Autor: Ana Maksić, dipl. pravnik master
Brak je zakonom uredjena zajednica muškarca i žene, a može biti sklopljen samo slobodnim pristankom budućih bračnih drugova. ( čl. 3 Porodičnog zakona )
Brak mogu sklopiti dva lica različitog pola, davanjem izjava volja pred matičarem i sklapa se zbog ostvarivanja zajednice života bračnih drugova.
Smetnje za sklapanje braka su:
1. Bračnost – brak ne može sklopiti lice koje je već u braku
2. Nesposobnost za rasudjivanje
3. Krvno srodstvo – brak ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji ( deca, unuci…), a u pobočnoj liniji brak ne mogu sklopiti: rodjeni brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestričina, tetka i bratanac, tetka i sestrić, deca rodjene braće i sestara i deca braće i sestara po ocu ili majci
4. Adoptivno srodstvo – srodstvo zasnovano usvojenjem predstavlja smetnju na isti način kao i krvno srodstvo
5. Tazbinsko srodstvo – brak ne mogu sklopiti svekar i snaha, zet i tašta, očuh i pastorka, maćeha i pastorak, ali sud može iz opravdanih razloga dozvoliti sklapanje braka izmedju ovih tazbinskih srodnika
6. Staratljstvo – brak ne mogu sklopiti staratelj i štićenik
7. Maloletstvo – brak ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18 godina, ali izuzetno sud može maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku dozvoliti sklapanje braka
8. Sloboda volje – brak ne može sklopiti lice koje nema slobodnu volju da to učini
Bračni drugovi (supružnici) su dužni da vode zajednički život i da se uzajamno poštuju i pomažu, nezavisni su u izboru rada i zanimanja, sporazumno odredjuju mesto stanovanja i odlučuju o vodjenju zajedničkog domaćinstva. Takodje su dužni da se uzajamno izdržavaju, imovina supružnika može biti zajednička i posebna, a svoje imovinske odnose supružnici mogu urediti i bračnim ugovorom.