Autor: Advokatska kancelarija Cvjetićanin
Preuzmi: Zakon o radu
Fenomen mobinga je toliko složen da se njegovi uzroci, ali ni posledice ne mogu još do kraja sagledati. Nesporno ja medjutim, da pojavi različitih oblika zlostavljanja na radu pogoduje tendencija zakljčivanja ugovora o radu na kraće rokove, kao i visok procenat nezaposlenosti, što stvara atmosferu veće nesigurnosti i nezaštićenosti zaposlenih lica i lica koja traže posao na tržistu rada. Stoga se usvajanje mera i propisa usmerenih na borbu protiv zlostavljanja na radu danas javlja kao prioritet u oblasti fizičkog I psihičkog zdravlja zaposlenih. Istovremeno, efektivno sprečavanje mobinga takodje pogoduje i interesima poslodavca, jer se posledice pretrpljenog zlostavljanja na radu direktno odražavaju u nezdravoj sredini, odnosno smanjenoj produktivnosti, učestalim bolovanjima I drugim odsustvovanjima sa posla.
Do stupanja na snagu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu 04.09.2010. godine, jedini zakon koji je regulisao zaštitu zdravlja I ličnog integriteta zaposlenih je Zakon o radu. Istina, Zakon o radu predvidja da zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, zatim zabranjuje seksualno uznemiravanje, takodje je i predvidjena obaveza poslodavca da zaposlenom naknadi štetu koju pretrpi na radu i u vezi sa radom, kao i prekršajne odredbe.. Medjutim, analiza navedenih odredbi jasno pokazuje da postojeca rešenja Zakona o radu ne pruzaju sveobuhvatnu zaštitu u slučajevima zlostavljanja na radu. Akcenat u Zakonu o radu su oni oblici zlostavljanja koji se vrše diskriminatorski prema ličnom svojstvu zaposlenog, te kao posledica ovakvog definisanja proizilazi da zaposlenog koji je pretrpeo neki oblik zlostavljanja na radu, a koji nema veze sa diskriminacijom zakon ne štiti. On je do sada u takvim situacijama mogao samo u sudskom postupku zahtevati nadoknadu nematerijalne štete, dakle prema opštem režimu sadržanom u Zakonu o obligacionim odnosima.
Novi Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu obezbedjuje zaposlenima efikasniju I delotvorniju zaštitu u svim slučajevima nasilja na radnom mestu. U prvim članovima zakona definisano je ko se smatra izvršiocem zlostavljanja.
Izvršiocem zlostavljanja smatra se poslodavac sa svojstvom fizičkog lica ili odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica, zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca, koji vrši zlostavljanje iz st. 1. i 2. ovog člana.
Sada poslodavac ima obavezu da zaposlenog pismenim putem pre stupanja na rad obavesti о zаbrаni vršenjа zlоstаvljаnjа i prаvimа, оbavezama i
odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja, u skladu sa ovim zakonom, što do sada poslodavac nije imao obavezu.
Po novom zakonu, zaposleni je dužan da se uzdrži od ponašanja koje predstavlja zlostavljanje, ali ne sme da zloupotrebljava pravo na zaštitu od zlostavljanja, odnosno ne sme da bez osnova pokrene postupak za zaštitu.
Novim zakonom je predviđena sledaća procedura radi odklanjanja zlostavljanja na radu:
Radnik koji smatra da je zlostavljan to prijavljuje poslodavcu i može da pokrene postupak u firmi koji podrazumeva izbor posrednika koji je neutralna osoba i koji treba da reši spor. Postupak posredovanja u ime zaposlenog koji je izložen zlostavljanju može pokrenuti i predstavnik sindikata i odgovorni za bezbednost i zdravlje na radu u toj firmi. Posredovanje je hitno i okončava se za osam radnih dana od određenja posrednika, a izuzetno iz opravdanih razloga može se produžiti i do 30 dana.
Sporazum koji posredovanjem postignu sporne strane sadrži mere usmerene na prestanak zlostavljanja, a dejstvo tog sporazuma zavisi od volje strana u sporu.
Pravo na podnošenje zahteva za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca zastareva u roku od šest meseci od dana kada je zlostavljanje učinjeno.
Poslodavac zlostavljača može da opomene, da ga udalji sa rada četiri do 30 radnih dana ili da ga trajno premesti u drugu radnu okolinu na iste ili druge poslove, a dužan je da zlostavljaču da otkaz ako ponovi zlostavljanje u roku od šest meseci od izrečene mere.
Zaposleni kome, prema mišljenju službe medicine rada, preti neposredna opasnost po zdravlje ili život, ima pravo da odbije da radi ako poslodavac ne izrekne mere zlostavljaču i za to vreme ima pravo na naknadu u visini prosečne plate koju je ostvario u prethodna tri meseca.
U slučaju neuspeha posredovanja, zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju na radu može da podnese tužbu nadeležnom sudu. To može direktno, bez posredovanja, učiniti ako ga zlostavlja poslodavac.
U postupku pred sudom zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju može da zahteva zabranu ponašanja koje predstavlja zlostavljanje i naknadu materijalne i nematerijalne štete.
U sudskom postupku, teret dokazivanja da nije bilo ponašanja koje predstavlja zlostavljanje je na poslodavcu.
Novčane kazne u slučaju da poslodavac krši zakon kreću se od 10.000 do 800.000 dinara.
Pravila ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi s prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu propisuje ministar za rad.
Ovaj Zakon, primenjivaće se na sve poslodavce definisane Zakonom o radu, Zakonom o državnim službenicima i na poslodavce i zaposlene u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave.