak bude odbačen, moguće je protiv ovakvog rešenja pokrenuti upravni spor, ali je ovo opcija koju treba svakako izbeći.
Agencija je dužna da o potpunom zahtevu odluči najkasnije u roku od 6 meseci, a izuzetno kod posebno komplikovanih slučajeva u roku od godinu dana od prijema potpunog zahteva.
O vraćanju oduzete imovine odlučuje se rešenjem. Agencija utvrđuje sve činjenice od značaja za odlučivanje o zahtevu te donosi pomenuto rešenje kojim utvrđuje korisnika, imovinu koja se vraća
Sadrzina zahteva regulisana je clanom 42 Zakona. Neophodno je uz zahtev priložiti i dokaze koji su izričito traže ovim članom a kojima potvrđujete osnov na kome zasnivate zahtev.
Bilo kakva odstupanja od stroge, zakonom propisane forme zahteva ili vaš propust da uz zahtev priložite tražene dokaze rezultiraće odbacivanjem zahteva.
Iako je zakonodavac ostavio mogućnost da zahtev ponovo podnesete u zakonskom roku od dve godine, te da odluku o odbacivanju utužite pred Upravnim sudom, ovakav ishod bi trebalo preduprediti poštovanjem pretpostavki koje je zakon postavio u vezi podnošenja i sadržine zahteva kao i zakonskih rokova.
Ovo su ukratko bile osnovne činjenice koje bi trebalo da znate pre podnošenja zahteva. Ponavljamo naš savet da se pre podnošenja zahteva dobro upoznate sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.