Autor: Lana Tamindžić dipl. pravnik
Stupanjem u brak supružnici stiču određena prava i obaveze koja se tiču njihovih međusobnih odnosa uopšte pa i imovniskih pitanja u okviru toga. Porodični zakon RS predviđa dva sistema uređivanja imovinskih odnosa među supružnicima: ugovorni – koji se zasniva na sporazumu supružnika u okviru zakonom propisanih pravila; zakonski – koji se primenjuje ukoliko supružnici nisu ugovorom predvideli drugačije.
Sadržaj:
1. Zakonski režim
1.1. Posebna imovina supružnika
1.2. Zajednička imovina supružnika
1.3. Deoba zajedničke imovine
1.4. Odgovornost za obaveze
2. Ugovorni režim
2.1. Bračni ugovor
2.2. Ugovor o poklonu
3. Korišćena literatura
Zakonski imovinski režim razlikuje posebnu i zajedničku imovinu supružnika.
1.1. Posebna imovina supružnika je:
1. imovina koju je imao u vreme sklapanja braka
2. imovina koju supružnik stekne tokom trajanja braka poklonom, nasleđem ili nekim drugim oblikom besteretnog sticanja (pravnim poslom kojim se stiču samo prava)
3. imovina koja pripadne supružniku na osnovu deobe zajedničke imovine
4. prihodi od posebne imovine (zakupnina, kamata i sl.)
Svaki supružnik slobodno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom.
Često se dešava da jedan supružnik doprinese uvećanju vrednosti posebne imovine drugog supružnika. Ukoliko je povećanje vrednosti posebne imovine jednog supružnika neznatno, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu (obligacionopravni zahtev). Ukoliko je došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu (stvarnopravni zahtev).
1.2. Zajednička imovina supružnika
Zajednička imovina supružnika je ona imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku.
Radom se imovina može steći direktno (zarada) ali i posredno kada se radom jednog supružnika omogućava ili olakšava sticanje zarade drugom supružniku. Takođe, radom se smatra i rad kojim jedan supružnik doprinosi očuvanju, održavanju postojeće imovine.
Pored imovine stečene radom u zajedničku imovinu ulaze i:
1. prihodi od zajedničke imovine (zakupnina, kamata i sl.)
2. stvari nabavljene upotrebom sredstava koji predstavljaju zajedničku imovinu
3. naknade dobijene za rad supružnika, a ne predstavljaju zaradu (otpremnina, naknada u slučaju nezaposlenosti i sl.)
4. imovina stečena korišćenjem prava intelektualne svojine (autorskih, pronalazačkih prava)
5. imovina stečena igrama na sreću, osim ako supružnik ne dokaže da je u igru uložio samo svoju posebnu imovinu
6. imovina stečena po ugovoru o doživotnom izdržavanju
Bitno je naglasiti da u zajedničku imovinu ulaze samo ona prava i obaveze koja su stečena tokom trajanja zajednice života. Drugim rečima, ono što je stečeno posle trajnog prekida bračne zajednice u smislu zajednice života, bez obzira što brak još uvek nije razveden, ne ulazi u zajedničku imovinu već čini posebnu imovinu supružnika.
Titulari zajedničke imovine su oba surpužnika. Za zajedničku imovinu karakteristično je da udeli zajedničara nisu opredeljeni (kao kod suvlasništva), te da supružnici ne mogu raspolagati svojim udelom poslovima inter vivos.
Posebno je propisano da se prava supružnika na nepokretnostima koja potpadaju pod režim zajedničke imovine upisuju u javni registar prava na nepokretnostima na ime oba supružnika sa neopredeljenim delovima. Ukoliko se upišu njihovi opredeljeni delovi, smatraće se da je na ovaj način izvršena deoba zajedničke imovine. Takođe, ako je kao vlasnik nepokretnosti upisan samo jedan supružnik, smatraće se da je upis izvršen na ime oba supružnika, osim ako nije zaključen pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine, bračni ugovor ili je o tom pitanju odlučivao sud.
Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju zajednički i sporazumno, ali mogu ugovoriti da će upravljanje i/ili raspolaganje imovinom u celosti ili delimično obavljati samo jedan supružnik. Ukoliko se ovaj ugovor odnosi i na raspolaganje nepokretnostima on mora biti u pisanom obliku i mora biti upisan u javni registar prava na nepokretnostima.
Deoba zajedniče imovine predstavlja utvrđivanje udela supružnika u zajedničkoj imovini.
Može se vršiti za vreme trajanja braka ili posle njegovog prestanka.
Pravo da traže deobu imaju: 1. supružnici; 2. naslednici umrlog supružnika; 3. poverioci onog supružnika iz čije posebne imovine nisu uspeli da naplate svoja potraživanja.
Deoba se može vršiti sporazumno ili sudskim putem.
Sporazumna deoba je dogovor supružnika koliki je udeo svakog od njih u zajedničkoj imovini. Ukoliko se odnosi na nepokretnosti mora biti u pisanoj formi.
Sudska deoba. Zakonska pretpostavka je da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, ali svaki surpužnik imao pravo da dokazuje da je njegov udeo veći. Veličina udela zavisiće ne samo od ostvarenih prihoda u vidu zarade već i od vođenja domaćinstva, staranja o deci i imovini i svih drugih okolnosti koje su od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine.
Prilikom deobe u isključivu svojinu jedom supružniku, a po njegovom zahtevu dodeliće se: 1. stvari za ličnu upotrebu; 2. stvari namenjene detetu (ako samo on vrši roditeljsko pravo); 3. stvari za vršenje zanata ili zanimanja; 4. predmeti domaćinstva.
Za obaveze koje je supružnik preuzeo pre sklapanja braka i za lične obaveze stečene tokom braka odgovara samo taj supružnik, i to svojom posebnom imovinom i svojim udelom u zajedničkoj imovini.
Za zajedničke obaveze supružnici odgovaraju zajednički, zajedničkom i posebnom imovinom. Zajednike obaveze su:
1. obaveze koje jedan supružnik preuzme radi podmirenja potreba zajedničkog života (npr. troškovi ishrane, stanovanja, odeće i sl.)
2. obaveze koje po opštim pravilima terete oba supružnika
Ukoliko jedan supružnik podmiri zajednički dug iz svoje posebne imovine, ima pravo na srazmernu naknadu od drugog supružnika.
Supružnici su slobodni da svoje imovinske odnose urede na drugačiji način u odnosu na zakonski režim, ali uz poštovanje imperativnih normi. Porodični zakon pored već pomenutog ugovora o upravljanju i raspolaganju zajedničkom imovinom posebno reguliše bračni ugovor i ugovor o poklonu.
Bračnim ugovorom supružnici odnosno budući supružnici uređuju svoja prava i obaveze koji se tiču postojeće ili buduće imovine.
Supružnici su slobodni da sami ili uz pomoć svojih pravnih savetnika odrede sadržinu bračnog ugovora, ali moraju poštovati dva ograničenja. Prvo, moraju se kretati u okviru imperativnih normi i drugo, moraju poštovati formu bračnog ugovora. Ovaj ugovor se obavezno sastavlja u pisanoj formi i mora biti overen od stane sudije, koji je dužan da pre overe supružnicima pročita ugovor i upozori ih da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine.
Bračni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti mora biti upisan i u javne knjige.
Supružnici su slobodni da međusobno zaključe ugovor o poklonu.
U slučaju razvoda ili poništenja braka uobičajeni pokloni koje su supružnici dali jedan drugome u toku trajanja braka se ne vraćaju.
Međutim, zakon propisuje da se vraća poklon čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine, osim ukoliko bi vraćanje predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika. Poklon se vraća u stanju u kom se nalazio u trenutku prestanka zajedničkog života u braku.
3. Korišćena literatura
1. M. Draškić, Porodično pravo i prava deteta, Beograd, 2007