Autor: Predrag Savić, advokat
Prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost
Srpski zakonodavac je za prekršajno gonjenje iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, prometa robe i usluga i vazdušnog saobraćaja potpuno neopravdano i na štetu pravne sigurnosti uveo posebne rokove zastarelosti od pet, odnosno deset godina.
Opšti rok zastarelosti za prekršajno gonjenje nastupa po isteku dve godine, osim u slučajevima kada je u pitanju carinsko, spoljnotrgovinsko, devizno poslovanje, javni prihodi i finansije, promet robe i usluga i vazdušni saobracaj.
Zakonodavac je predvideo da prekršajni postupak ne može da se pokrene ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen (relativna zastarelost), ali i da propisano zastarevanje prekršajnog gonjenja ne teče za vreme za koje se gonjenje ne može preduzeti po zakonu.
Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi gonjenja učinioca prekršaja.
Posle svakog prekida zastarevanje počinje ponovo da teče.
U našem novom zakonu o prekršajima iz 2005. godine, za prekršaje iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, prometa robe i usluga i vazdušnog saobraćaja ostavljena je mogućnost da se posebnim zakonom propiše duži rok zastarelosti gonjenja. Tako je u zakonima iz pomenutih oblasti određen rok od pet godina za zastarelost krivičnog gonjenja.
U pitanju je vrlo problematično i krajnje nekorektno rešenje, koje koristi samo punjenju budžeta, a nikako pravnoj sigurnost. Apsurdno je da za četiri godine može da zastari krivično gonjenje za veliki broj krivičnih dela, a da je za zastare prekršajnog gonjenja neophodno da prođe pet, odnosno celih deset godina (u slučaju apsolutne zastare).
Prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja. Tako se u slučaju prekida zastarevanja može doći i do apsolutnog roka od deset godina, koji s obzirom na stepen opasnosti prekršajnih delikata, ne može ničim i nigde biti opravdan.
U članu 77 Zakona o prekršajima propisano je da se „izrečena kazna i zaštitna mera ne mogu izvršiti ako je od dana pravosnažnosti presude protekla jedna godina“.
Zastarevanje izvršenja kazne i zasštitne mere počinje od dana pravosnažnosti presude kojom je izrečena kazna, odnosno zaštitna mera. Zastarevanje izvršenja kazne i zaštitne mere ne teče za vreme za koje se izvršenje ne može preduzeti po zakonu.
Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izvršenja kazne, odnosno zaštitne mere.
Posle svakog prekida, zastarevanje počinje ponovo da teče. Izvršenje kazne, odnosno zaštitne mere, zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za izvršenje kazne, odnosno zaštitne mere.