Autor: advokat Aleksandar Đurić
|
Preuzmi: Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju Preuzmi: Obrazac zahteva za restituciju Preuzmi: Spisak Pošta – Restitucija |
Povezane teme |
Oduzeta imovina vraća se bivšem vlasniku u svojinu i državinu, a ako to prema Zakonu o vraćanju imovine i obeštećenju nije moguće, bivši vlasnik ima pravo na obeštećenje.
Na ovaj način u odredbi iz člana 8. st.1. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju je uveo načelo prioriteta vraćanja u naturalnom obliku, ali je izostavljena mogućnost supsticije imovine. Zamena, posebno kada je u pitanju povraćaj gradskog građevinskog zemljišta i poljoprivrednog zemljišta je često rešenje u uporednom pravu, ali pošto isto otvara razne probleme i ne retko stavlja u neravopravan položaj građane, teško je reći koliko je izostavljanje ove mogućnosti iz pozitivnog srpskog zakonodavstva srećno rešenje! Kada postoji mogućnost zamene restitucija se efikasnije i brže odvija, ali mogu nastati i problemi zbog neosnovanog bogaćenja i raznih drugih zloupotreba!
Ako vraćanje državine na oduzetoj nepokretnosti nije odmah moguće, bivšem vlasniku vratiće se svojina na oduzetoj stvari, a sa licem koje je držalac u vreme stupanja na snagu ovog zakona, uspostaviće se zakupni odnos pod tržišnim uslovima, ako zakonom nije drukčije uređeno.
Zakonodavac je članu 9. pomeutog Zakona pobrojao sve obveznike vraćanja podržavljene imovine u naturalnom obliku . To su : Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, javno preduzeće, privredno društvo ili drugo pravno lice čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, privredno društvo sa većinskim društvenim kapitalom i zadruga, uključujući i privredna društva i zadruge u postupku stečaja i likvidacije, a koji je, na dan stupanja na snagu ovog zakona, vlasnik, držalac ili nosilac prava korišćenja, odnosno raspolaganja na podržavljenoj imovini – u odnosu na pravo koje mu pripada.
U članu 18. Zakona o vračanju imovine propisani su izuzeci od načela vraćanja u naturalnom obliku.
Ne vraća se pravo svojine na nepokretnostima koje na dan stupanja na snagu pomenutog Zakona imaju sledeću namenu, odnosno status:
- 1) nepokretnosti koje su po Ustavu i zakonu isključivo u javnoj svojini;
- 2) službene zgrade i poslovne prostorije koje služe za obavljanje zakonom utvrđene nadležnosti državnih organa, organa autonomne pokrajine, organa jedinice lokalne samouprave i organa mesne samouprave;
- 3) nepokretnosti koje služe za obavljanje delatnosti ustanova iz oblasti zdravstva, vaspitanja i obrazovanja, kulture i nauke ili drugih ustanova, kao javnih službi, osnovanih od strane nosilaca javne svojine, a čijim bi vraćanjem bio bitno ometen rad i funkcionisanje tih službi;
- 4) nepokretnosti koje su neodvojivi sastavni deo mreža, objekata, uređaja ili drugih sredstava koja služe za obavljanje pretežne delatnosti javnih preduzeća, društava kapitala osnovanih od strane nosilaca javne svojine, kao i njihovih zavisnih društava, iz oblasti energetike, telekomunikacija, saobraćaja, vodoprivrede i komunalnih delatnosti;
- 5) nepokretnosti čije bi vraćanje bitno narušilo ekonomsku, odnosno tehnološku održivost i funkcionalnost u obavljanju pretežne delatnosti subjekta privatizacije koji nije privatizovan, kao i subjekta koji se prodaje u postupku stečaja kao pravno lice a u čijoj se imovini nalaze;
- 6) nepokretnosti koje su namenjene za reprezentativne potrebe Narodne skupštine, predsednika Republike i Vlade;
- 7) nepokretnosti u vlasništvu Republike Srbije namenjene za smeštaj stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava, vojnih i trgovinskih predstavništava i predstavnika pri diplomatsko-konzularnim predstavništvima;
- 8 Dvorski kompleks na Dedinju, čiji se status uređuje posebnim zakonom, kao i druga nepokretna kulturna dobra od izuzetnog značaja u državnoj svojini;
- 9) nepokretna imovina koja je prodata, odnosno stečena u postupku privatizacije kao imovina ili kapital subjekata privatizacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija;
- 10) nepokretnosti koje su prodate u postupku stečaja nad preduzećima u većinskoj društvenoj, odnosno državnoj svojini, kao i nepokretnosti koje predstavljaju imovinu stečajnih dužnika u većinskoj društvenoj, odnosno državnoj svojini koja su kao pravna lica prodati u postupku stečaja;
- 11) u drugim slučajevima utvrđenim ovim zakonom.
- Ne vraćaju se podržavljena preduzeća.
Obveznik obeštećenja u vidu državnih obveznica i u novcu je Republika Srbija.
Drugo, vrlo bitno načelo za pravnu sigurnost, proklamovano u Zakonu o vraćanju imovine je načelo zaštite sticaoca. U članu 10. propisano je da, sticalac imovine koji je, nakon podržavljenja imovine, u skladu sa zakonom, stekao pravo svojine, ostaje vlasnik i držalac stvari, i njegova stečena prava ne smeju biti povređena. Na ovaj način se pooštuje princip da svi oni koji savesno i zakonito stekli imovinu mogu da nastave sa nesmetanim i mirnim uživanjem iste. U njihova stečena prava se dira ni ovim zakonom, što JE dobro rešenje , jer ispravljanjem jedne nepravde ne sme činiti nova nepravda.
Od značaja i pravno pravilo prema kojem se, naknada koja je na osnovu zakona isplaćena u novcu ili hartijama od vrednosti bivšem vlasniku, ne uzima u obzir pri utvrđivanju prava na vraćanje imovine, odnosno obeštećenje.
Zakonodavac je , takođe, propisao da se ne može zahtevati vraćanje plodova, niti naknada štete po osnovu izgubljene dobiti zbog nemogućnosti korišćenja, odnosno upravljanja podržavljenom imovinom, kao i po osnovu njenog održavanja u periodu od dana podržavljenja do vraćanja imovine.
Ovim zakonom vraćaju se nepokretne i pokretne stvari u javnoj svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave, u državnoj, društvenoj i zadružnoj svojini, osim stvari u svojini zadrugara i društvenoj i zadružnoj svojini koje je imalac stekao uz naknadu.
Predmet vraćanja su podržavljene nepokretnosti: građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi i poslovne prostorije i drugi objekti koji postoje na dan stupanja na snagu ovog zakona.
Predmet vraćanja su podržavljene pokretne stvari upisane u javni registar, kao i druge pokretne stvari koje prema propisima o kulturnim dobrima predstavljaju kulturna dobra i kulturna dobra od velikog i izuzetnog značaja, a koja postoje na dan stupanja na snagu ovog zakona.
Objekat se, u smislu Zakona o vraćanju i movine, smatra uvećanim ukoliko je dograđen ili nadzidan u skladu sa zakonom, čime je uvećana bruto površina. Izvođenje građevinskih radova unutar postojećeg gabarita i volumena ne smatra se uvećanjem objekta u smislu ovog zakona.
Ako je nakon podržavljenja uvećan objekat, bivšem vlasniku se vraća svojina na delu nepokretnosti u površini koja mu je oduzeta, a državina mu se vraća na osnovu sporazuma ili sudske odluke, odnosno vlasnik uvećanog dela i bivši vlasnik mogu sporazumno regulisati svoje međusobne odnose na predmetnom objektu, a ako se takav sporazum ne postigne, njihove međusobne odnose urediće nadležni sud.
Značajno je i pravilo da se nepokretnosti vraćaju bez tereta nastalih posle podržavljenja! Nekrtetnine se moraju vratiti oslobođene hipotekarnih tereta koji su ustanovljeni od momenta njihovog podržavljenja.
Za potraživanja koja su bila obezbeđena hipotekom garantuje Republika Srbija, uz pravo regresa prema hipotekarnom dužniku.
Postojeće stvarne službenosti konstituisane u korist ili na teret nepokretnosti ne prestaju.
Postojeće lične službenosti u korist trećih lica se gase.