Autor: Ana Dešić
Naš zakonodavac je zaštitu u slučajevima porodičnog nasilja predvideo u Porodičnom i Krivičnom zakonu. Postupci koji se vode u slučajevima porodičnog nasilja pokreću se odvojeno, ali to ne znači da se lice mora opredeliti za jedan vid zaštite, naprotiv, lice može pokrenuti oba postupka koja će se voditi istovremeno. Mi ćemo se u ovom delu pozabaviti samo porodično – pravnom zaštitom.
U porodično – pravnom sporu postupak pokreće : član porodice prema kome je nasilje izvšeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljstva.
Aktivno legitimisani u ovom sporu je član porodice. Članovima porodice u smislu Porodičnog zakona smatraju se supružnici , bivi supružnici, vanbračni partneri, bivši vanbračni partneri, deca, roditelji, krvni srodnici, tazbinski I adoptivni srodnici, lica koja vezuje hraniteljstvo. Zakon izričito navodi da će se članovima porodice smatrati lica koja su živela ili žive u istom domaćinstvu kao I lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi iako nikada nisu živela u istom domaćinstvu ( poslednje se može primeniti na istopolne partnere).
U članu 197.tačka 1. Porodičnog zakona se nasilje u porodici definiše kao ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Radnja je data alternativno ali je sud taj koji ceni da li je neka radnja nasilje ili ne. Dalje se u članu 197.tačka 2. navodi koje radnje će se naročito smatrati nasiljem: nanošenje telesne povrede ili njen pokušaj, prisiljavanje na seksualni odnos, ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja, vređanje, kao I svako drugo drsko I bezobzirno ponašanje. Ova lista nije konačna tako da će se nasiljem smatrati I izbacivanje Iz stana, ali I svaki drugi akt nasilja.
Prvostepeno je nadležan Osnovni sud. Slučajevi za utvrđivanje mera protiv nasilja u porodici se vode po hitnom postupku ( 8 dana je rok za zakazivanje ročišta).
Porodični zakon predviđa pet mera zaštite od nasilja:
- Iseljenja nasilnika iz zajedničkog stana
- Useljenje lica koje je trpelo nasilje
- Zabrana približavanja na određenoj udaljenosti
- Zabrana pristupa u proctor oko mesta stanovanja/rada člana porodice
- Zabrana daljeg uznemiravanja
Zakon navodi da protiv lica koje vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici. Sud može ustanoviti i one mere koje nisu postavljene u tužbenom zahtevu ukoliko nađe da je to celishodno.
Zahtev za utvrđivanje mera zaštita od nasilja se može postaviti samostalno, ali i u okviru tužbe za razvod braka. Ove mere se mogu ustanoviti i kao privremene mere ( u toku trajanja postupka) i ovde ne važi pravilo da privremena mere ne sme da iscrpi tužbeni zahtev.
Trajanje mera zaštite od nasilja je ograničeno na period do jedne godine, međutim, zainteresovano lice može ponoviti zahtev za produženje mere zaštite od nasilja sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.
Mera zaštite od nasilja u porodici može prestati pre isteka vremena trajanja ukoliko prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena. Prestanak mere zaštite od nasilja traži član porodice koji je vršio nasilje I to tužbom za prestanak mere zaštite od nasilja.
Žalba ne zadržava izvršenje presude o određivanju ili produžavanju mere zaštite od nasilja.
Dokazi koji se prilažu u ovom postupku su : svedočenje stranke, lica koja su svedoci nasilja, lekarska dokumentacija I službena beleška o obaveštenju primljenom od građanina ( sud može pribaviti, a stranka navodi obraćanje MUP-u kao dokaz).
Iako su žrtve nasilja često obeshrabrene da se iznova obraćaju MUP-u, strankama se preporučuje da svaki incident prijavljuju nadležnoj policijskoj stanici u cilju lakšeg dokazivanja u ovakvim sporovima.
Danas se velika pažnja posvećuje podršci i osnaživanju lica koja su bila izložena porodičnom nasilju. Zakon predviđa i vođenje evidencije o licima koja su žrtve nasilja, ali i licima protiv kojih je mera zaštitie od nasilja doneta.